Godine mogu da budu presudne za poziciju direktora: Koliko su stari čelnici najvećih kompanija u Srbiji

Iskustvo i određeni nivo znanja, uz dovoljno energije za upravljanje kompanijom, odraz su zrelih godina, a one su očigledno presudne za poziciju direktora najvećih srpskih kompanija. Naime, pregled starosne strukture menadžmenta 50 kompanija sa spiska 100 najvećih preduzeća (rangiranih u Agenciji za privredne registre po prihodu) pokazuje da je najviše direktora koji imaju između 45 i 54 godine.

Prema istraživanju Forbes Srbija, 50 kompanija za koje smo pronašli sve neophodne podatke, ukupno imaju 80 direktora i članova borda koji ih vode. Najbrojniji su direktori (ima ih 31) rođeni sedamdesetih godina 20. veka, odnosno u periodu od 1970. do 1979. godine (starost od 45 do 54 godine). Sledi ih generacija rođena deceniju ranije, između 1960. i 1969. godine (starost od 55 do 64 godine) kojih ima 25.

Među najmlađima samo je jedan direktor rođen devedesetih godina, i to 1996. godine, dok je u menadžmentu najvećih preduzeća ukupno 18 ljudi starosti od 35 do 44 godine (rođeni između 1980. i 1989. godine). Vremešnih direktora, koji su pred penzijom ili su je po godinama već zaslužili (rođeni pedesetih godina), ima najmanje – samo petoro.

Mladi vode industriju, stariji trgovinu

Metalfer stil mil iz Sremske Mitrovice, preduzeće za proizvodnju, trgovinu i usluge metalima, vodi najmlađi direktor, Stefan Zečević (28). Doduše, ne sam, već je deo petočlanog menadžmenta među kojima su Zoran Lojović (62), Branko Zečević (59), Jelena Zakonović (39) i Vasa Žigić (64). Metalfer zauzima 36. mesto na listi 100 najvećih APR-a, i u 2022. je prihodovao 40,5 milijardi dinara i ostvario neto dobitak od oko 3,94 milijarde. Preduzeće ima 581 zaposlenog.

Zanimljivo je da sledeći najmlađi direktor, takođe Stefan (Komazec), ima 36 godina i samostalno vodi preduzeće za proizvodnju mineralnih đubriva, Eliksir Zorku iz Šapca. Kompanija je zauzela 38. poziciju na listi APR-a. U 2022. ostvarila je prihod od 40 milijardi dinara i profit od oko 6,5 milijardi. Komazec je na poziciji direktora, a pod njegovim rukovodstvom nalazi se 400 zaposlenih, koliko ih broji ovo preduzeće.

Najstariji u menadžmentu najvećih kompanija je Dragoslav Vučurević (70) koji vodi Univereksport. Ova kompanija nalazi se na 50. mestu APR-ove liste, i u 2022. prihodovala je 31,3 milijarde dinara, uz neto dobitak od oko 871 milion dinara. Vučurević je direktor 2.912 zaposlenih u Univereksportu.

Ipak, na čelu kompanije koja je u 2022. imala najveći prihod, a ujedno i najveći neto dobitak, nalazi se direktor najzastupljenije starosne kategorije – rođene sedamdesetih godina. Naime, generalni direktor Naftne industrije Srbije (NIS) je Kiril Tjurdenjev (47). Kompanija koju vodi ostvarila je 2022. prihod od oko 499 milijarde dinara i imala neto dobitak od 93,5 milijardi. U NIS-u je zaposleno ukupno 4.949 ljudi.

Interesantno je i da se u vrhu kompanija po prihodu nalazi i Delez Srbija (na četvrtom mestu) a da je vodi žena, Gorica Jovović, koja je takođe 1977. godište, kao i Tjurdenjev. Ovaj trgovinski lanac prvi je po prihodima firmi na čijem čelu su pripadnice nežnijeg pola. Delez je 2022. imao prihod od 134,5 milijardi dinara, uz profit od 6,7 milijardi dinara. U isto vreme to je i kompanija sa najvećim brojem radnika, 11.426, kojom upravlja žena.

U najbrojnijoj starosnoj kategoriji rukovodilaca, rođenih sedamdesetih godina 20. veka, su i prvi čovek Telekoma Srbija, Vladimir Lučić (1971), kao i direktor Elektrodistribucije, Bojan Atlagić (1977). Takođe, u četvoročlanom menadžmentu trgovinskog lanca Lidl Srbija dvoje ljudi je u tim godinama – Ivana Marković, rođena 1976. i Ivan Kostadinović, rođen 1979. godine. Ostatak tima malo je mlađi, pa tako generalni direktor Dragan Čigoja ima 44 godine, a članica borda Ana Petrović 42 godine.

Takođe, Merkator S vodi Violeta Kovačević (1973), uz Nikolu Ćorsovića koji je predstavnik nešto mlađe generacije (1982).

Ispred kompanije Gen – I koja se bavi snabdevanjem električnom energijom i gasom je Predrag Savić (1970.), Henkel vodi jedna dama, Gordana Brašić (1972.), dok Feniks Farma, iz sektora trgovine na veliko, na čelu ima bord od pet direktora u kome su svi rođeni sedamdesetih godina – Ivan Banković (1976), Jelena Jergović (1976), Jelena Vrejić (1978), Dejan Aleksov (1971) i Aleksandar Radivojević (1979).

Biznis

Imovina i zarade direktora strateških preduzeća: Ko je veleposednik, a ko siromah i zašto na spisku nema Telekoma i EPS-a

Petrica Đaković

Biznis

Koje najveće kompanije u Srbiji vode žene

Aleksandra Bulatović

Među kompanijama sa najvećim prihodom, a koju vodi starija, takođe brojna generacija među direktorima, prva na spisku je Elektroprivreda Srbije koju u v.d. statusu vodi Dušan Živković (1964.). Ovo preduzeće imalo je prihod u 2022. od 358,4 milijarde dinara, ali i neto gubitak od 72,6 milijardi.

Međutim, kada izuzmemo javna preduzeća, na listi APR-a izbija kompanija Tigar tajers koju, pored dvoje stranaca Igora Sergviča Zima iz Francuske i Dimitra Grigoriev Spasova iz Bugarske, vodi Milena Tošić (1961). Tigar tajers zauzima peto mesto najvećih kompanija APR-a, sa prihodom od 134 milijarde dinara, i neto dobitkom od 8,8 milijardi dinara.

Sledi Nelt na čijem čelu je Ranko Sočanac (1964), Merkata VT gde je direktor Saša Glušac (1968), Mol Srbija sa direktorom Milenkom Jankovićem (1969), Knez Petrol – Zlatko Aničić (1969) i Hemofarm na čijem je čelu Ronald Seliger (1967).

Ljudi u dvadesetim često ne dobijaju šansu

Iako ovakva starosna struktura ima oblik ‘normalne raspodele’, gde je najviše onih koji su u tzv. prajmu (zrelim godinama), postoji nedovoljna ujednačenost između broja najstarijih i najmlađih kategorija rukovodilaca, smatra Aleksandar Vučković, asistent na predmetima iz oblasti menadžmenta na FEFA fakultetu.

“Ovakva starosna struktura je manje-više karakteristična i očekivana. Kada se pomene ravnopravnost na poslu, najčešće se pomisli na rodnu ravnopravnost i potrebu da muškarci i žene imaju jednake mogućnosti, kao i zastupljenost. Ipak, podjednako bitan problem, a o kojem se ne govori tako često, je starosna diskriminacija”, kaže za Forbes Srbija Vučković.

Prema njegovim rečima, ovaj problem pogađa i ljude u dvadesetim i one u kasnim pedestim godinama.

“Mlađi kandidati za posao ili unapređenje, često ne dobijaju šansu zbog stava rukovodstva da nemaju dovoljno zrelosti i iskustva da rešavaju probleme. Često rukovodioci nemaju ni strpljenja da obučavaju mlađe kandidate. Zanemaruje se prednosti u vidu novih ideja i energije, koje mladi donose u kompaniju, a koje bi u budućnosti mogle da budu pokretač kompanije”, objašnjava on.

Kada je reč o starijim kandidatima, Vučković ističe da se za njih smatra da nemaju dovoljno energije da posvećeno rade i da se ne mogu brzo prilagoditi savremenom poslovnom okruženju. “Tu se zanemaruje ogromno iskustvo koje takvi zaposleni donose u firmu”.

I u jednom i u drugom slučaju, dodaje, postoji nedovoljno strpljenja određenog broja menadžera, koji od kandidata traže da odmah daju rezultate. “Oni nisu voljni da posvete vreme mlađim ili starijim kandidatima, iako bi ti kandidati na duži rok mogli da pruže značajan doprinos. Prosto, reč je o tome da neki od menadžera isuviše usko i taktički sagledavaju ljudske resurse, a ne strateški”.

Vučković naglašava da ni u drugim, razvijenijim, zemljama situacija nije mnogo drugačija. “Svest o starosnoj diskriminaciji i potrebi za ravnopravnošću je na nešto višem nivou, ali i tamo, kao i ovde, akcenat je više na rodnoj ravnopravnosti”.

Na pitanje zašto nema više mladih ljudi na rukovodećim položajima u Srbiji, on odgovara:

“Demografski faktori svakako utiču na starosnu strukturu svih zaposlenih u preduzećima, ali je na osnovu rezultata istraživanja vidljivo da na rukovodećim pozicijama ima znatno više starijih nego što je to situacija među zaposlenima ili u društvu u celini. Dakle, ipak se može govoriti o pitanju organizacione kulture i prakse gde se za rukovodeće pozicije prednost daje starijim kandidatima”.

On smatra da su mlađi kandidati skloniji preuzimanju rizika, otvoreniji za promene i usmereniji ka rastu i razvoju. “Mlađi lideri mogu biti pokretači promena u organizaciji, koji svojim primerom motivišu sve zaposlene”.

Ipak, naš sagovornik ukazuje da se rešavanju problema starosne neravnopravnosti ne može pristupiti izolovano.

“Ovo pitanje je deo širih korporativnih trendova, kojima se teži održivom razvoju, različitosti i inkluziji. S tim u vezi, samo one kompanije koje su istinski otvorene ka transformaciji na svim nivoima i u svim aspektima svog poslovanja, mogu računati da će i ovo pitanje uspešno rešiti”, zaključuje Vučković.