Godinu dana do izložbe EXPO 2027: Koliko će biti skup projekat koji se zaigrao sa srpskim društvom

Do juna 2023. godine šira javnost verovatno je malo znala o tome šta je međunarodna specijalizovana izložba EXPO. Deo verovatno nikada nije ni čuo za takve izložbe. One se, još od one prve u Stokholmu 1936, na svake četiri godine organizuju pod pokroviteljstvom Međunarodnog biroa iz Pariza, menjajući temu i državu domaćina.

Uz autoput preko mosta Gazela, pa dalje kroz Novi Beograd ka Surčinu, smenjuju se bandere sa panoima EXPO 2027 i zastavama Srbije. Natpis EXPO nalazio se i iznad ulaza u Terazijski tunel. Čak i na avionima Er Srbije.

Ukoliko neko tragom ovih sveprisutnih panoa i reklama, još nije istražio šta je to EXPO, reč je o sajmu/izložbi.

„Igra počinje“, piše na jednoj od reklama. A igra je počela još u junu 2023. Tada je Beograd izabran za narednog domaćina ove specijalizovane izložbe, pobedivši špansku Malagu u poslednjem krugu nadmetanja. Od tada, EXPO je postao nezaobilazna tema političkih i ekonomskih rasprava u zemlji.

Velika očekivanja

„U 2027. godini svet dolazi u Beograd. Zemlje, organizacije i ljudi iz svih delova sveta okupiće se kako bi razmenjivali ideje, pokrenuli dijalog i slavili kreativnost. EXPO 2027 biće mesto susreta kultura, znanja i inovacija koje oblikuju budućnost“, stoji na sajtu preduzeća EXPO 2027.

Ovo preduzeće osnovano je krajem 2023. kako bi se bavilo pripremom, organizacijom i održavanjem izložbe.

Sa temom „Igraj za čovečanstvo: sport i muzika za sve“, organizatori očekuju da će izložba privući investitore, turiste, naučnike, umetnike i kompanije. I da će izložbu posetiti četiri miliona posetioca, u periodu od 15. maja do 15. avgusta 2027.

Učešće na izložbi u Srbiji je do sada je potvrdilo oko 140 zemalja. Nadležni to predstavljaju kao „rekordan broj“.

„Verujem da je ovo jedan od onih neverovatnih projekata koji ulaze u istoriju. Ne zaboravite da je 2027. godina, u kojoj je EXPO najveći događaj u svetu, koji će privući najveću pažnju ljudi širom sveta“, poručio juče predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa gradilišta EXPO kompleksa u Surčinu.

Srbija je za lokaciju izložbe izabrala prostor u Surčinu. Tu je u toku izgradnja sajamskih hala i stambenih zgrada koje kao domaćin treba da obezbedi zemljama učesnicima.

Koliko će nas koštati privlačenje svetske pažnje?

Od 2023. do kraja 2025. godine iz republičkog budžeta potrošeno je 125,2 milijarde dinara na stavke direktno povezane sa izložbom.

Podaci o potrošnji za još oko 10,15 milijardi dinara u 2025. još nisu dostupni. Čeka se završni račun budžeta, koji će biti objavljen krajem godine.

Trenutni budžetski planovi predviđaju još ukupno 59,7 milijardi dinara za izložbu u 2026. i 2027. godini.

Ukoliko se sve budžetske stavke potroše kako je planirano, za projekat EXPO, iz republičkog budžeta biće potrošeno najmanje 195 milijardi dinara (1,6 milijardi evra).

Najmanje, jer se ovaj iznos odnosi samo na stavke u budžetu povezane sa samom izložbom.

Konkretno, odnose se na stavku „EXPO Beograd 2027“. U okviru nje se svake godine planiraju najveći pojedinačni rashodi. Kao i na stavke „podrška realizaciji EXPO Beograd 2027“ koja se nalazi u okviru različitih ministarstava.

Forbes Srbija uputio je pitanja Ministarstvu finansija, Ministarstvu privrede, Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine, Ministarstvu rudarstva i energetike, kao i Generalnom sekretarijatu Vlade, u okviru čijih su budžeta planirani izdaci za EXPO. Sve u pokušaju da dođemo do preciznih podataka o potrošnji sa ovih stavki. Odgovore nismo dobili ni od jedne institucije.

Još troškova

Pored direktnih troškova za samu izložbu, država planira i dodatne investicije. Za linijsku infrastrukturu, toplotni izvor u Surčinu, prugu od Zemun polja do Nacionalnog stadiona.

Na primer, u Fiskalnoj strategiji se procenjuje da je ukupna vrednost investicije u prugu od Zemun polja do Nacionalnog stadiona 47,15 milijardi dinara.

Na pitanje u vezi sa potrošnjom za linijsku infrastrukturu, Forbes nije dobio odgovor Ministarstva finansija. U izveštajima ove institucije nalazi se podatak da je sa stavke „linijska infrastruktura“, bez pojedinosti na šta se ona odnosi, prošle godine potrošena 10,1 milijarda dinara.

Pojašnjanje nismo dobili ni u vezi finansiranja toplotnog izvora, odnosno trigenerativnog postrojenja koje treba da služi za grejanje i hlađenje EXPO kompleksa i Nacionalnog stadiona, a za koje je 2024. godine dodeljen ugovor za izgradnju, vredan 18 milijardi dinara, firmi MVM Južna Bačka, sa 45 podizvođača.

Ako se sagledaju procene vrednosti različitih projekata u Fiskalnoj strategiji, koju donosi Vlada Srbije, izložba EXPO koštaće više nego mnoge deonice autoputeva i pruga. Projekat je skuplji i od dugočekivane linije 1 beogradskog metroa.

Primera radi cena deonice Preljina-Požega procenjena je na 74,4 milijarde dinara, izgradnja linije 1 (faza 1 i 2) beogradskog metroa procenjuje se na 72,8 milijardi dinara. Dok je deonica autoputa Beograd-Zrenjanin procenjena na 187,6 milijardi dinara.

EXPO može da donese koristi, ali nema dovoljnu podršku javnosti

Ekspert za Zapadni Balkan u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije, Branimir Jovanović, navodi za Forbes Srbija da događaji kao što je EXPO, u ekonomskom kontekstu mogu da donesu nekoliko stvari.

„Prva je snažniji ekonomski rast u kratkom roku, dok se investicije realizuju i dok se izložba održava, kroz veću državnu potrošnju i veći broj turista. Druga je bolja infrastruktura, a time i veći rast u dužem roku, jer se grade putevi, poboljšava javni prevoz, grade novi objekti“, navodi on.

Treća je, dodaje Jovanović, bolji imidž zemlje, jer dolazi veliki broj firmi i ljudi iz inostranstva. Ako se zemlja dobro predstavi, prema njegovoj oceni, to može da donese neku ekonomsku, kulturnu, naučnu saradnju, veće investicije, nove tehnologije.

„Da li će se ovo zaista desiti, zavisi od toga kako se događaj organizuje. Kada je Srbija konkretno u pitanju, nisam siguran da će do toga doći, jer se društvo previše podelilo. EXPO prosto nema dovoljnu podršku javnosti, a bez toga je teško da ovakav događaj uspe“, ocenjuje on.

Problem nisu pare, već korupcija

Glavni problem i rizik kod ovakvih događaja su korupcija i zloupotreba državnog novca, navodi Jovanović.

„Investicije su velike, a to samo povećava mogućnost zloupotreba. Na kraju se može desiti da veliki deo tog državnog novca završi u privatnim džepovima malog broja ljudi koji su bliski vlasti. Dok će dugove vraćati svi građani – i to sa kamatom“.

Jovanović ukazuje i da problem Srbije nije u tome da nema para da organizuje EXPO, niti da nema argumenata zašto bi to moglo da bude dobro.

„Pare se mogu naći, fiskalna situacija nije tako loša. A izgradnja cele infrastrukture i objekata, kao i sama organizacija događaja, mogu biti korisni. Problem je način na koji je sve ovo izvedeno“, navodi Jovanović.

On ocenjuje da vlast nikada nije imala iskrene namere sa Ekspom, nikada nije htela da ga organizuje zbog javnog dobra – već da se hvali kako gradi i razvija državu, i da sve te velike poslove da svojim firmama.

Nije ni pokušala da pridobije javnost, da ceo proces učini transparentnim i pokuša da spreči zloupotrebe, dodaje.

Kome odlazi novac

Predstavnici države redovno iznose podatak o broju radnika koji su svakog dana na gradilištu u Surčinu. Ta brojka je sada došla i do 4.000. Navodno je broj domaćih kompanija, koje rade kao podizvođači, više od 100.

Međutim, spisak svih firmi koje su angažovane na gradilištu EXPO i njihov precizan broj za sada nije javno dostupan.

Ono što jeste javno dostupan podatak je to da je glavni izvođač radova na izgradnji objekata za EXPO, kineska kompanija Power China. Ona je za to angažovana putem direktnog ugovaranja. Podatak o tome dostupan je i na sajtu Ministarstva finansija. Tu se može videti da su sa tom kompanijom zaključena dva ugovora. Jedan za pripremne radove i drugi za izgradnju samih objekata za EXPO.

Upravo su način i procedure kroz koje se dodeljuju poslovi za ovu izložbu izazvale negativne reakcije dela javnosti.

Pored toga, što je najvredniji posao, izgradnju samog kompleksa, država ugovorila direktno sa kineskom kompanijom, i ostale nabavke vezane za EXPO izuzete su od redovne procedure. Procedure koju propisuje Zakon o javnim nabavkama.

Vlada Srbije je 2024. godine donela posebnu Uredbu o pravilima postupka nabavke dobara, usluga ili radova potrebnih za realizaciju međunarodne specijalizovane izložbe EXPO 2027.

Kompanije bez prava na žalbu

Miloš Đorđević iz organizacije Transparentnost Srbija ukazuje za Forbes da kod nabavki za EXPO, koje se sprovode po ovoj posebnoj Uredbi, postoji nekoliko razlika u odnosu na redovne procedure koje predviđa Zakon o javnim nabavkama.

„Najbitnija i najpogubnija razlika je to što u postupcima nabavki za EXPO ne postoji sistem pravne zaštite, u slučaju da neki ponuđač želi da se žali“, navodi on.

Naime, u redovnim procedurama nabavki koje poznaje Zakon o javnim nabavkama, postoji žalbeni lek, odnosno zahtev za zaštitu prava. Ponuđači mogu ga da podnesu Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, ukoliko smatraju da su oštećeni postupanjem naručioca nabavke.

„Međutim, to se kod nabavki za EXPO ne može iskorisititi. Komisija bi se oglasila nenadležnom jer se postupci za EXPO nabavke ne sprovode po Zakonu o javnim nabavkima“, navodi Đorđević. Dodaje da stoga i ne čudi što je nivo konkurencije za EXPO nabavke izuzetno nizak.

„Transparentnost Srbija se bavila istraživanjem o nivou konkurencije u sada više od 100 postupaka nabavki za potrebe EXPO projekta. U jednoj prethodnoj analizi koju smo objavili imali smo podatak da je prosečan broj ponuda 1,56, a da je prosečan broj prihvatljivih ponuda, odnosno ponuda koje su mogle biti uzete u razmatranje za dodelu ugovora još niži i da iznosi 1,23“, navodi on.

On ukazuje i da je Transparentnost i nakon objave te prve analize nastavila da prati postupke nabavki za EXPO. I da je simptomatično to da je broj ponuda postao veći, ali da je broj prihvatljivih ponuda, koje mogu biti uzete u razmatranje, i dalje ostao nizak.

Šta će ostati iza izložbe

Profesorka Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Danijela Milovanović Rodić navodi za Forbes Srbija da EXPO, kao međunarodni događaj, koji će generisati putovanja i višednevni boravak domaćih i međunarodnih gostiju (turista i predstavnika javnih institucija i privatnih kompanija) može da ima značajne koristi u kulturološkom, ekonomskom, društvenom smislu.

Međutim, ona naglašava da koristi koje ta izložba može da ima nisu samostalna kategorija, već relativna. I da se mogu razmatrati samo ukoliko imamo uvid i u štete koje takvi projekti istovremeno produkuju.

„Da bismo znali više o ekonomskim efektima, u računicu u kojoj figuriraju broj gostiju i količina novca koju će oni potrošiti tokom boravka, potrebno je uključiti i procenu gubitaka usled pretvaranja plodnog poljoprivrednog zemljišta u građevinsko ili cenu rizika izgradnje na važnom gradskom vodoizvorištu u slučaju da se prilikom gradnje i eksploatacije izgrađenih kompleksa desi njegovo ugrožavanje“.

Ona navodi da je potreban potpuni uvid u projekat, odnosno njegove studije opravdanosti i uticaje na životnu sredinu, kako za pojedinačne delove, tako i za celinu – „koje mi nemamo“.

„Podaci i metodologija njihovog prikupljanja i čitanja su „u rukama“ onih koji stoje iza tih projekata. I koji imaju interes da se oni prikažu u boljem svetlu od realnog“, navela je u odgovoru za Forbes Srbija.

„Šarene fasade i veseli ljudi“

Govoreći o urbanističkim i arhitektonskim rešenjima u okviru EXPO kompleksa u Surčinu, Milovanović Rodić smatra da ta rešenja nisu dostupna javnosti u adekvatnoj formi i punom obimu. Te da ne može pouzdano sagledati njihov kvalitet.

„Ono što javnost može da vidi su digitalne trodimenzionlane predstave izgleda objekata i ambijenata otvorenih prostora u vidu slika ili animacija, na osnovu kojih se ne mogu sagledati svi važni aspekti od značaja za sagledavanje kvaliteta urbanističkih i arhitektonskih rešenja. Šarene fasade, raskošno zelenilo i veseli ljudi na tim slikama i videima pripadaju standardnom korporativnom PR jeziku koji ima za cilj da zaseni pojavnim i obeća radosnu budućnost, ali zapravo ne kaže ništa o značajnim temama“.

Prema njenom mišljenju, takva rešenja su nastala u neodgovornom procesu (u odnosu na društvo u celini, lokalnu zajednicu i profesiju). U takvom procesu, dodaje, nisu ni mogla nastati odgovorna rešenja. Ona koja su ekološki odgovorna, socijalno pravedna i ekonomski isplativa iz perspektive javnog interesa.

„A to su kriterijumi za vrednovanje kvaliteta arhitekture i urbanizma koje smatram relevantnim“, zaključila je ona.

U toku izrada studija

Preduzeće EXPO 2027 poverilo je izradu studije ekonomske, društvene i ekološke procene uticaja EXPO 2027 konsultantskoj kući Louis Berger.

Ta studija treba da izmeri ekonomski doprinos EXPO izložbe gradu Beogradu i Srbiji. Treba i da proceni društveni uticaj na zajednice i instutucije pre, tokom i nakon izložbe. I da oceni ekološke performanse i dugoročne rezultate u oblasti održivosti EXPO-a i njegove nasleđene infrastrukture.

Izrada još jedne studije, odnosno „Strateškog razvoja plana nasleđa lokacije EXPO 2027 i desetogodišnjeg operativnog poslovnog plan uključujući i transformaciju Beogradskog sajma“ poverena je konsultantskoj kući Ernst & Young Consulting.

Iz preduzeća EXPO 2027 u odgovoru za Forbes, na pitanja u vezi ovih studija, navode da je njihova izrada u toku.

„Reč je o složenom i višemesečnom procesu koji podrazumeva analizu velikog broja ekonomskih, infrastrukturnih i društvenih pokazatelja, kao i konsultacije sa širokim krugom domaćih i međunarodnih aktera. Od privrede i investitora do nadležnih institucija, urbanista, saobraćajnih i turističkih stručnjaka“.

Dodatnu kompleksnost, kako ukazuju iz ovog preduzeća, predstavlja činjenica da prostor EXPO 2027 nije planiran samo kao privremeni izložbeni kompleks, već kao budući sajamski i poslovni prostor.

Prostor će, dodaju, nastaviti da funkcioniše i nakon završetka izložbe – zbog čega studija mora da obuhvati i dugoročne razvojne i ekonomske efekte projekta.

Na pitanje da li će ove studije biti javno dostupne, kažu da će delovi studije koji ne zadiru u oblast poslovne tajne i poverljivih tržišnih analiza biti blagovremeno predstavljeni javnosti. A u cilju potpunog i transparentnog informisanja građana o očekivanim efektima EXPO-a. Uključujući i dugoročne razvojne efekte budućeg sajamskog kompleksa koji će nastaviti da funkcioniše nakon završetka izložbe.