Građevinski fakultet pre gradnje dao podatke o armaturi na Prokopu, u Energoprojektu odbacuju tvrdnju o ugradnji manje količine

Elaborat o ispitivanju armirano-betonske konstrukcije železničke stanice Prokop pokazao je u kakvom stanju su beton i armatura ugrađeni u ovaj objekat. I koje je debljine. Zato i dalje zbunjuju lokacijski uslovi izdati u cilju sanacije peronskih greda. U dokumentu se kao razlog za ulazak u ovaj posao navodi da se došlo do zaključka da je ugrađena znatno manja armatura od projektovane. Projekat još nije stavljen na uvid javnosti pa nije jasno na šta se tačno mislilo.

Izrada elaborata naručena je 2020. godine. To dodatno komplikuje priču jer se postavlja pitanje zašto se tek sada konstatuje manjkavost u armaturi, ako se i tada znalo šta je ugrađeno. Ili nije, ako su uzorkovanje i merenja rađeni na različitim mestima u odnosu na one gde su se pojavile pukotine?

Forbes Srbija došao je do jednog od aktera izrade elaborata. Reč je o docentu na Građevinskom fakultetu u Beogradu, Aleksandru Radeviću, sa katedre za materijale i konstrukcije.

Nepoznanica kako je postupljeno po elaboratu

U izjavi za naš portal kaže da je Građevinski fakultet za potrebe naručioca (Railway City doo) izradio Elaborat o ispitivanju postojeće armiranobetonske konstrukcije objekta železničke stanice Beograd centar. Objašnjava i šta je izrada elaborata podrazumevala.

„U skladu sa odobrenom ponudom od strane naručioca, izrada predmetnog Elaborata je obuhvatila vizuelni pregled konstrukcije, kao i ispitivanja kvaliteta ugrađenog betona uzimanjem betonskih jezgara (kernova), kvaliteta armature, kao i prečnika i rasporeda armature u zoni otkrivanja zaštitnog sloja betona u reprezentativnim elementima konstrukcije. Podaci o kvalitetu materijala dobijeni ispitivanjem su prezentovani u izveštaju, kao i konstatacija o dobrom opštem stanju objekta. Poređenje rezultata ispitivanja sa projektnom dokumentacijom nije bilo predmet Elaborata“, kaže Radević.

Dekan fakulteta Branislav Bajat potvrđuje za Forbes da je 2020. godine Građevinskom fakultetu poverena izrada elaborata. I on navodi da elaborati ove vrste pokazuju koji beton i armatura su ugrađeni u objekat.

„Kako je posle postupljeno po elaboratu tokom projektovanja, to ne znamo“, dodaje Bajat.

Bez odgovora investitora

Kako je posle postupljeno ne otkrivaju u kompaniji Railway city. Ona je zajedno s državom ušla u partnerstvo kako bi se završila stanica Prokop.

Na pitanja Forbes Srbija nisu odgovorili. A zanimalo nas je najpre da li su u elaboratu dobili podatke o armaturi ugrađenoj na stanici Prokop. Odnosno debljini i količini. Kao i da li je to bila osnova za projektovanje objekata na ploči.

Želeli smo da dobijemo i pojašnjenje da li je tada uočena ugradnja manje armature od projektovane kako se navodi u lokacijskim uslovima koje je dobila Infrastruktura železnice Srbije.

Pitali smo i da li imaju saznanja kako se došlo do zaključka da je ugrađena manja armatura odnosno ko je došao do tog zaključka. Kao i da li su imali uvid u raniju projektnu dokumentaciju za izgradnju stanice Prokop.

Kako se iz statičkog proračuna CIP-a iz 2015. vidi da je bilo planirano da u objektima na ploči iz njihovog projekta bude korišćena Cobiax tehnologija, pitali smo i da li je Railway City koristio istu tehnologiju ili su tzv. tavanice rađene od punog armiranog betona.

Tražili smo i pojašnjenje da li su stubovi novih objekata postavljeni iznad stubova koji drže ploču. I da li je za tim uopšte bilo potrebe.

I na kraju, zanimalo nas je da li sada imaju više saznanja kako je došlo do prslina na peronskim gredama. Kao i da li će eventualno učestvovati na tenderu za njihovu sanaciju.

Grujić: Niko nije video potencijal

Nešto više informacija može da se dobije ako se ponovo pročita deo intervjua stvarnog vlasnika kompanije Railway City, biznismena Branislava Grujića, koji je dao 2021. za Nedeljnik.

Rekao je da je Prokop za njega i lična priča jer je odrastao nedaleko od stanice, na Senjaku. Ukazao je da je reč o vrhunskoj lokaciji. Ali, i da je projekat CIP-a za gradnju šoping mola od 100.000 kvadrata izgubio logiku pored Beograda na vodi i Delta Planeta na Autokomandi (još nije izgrađen). Uz to, ocenio je Grujić, ne postoji kritična masa ljudi koja živi u okolini Prokopa.

Ideja je bila da to bude tehnološki centar gde će raditi IT firme. To su prezentovali Ministarstvu infrastrukture i, kako je rekao, „praktično smo se jedini javili, jer niko u tome nije video novi potencijal“.

Pojasnio je i da je njegova kompanija bila finansijer i graditelj, kao i da je reč o složenom modelu.

„Izgradimo stanicu i tog trenutka se nama prenosi ostatak ploče i ostatak parcele gde možemo da radimo nastavak našeg projekta, a to je poslovno-rezidencijalni centar. Krenuli smo od procene troška od 5,7 miliona evra, a sada smo već na osam miliona“, rekao je tada za Nedeljnik.

O stabilnosti: „Bili smo blizu da odustanemo“

„Želeo sam da mi stojimo iza onoga što je izgrađeno, da budem siguran u kvalitet gradnje i estetike objekta na ploči gde ostaju naše zgrade“, pojasnio je Grujić.

Dotakao se i pitanja stabilnosti.

„U procesu posle tendera smo, posle detaljnog uvida u tehničku dokumentaciju koja je preko 30 godina stara, shvatili da po današnjim normama seizmike ploča nema horizontalnu nosivost. To je praktično nerešiv problem i nemoguće je sa donje strane bilo šta uraditi. Bili smo blizu odluke da odustanemo“, podsetio je Grujić.

On je naveo da su profesori Građevinskog fakulteta uspeli da nađu rešenje za ovaj problem „građenjem sarkofaga na ploči ispod svake zgrade, visine od preko dva metra i rasporedom zgrada visine od pet spratova, koje u slučaju zemljotresa „umiruju“ celu strukturu“. To je omogućilo, kako je rekao, da se nastavi sa daljom razradom projekta.

Na kraju, osvrnuo se i na pitanje klizišta.

„Teren iznad ploče je bio klizište koje je sanirano pre 30 godina. I pored toga smo izradili detaljne studije sa fakultetom, radi izbegavanja bilo kojih negativnih uticaja na okolne zgrade, koje su dokazale da je moguća gradnja. Ja razumem osećanja ljudi koji žive u neposrednoj blizini i ne činimo nijedan korak, a da pre toga nismo maksimalno sve proverili“, zaključio je Grujić.

Sagovornik iz Energoprojekta: Odbijam da poverujem

Pokušali smo da pitanje ugradnje armature proverimo i s Energoprojektom. Vlasnik Dobroslav Bojović nije hteo da komentariše to pitanje.

S druge strane, jedan od visokih rukovodilaca koji je želeo da ostane anoniman, kaže da odbija da poveruje u tu tvrdnju.

„Odbijam da poverujem da su inženjeri Energoprojekta mogli u to vreme da stave manje armature nego što je bilo neophodno. I da je to prošlo nadzor. Stanice Vukov spomenik i Prokop su u to vreme bili praktično najznačajniji projekti u državi, a Energoprojekt toliko ozbiljna i na svetskom nivou respektabilna kompanija da bi sebi dozvolili takav propust“, kaže naš sagovornik.

On dodaje da nije upućen u novi projekat po kojem su izgrađene zgrade iznad stanice. „Šta se tu dešavalo kasnije ne znam. Ali, teško mi je da poverujem da je ugrađeno manje armature“, ponovio je sagovornik Forbes Srbija.

Dodaje i da je sasvim sigurno istekao garantni rok iz ugovora Energoprojekta tako da ta kompanija ne može da snosi troškove saniranja pukotina.

Forbes Srbija stupio je u kontakt i sa jednim od bivših direktora Energoprojekt Visokogradnje. On takođe nije želeo da govori javno, ali daje istu ocenu kao i prethodni sagovornik.

„To se Energoprojektu nikad nije desilo, da ugradi manju armaturu. Mogli smo da ugradimo samo više armature jer se takav posao naplaćuje po količini“, dodaje sagovornik Forbes.

Elaborat ne kaže da li može da se gradi pet ili 15 spratova

Građevinski inženjeri uglavnom se uzdržavaju od komentarisanja situacije s Prokopom, uz obrazloženje da nisu upoznati s projektom. Forbes Srbija razgovarao je s još jednim profesorom Građevinskog fakulteta koji je želeo da ostane anoniman. I on ističe da ne može da poveruje da je ugrađeno manje armature.

Inače, kako nam je objašnjeno od ljudi iz struke, elaborati daju ocenu stanja konstrukcije odnosno podrazumevaju ispitivanja, geometrijska merenja, proveru kvaliteta materijala.

„Elaborat daje ulazne podatke za nekoga ko kasnije izrađuje projekat i statički proračun. Utvrđujete količinu armature i to je ulazni podatak kako bi se potvrdilo da li je konstrukcija dobra. U elaboratu se ne kaže da li je konstrukcija dobra za zgradu od pet ili 15 spratova, ali ima veze sa nastavkom radova jer je polazna tačka za dalje projektovanje“, objašnjava sagovornik Forbes Srbija.

S druge strane, ne porede te podatke sa projektom po kojem je konstrukcija izgrađena odnosno ne kažu da li nečega ima manje ili više od projektovanog. Dodaje da oni koji rade ove elaborate nemaju uvek priliku da imaju uvid u originalni projekat. Dobro je da ga imaju, ali to ne garantuje da je izvedeno stanje isto kao projektovano, dodaje naš sagovornik.