Hrvatski as, poznat po bolnoj izjavi o srpskom rukometu, danas je u biznis vodama
Bivši hrvatski rukometni reprezentativac Goran Šprem dokaz je kako u poslovnom svetu ima radnih mesta koja kao da su krojena za nekadašnje profesionalne sportiste, a ne podrazumevaju trenersku zviždaljku.
Iako je završio višu trenersku školu, Šprem se nakon skidanja rukometnog dresa nije našao u toj ulozi. Počeo je da radi u pulskoj kompaniji za destinacijski menadžment Unilajn gde je proveo poslednjih 10 godina. Kao izvršni direktor agencije specijalizovane za sportski turizam, osvajač zlatnih i srebrnih medalja ostao je blisko vezan uz sportski život, ali sada kao deo mehanizma koji omogućava da se on nesmetano odvija.
“Kad si u sportu, ceo život se vrti oko toga, živiš u jednom balonu i očekuješ da ćeš tu i ostati. Ali, s 20 godina i ne razmišljaš previše o tome. Pred kraj rukometne karijere supruga me pitala šta bih voleo da budem, a ja sam govorio kako bih voleo da nosim kravatu i putujem svetom. Par godina kasnije, nosim odelo i putujem, a opet sam ostao u sportu i uz rukomet”, smeje se poslovni čovek koji je u svojoj sportskoj karijeri čak 150 puta zaigrao za rukometnu reprezentaciju.
Šprem je bio pripadnik zlatne generacije rukometaša koju su s vremenom prozvali Kauboji. Neka su se imena menjala tokom godina, ali s našim sagovornikom, koji je nosio broj 17 i igrao na levom krilu, znoj, smeh i suze delili su rukometni velikani kao što su Ivano Balić, Davor Dominiković, Mirza Džomba, Slavko Goluža, Blaženko Lacković, Valter Matošević, Renato Sulić, Vedran Zrnić, Domagoj Duvnjak, Petar Metličić, Igor Vori, Tonči Valčić, Ivan Čupić, Zlatko Horvat, Denis Špoljarić, Venio Losert, Mirko Alilović i Vlado Šola.
Prvo zlato koje je s reprezentacijom osvojio bilo je ono na Mediteranskim igrama 2001. godine u Tunisu, a potom su se zaređale još dve medalje najvećeg sjaja na Svetskom prvenstvu u Portugalu 2003. godine i na Olimpijskim igrama u Atini 2004. Već sledeće godine sa Svetskog prvenstva u Tunisu Kauboji su se vratili sa srebrom, koje su potvrdili i 2009. na Svetskom prvenstvu u Hrvatskoj. Finalna utakmica protiv Francuske na tom takmičenju je bila i Špremov poslednji nastup za reprezentaciju.
U klupskoj karijeri je igrao za nemačke timove Flensburg, Netelšted, Melsungen, Nordhorn i Gumersbah.
Poslovni teren
Nekako u vreme kada je okončao saradnju s Gumersbahom, na putovanju je sreo kolegu koji ga je pitao da li bi došao da radi za Unilajn. “Bio je to splet okolnosti, koji je uz malo sreće, veliki faktor u torti uspeha. Iskoristio sam taj splet okolnosti na najbolji mogući način”, zadovoljan je Šprem.
Njegov tim, koji trenutno, poklopilo se, broji sedam ljudi, kao i rukometna ekipa, radi na mnogo projekata istovremeno. “Mi smo službena agencija Hrvatskog olimpijskog odbora, Hrvatskog rukometnog saveza, Hrvatskog paraolimpijskog odbora, Hrvatskog sportskog saveza gluvih, Hrvatskog karate saveza, plivačkog saveza, teniskog saveza, NK Osijek, NK Rijeka i organizujemo sva njihova putovanja”, tumači direktor. U tom nabrajanju nepogrešivo se prepoznaje glas sportskog komentatora, što i ne čudi jer Šprem već godinama na RTL televiziji komentariše rukometna događanja.
Organizacija putovanja podrazumeva avio karte, smeštaj, transfere do aerodroma i treninga. Mi smo one stop shop, kaže Šprem pojašnjavajući kako mogu da organizuju sve od puta, smeštaja, događanja, sportske dvorane do spremačice i keteringa u toj dvorani.
Priseća se kako su 2014. počinjali s organizacijom događaja. Karate kamp za mlađe grupe koji su u Umagu organizovali za Svetsku karate federaciju bio je pilot projekat gde su preispitivali poslovne modele i isplativost projekta. Taj je projekat obuhvatao 400 ljudi i u sportskom segmentu Unilajnovog poslovanja smatrali su kako je to veliki posao, a onda su već četiri godine kasnije za taj isti događaj imali 5.000 akreditacija. Ove godine u junu na tom se kampu takođe očekuje oko 5.000 učesnika.
“Sportski turizam iziskuje dugoročna ulaganja i rezultati dolaze godinama kasnije”, napominje izvršni direktor agencije specijalizovane za sportski turizam koji je zaslužan za 20 odsto prošlogodišnjeg prometa Unilajna. Na nedavno održanom neformalnom druženju te kompanije na čelu s Borisom Žgombom s medijima istaknuto je kako će uskoro biti objavljena i akvizicija velikih partnera u tom segmentu poslovanja te kako su u pripremama veliki sportski događaji.
Veliki događaji u planu
Ranije ovog meseca Šprem je s Hrvatskim olimpijskim odborom posetio Pariz, dogovaralo se gde će biti Hrvatska kuća tokom predstojećih Olimpijskih igara.
Takođe, pred vratima je i Svetsko rukometno prvenstvo koje će se 2025. održati u Danskoj, Norveškoj i Hrvatskoj.
“Trenutno radimo na rasporedu takmičenja, rasporedu ekipa po gradovima, hotelima i organizaciji za novinarske ekipe. Pre samog prvenstva doći će i tridesetak sudija i službenih osoba na nekoliko dana brifinga. Organizujemo prevoz za sve njih do Danske i Norveške. Treba i zakupiti hotele, reč je o mnogo soba. Zaduženi smo i za navijače, službene osobe, dodatno osoblje, hranu, organizaciju vozila, komunikaciju. Svakodnevno smo na vezi s Upravnim odborom Hrvatskog rukometnog saveza, glavnina priprema odvija se do jula i avgusta, a onda ide fino podešavanje. Mesec-dva pre početka prvenstva sve treba da bude spremno, a uvek bude i nekih promena u zadnji tren”, priča entuzijastično Šprem.
Organizacija velikih događaja i njihov uspeh su mu uz putovanja najdraži deo posla. “Ja sam sportista i zanimaju me rezultati. To mi je drajv, ne volim da ne ispunim ciljeve”, dodaje nekadašnji profesionalni sportista koji sada tu i tamo zaigra fudbal s prijateljima, a najveći mu je užitak da peca na Mljetu.
Rođen u Dubrovniku, Šprem neguje svoje dalmatinske korene, a omiljena oaza za opuštanje mu je Prožurska Luka na Mljetu odakle mu potiče porodica majke. Otac mu je, saznajemo, poreklom iz Bednje, a Šprem je odrastao u Zagrebu gde je pohađao i osnovnu školu, ali i napravio prve sportske korake u RK Zagreb.
Poslovne pouke profesionalnog sporta
U razgovoru koji vodimo u jednom trešnjevačkom restoranu, dotičemo se i najvećih poslovnih izazova. Među njih se, navodi naš sagovornik, ubraja naplata potraživanja, ali i nedovoljna ulaganja u sport i sportsku infrastrukturu koja sprečavaju snažniji razvoj Hrvatske kao sportske destinacije. Organizacija sportskih događaja obično iziskuje da se u sportskim objektima obustave treninzi klubova dok se odvija to događanje, što izaziva mnogo nezadovoljstva i stavlja pritisak na lokalne vlasti da to reše. S druge strane, neki su gradovi sistemski ulagali u sportske objekte i oni se profilišu kao centri sportskog turizma. Jedan od njih je Poreč gde će se uz Zagreb i Varaždin održati Svetsko rukometno prvenstvo.
“Za sportski turizam infrastruktura i smeštajni kapaciteti idu ruku pod ruku. Trenutno se po tome najviše ističe Istra. Promovišemo Hrvatsku kao sportsku destinaciju jer po sportskim uspesima smo i poznati po svetu. Imamo rezultate, imamo sportske gene, nacija smo koja voli sport, ali ulaganja u sport sve su manja, kao i broj dece koja se bave sportom”, primećuje Šprem.
To što je sve manje dece u sportu nije loše samo zbog budućnosti hrvatskog sporta nego i zato što se deca u detinjstvu kroz sport razvijaju, socijalizuju, uče da dele, pobeđuju i gube, stiču radne navike, uče da trpe i slušaju. To je niz osobina koje su i kasnije u životu vrlo korisne. Cilj bavljenja poslom nije samo postati profesionalni sportista, naglašava bivši reprezentativac. Njegovi sinovi koji sada imaju 14 i 17 godina nasledili su strast prema rukometu koji je, moglo bi se reći i porodični sport s obzirom na to da se i njegov mlađi brat Lovro Šprem takođe time profesionalno bavi.
“Kroz sport dobiješ nešto što ne možeš da dobiješ nigde drugo u životu”, kaže Šprem koji znanja stečena na rukometnom terenu primenjuje i u poslu.
“Vodim ekipu na način na koji sam kroz sport video da je najefikasnije. U kancelariji ne dozvoljavam samo rušenje atmosfere. To je, meni kroz život pokazalo, nešto bez čega nema uspeha. Tu je i timski rad. Nisam čovek koji će svoju ekipu ostaviti na cedilu, ako treba kopati, ja sam prvi koji kopa, ako treba ostati u kancelariji, ne dogodi se da sam ja taj koji ode. Pokušavam da izvučem maksimum iz ekipe, da daju 100 odsto i ne troše se na ono na šta ne treba. U sportu moraš da treniraš sve vreme, ali i da budeš pravi u pravom trenutku. Tako i u poslu treba raditi i prepoznati kad je trenutak da se da još više. Iza svakog trenera i lidera govore rezultati. Ja sam svojim ljudima i rezultatima zadovoljan. Sve što radim, radim na 100 odsto, ne znam da povučem ručnu”, zaključuje Šprem.
Direktor fondacije
Fondaciju UniSpot Srce lani je osnovao Hrvatski akademski sportski savez s ciljem podsticanja razvoja studenata sportista u Republici Hrvatskoj. “Stipendirali smo dosad dvoje sportista, a želja nam je da ta brojka bude mnogo veća i da se uključe svi koji prepoznaju da su sport i obrazovanje važan spoj koji donosi zdrav način razmišljanja u budućnosti”, rekao je Goran Šprem, direktor fondacije.
Nikolina Oršulić, novinarka Forbes Hrvatska
Da je Sudžum pogodio…
Mediji u Srbiji preneli su krajem 2020. izjavu Gorana Šprema datu u jednom podkastu gde je komentarisao ishod duela Hrvatske i Srbije i Crne Gore na Svetskom prvenstvu u Tunisu 2005. On je na 40 sekundi pre kraja promašio napad za pobedu i tako dao priliku reprezentaciji SCG da izjednači u poslednjem napadu. Sudžum je šutirao, ali je hrvatski golman odbranio. „Da su Srbi tada postigli gol njihov rukomet bi možda krenuo na gore, a naš dole… Nisu i ostali su na tom nivou. Izuzev šampionata u Švajcarskoj, njih nije bilo više nigde“, rekao je tada Šprem.
Forbes Srbija