I snimanje filmova na pauzi zbog situacije u Srbiji: Strane produkcije se prilagođavaju i biraju druga mesta

Pre pandemije korona virusa i štrajka u Holivudu 2023. veliki broj stranih produkcija odlučivao se da snima filmove i serije u Srbiji. Međutim, trend je drastično prekinut prošle godine. Problemi na globalnom nivou odrazili su se i na produkcijske kuće u Srbiji koje sarađuju sa strancima. Na odluku utiču i trenutne domaće prilike.

Tako su se mnogi planirani projekti u Srbiji našli pod „znakom pitanja“.

Iz resornog ministarstva nedavno su najavili da će za podršku produkcijama biti opredeljeno više sredstava. Konkretno oko 3,3 milijarde dinara. Pitanje je da li je to dovoljno i šta će se od planiranih projekata snimati.

„Projekti se konstantno otkazuju“, rekli su kratko za Forbes Srbija u jednoj produkcijskoj kući.

Tragom ove informacije pokušali smo da saznamo više o tome šta je uzrok.

Znatno manje snimanja u 2024

Sandra Đuričković iz producentske kuće iz Beograda „Work In Progress doo“ kaže da su tokom 2024. realizovali samo dva projekta. To je znatno manje nego što inače imaju interesovanja.

Za Forbes Srbija kaže da mnogi projekti koje su razvijali sa stranim producentima nisu dobili „zeleno svetlo“.

„Razvijamo nekoliko projekata za ovu godinu. Ipak, u ovom trenutku ne mogu sa sigurnošću da tvrdim da li će doći do njihove realizacije usled situacije u zemlji“, kaže Đuričković.

Navodi da i dalje dobijaju scenarija koja bi mogla da se snimaju.

A kako je došlo do zastoja? Na globalnom nivou filmska industrija je tokom protekle godine doživela stagnaciju. To se odrazilo i na nas, objašnjavaju sagovornici Forbes Srbija.

Ni ova godina nije krenula dobro

Đuričković napominje da je snimanje filmova biznis iza kog stoje banke i osiguravajuće kuće. Svaka nestabilnost bilo globalno, bilo u državi i regionu i njih zabrine.

To znači da se može desiti da se neki projekti razvijaju, da se radi na njima, razrađuje scenario, dogovaraju i traže adekvatne lokacije, pravi plan snimanja, budžet, ali da nema garancija da će ih i potpisati jer banke i osiguravajuće kuće treba da daju saglasnost.

Osim toga, razliku od nekog ranijeg perioda, problem pravi i to što se mnoge zemlje u Evropi, pa i našem regionu, poput Slovenije i Hrvatske, utrkuju sa programima podsticaja.

Problem je i u administraciji. Đuričković kaže da bi bilo korisno kad bi Beograd imao kancelariju za film po ugledu na Zagreb, Beč, Barselonu ili Budimpeštu. U njoj bi mogle da budu objedinjene usluge više institucija vezanih za logistiku snimanja.

Na taj način bi se ubrzale procedure dobijanja dozvola. Sprečilo bi se eventualno ukrštanje snimanja sa drugim gradskim događajima. Efikasnije bi se odvijalo snimanje i vraćanje lokacija u prvobitno stanje nakon obavljenog posla.

Američka produkcija dominanira

Producentska kuća Work In Progress do sada je realizovala više od 60 projekata, većinom američke produkcije.

Prvi projekat bio je čuveni BROTHERS BLOOM, film reditelja Rajana Džonsona, sada poznatog po filmu Nož u leđa. Taj film otvorio je vrata kasnije i za ostale koji su došli, a među njima ostvarenje Glass Onion – Knives Out (2021) sa Danijelom Krejgom i Edvardom Nortonom u glavnim ulogama, zatim Minamata (2019)  sa Džonijem Depom u glavnoj ulozi, ali i mnoge druge. Mnogima je, recimo, nepoznanica i to da se za BETTER MAN, o životu Robija Vilijamsa, koji je i kandidat za Oskara, u Beogradu snimala jedna scena, ali veoma zahtevna. Ideja je bila da se reprodukuje njegov koncert iz 2003. za šta je Beogradu morala da bude izgrađena identična bina i tri dana uzastopno su snimane najmasovnije scene sa više od 2.000 statista.

Stara planina umesto Kašmira

Đuričković kaže da je pre krize interesovanje za snimanje filmova u našoj zemlji postojalo dugi niz godina jer je i Jugoslavija imala veoma razvijenu kinematografiju i iskusne filmske profesionalace.

„Pored lokacija, naša prednost je što imamo veoma dobar sektor scenografije koji može da izgradi i najzahtevnije filmske setove. Interesovanje za Srbiju je bilo konstantno. Svaki veći studio ovde je već radio – Warner, Sony, Paramount, Disney, Universal, Lionsgate, kao i platforme Netflix, Amazon… Takođe smo realizovali dosta projekata u engleskoj, italijanskoj, francuskoj i nemačkoj produkciji“, navodi sagovornica.

Mnoge destinacije u Srbiji postale su interesantne stranim produkcijama.

Stara planina pokazala se poslednjih godina zgodnom da „menja“ Kašmir bolivudskim produkcijama. Beograd može da odmeni mnoge evropske prestonice poput Pariza, Berlina, Londona… Planina Tara je u filmu „Šuma“ sa zvezdom „Igre prestola“ Natali Dormer u glavnoj ulozi, zamenila delove planine Fudži. Novi Sad, Subotica i Sremski Karlovci često se imaju u vidu za priče smeštene u različite istorijske epohe.

Srbija je poslednjih godina ugostila zvezde kao što su Džoni Dep, Luk Beson, Selma Hajek, Džerard Batler, Kejt Hadson, Kevin Kostner i Pirs Brosnan.

Podsticaji

Kako kažu oni koji su u ovoj industriji, veliki doprinos u privlačenju stranih produkcija da se opredele da snimaju filmove kod nas dali su i podsticaji koji su uvedeni 2016.

Naime, prema Uredbi  o podsticajima investitorima za audiovizuelna dela, strane filmadžije od tada su mogli da računaju na 25 odsto povraćaja sredstva potrošenih u našoj državi za svoje projekte. Izuzetak su produkcije koje planiraju da izdvoje više od 5.000.000 evra. Njima se iz budžeta plaća 30 odsto sredstava.

Osim toga, stranim produkcijama znači i to što kompletan proces produkcije i postprodukcije projekta mogu da završe u Srbiji, kažu upućeni.

Kada je reč o podsticajima, za te namene prošle godine isplaćeno je 2,2 milijarde dinara, za 72 projekta, pokazuju podaci Filmskog centra Srbije. Približno toliko je izdvojeno i prethodne dve godine.

Veća konkurencija

I u Srpskoj filmskoj asocijaciji kažu da iako interesovanje za snimanje i dalje postoji, sada je sve teže pridobiti nove projekte. Obim svetske produkcije je smanjen, a konkurencija među zemljama sve veća.

„Neke zemlje, poput Češke, Španije i Velike Britanije, pribegle su povećanju procenta koji strane produkcije dobijaju, ne bi li zadržale vodeću poziciju u Evropi. To se svakako odražava na konkurentsku borbu i napor koji produkcije iz Srbije moraju da ulože kada pregovaraju sa produkcijama“, ističe Milica Božanić, izvršna direktorka Srpske filmske asocijacije.

U poslednjih nekoliko godina, a pod uticajem različitih faktora, od pandemije, rata u Ukrajini i rasta cena, poslovne navike produkcija su se menjale. U poslednje vreme opredeljuju se za to da snima u svojim zemljama, navodi ona za Forbes Srbija.

Ipak, naglašava, to ne znači da su prestale da sarađuju sa ekipama i da ih interesuje produkcija u Srbiji.

„Postalo je teže dovesti strane produkcije jer imaju mnogo više zemalja da biraju. Studijski kapaciteti se svuda šire, države i pokrajine unutar država se utrkuju sa podsticajima. U Evropi više ne postoji nijedna zemlja koja ne nudi podsticajne mere stranim filmskim produkcijama, pojašnjava Božanić.

Poskupljenja na svim nivoima

Ukazuje na još jedan bitan momenat:

„Primetili smo da sve više nestaju projekti takozvanog srednjeg budžeta. Projekti koji se odlučuju za realizaciju u Srbiji su oni koji u okvirima svojih budžeta nikako ne bi mogli da budu snimljeni u svojim zemljama“, dodaje sagovornica.

Navodi i da je poskupljenje radne snage tokom prethodnog perioda problem sa kojim su se mnoge filmske destincije suočile. Analiza koju je ova asocijacija uradila zajedno sa Ekonomskim fakultetom 2022. godine pokazala je da je cena snimajućeg dana u Srbiji porasla za 30% u odnosu na 2019.

To znači da podsticajne mere koje država daje efektivno samo ublažuju inflaciju. Ali nas ne čine cenovno konkurentnim kao pre nekoliko godina.

Osim toga, i zemlje u okruženju poput Hrvatske, Crne Gore, Mađarske, Rumunije takođe daju podsticaje za snimanja koji se kreću u istom rasponu s tim da su preduslovi za njihovo sticanje nešto drugačiji.

Čeka se uredba

Na primer, u Mađarskoj je podsticaj baziran na poreskom kreditu, dok Hrvatska daje dodatne podsticaje za projekte koje snimaju u ekonomski nerazvijenim područijma.

Ukazuje i da ono što je kod nas neizvesnost sa kojom industrija funkcioniše je što su podsticajne mere regulisane uredbom vlade, a ne zakonom, tako da se one moraju usvajati svake godine.

„Upravo sada smo u jednom od tih procesa, očekujemo usvajanje uredbe za 2025. godinu, što stvara pravnu neizvesnost za projekte koji su dogovoreni. Oni ne mogu da se prijave na podsticaje dok Vlada ne donese uredbu“, pojašnjavaju u ovoj asocijaciji za Forbes Srbija.

Manje indijskih produkcija u Srbiji

U Clockwork Films produkciji, koja je posredovala u dovođenju produkcija koje su snimale kadrove za bolivudske serije i filmove kažu da su prethodnu godinu završili, a ovu započeli sa najavama nekoliko velikih projekata. Nadaju se da će imati priliku da ih realizuju.

I u ovoj kući kažu da je u toku 2024. godine zabeležen nešto manji broj stranih projekata snimljenih u Srbiji u poređenju s prethodnim godinama.

„Na to su najviše uticali inflacija, koja je pogodila filmsku industriju kao i sve druge privredne grane. Tu je i uvođenje viza za indijske državljane, što je posebno uticalo na smanjenje broja indijskih produkcija – naših najznačajnih klijenata“, dodaju iz Clock work.

Filmskoj industriji se ne pridaje zasluženi značaj

To nije sve od problema. Jedan od njih je i to da se poslednjih godina suočavamo sa ozbiljnim preprekama, uključujući i očuvanje autentičnih lokacija koje nam daju identitet i izdvajaju nas od drugih zemalja, dodaju u ovoj kući.

Zbog toga je kako kažu, upitno da li je filmska industrija u Srbiji u dovoljnoj meri prepoznata i da li joj se pridaje zasluženi značaj.

Iz Clockwork-a ukazuju i na neke od razloga zbog kojih se producenti odlučuju za druge zemlje, a jedan od glavnih je nedostatak određenih lokacija u Srbiji.

Zašto stranci odluče da ipak snimaju u regionu

„Iako je naša zemlja bogata prelepom prirodom, živopisnim malim gradovima i specifičnom arhitekturom, postoje zahtevi koje ne možemo u potpunosti ispuniti. To se najčešće odnosi na potrebe za primorskim i kraškim predelima, masivnom gotičkom arhitekturom ili velelepnim zamkovima. Kada su takve specifične potrebe u pitanju, klijenti se uglavnom odlučuju za snimanje u regionu“, ističu predstavnici ove kuće.

Upozoravaju da sada zemlje u regionu, poput Mađarske i Hrvatske, imaju dobro razvijen sistem podsticaja, koji je na snazi već godinama i pokriva različite aspekte filmske produkcije. Njihovi modeli uključuju podsticaje i za strane troškove, niže pragove uslovnosti i sisteme kreditiranja stranih projekata.

Srbija svakako ide u tom pravcu, u nadi da bi možda neka revizija sistema olakšica privukla još veći broj produkcija koje se odlučuju za snimanje u našoj zemlji, dodaju.

Istovremeno, dolazak stranih filmskih ekipa u Srbiju je značajan i za turističku promociju, ali i hotelsku industriju. Tokom uspona i „zlatnih godina“ hoteli u Beogradu u proseku beležili su oko 10.000 noćenja članova ekipa godišnje.

Nudimo više od 600 lokacija

U bazi Srpske filmske asocijacije ima više od 600 privatnih i javnih lokacija. Upiti za lokacije koji stižu iz inostranstva su najčešće informativne prirode na početku planiranja projekta.

Najčešće su to planinski predeli, sela, ulice poput Knez Mihailove, Uzun Mirkove, Tešnjara, enterijeri gradskih kuća širom zemlje, religijski objekti, potom građevine iz perioda soc realizma, ali i industrijski i napušteni objekti koji nisu više u funkciji.

Podrazumeva se da lokacija treba da se dobro slika, da bude stilski dosledna i da odslikava stil junaka i bude u kontekstu priče.

Stranci angažuju naše scenske radnike

U stranim ostvarenjima angažovani su i domaći filmski i scenski radnici. Jedna od njih je Momirka Bailović, kostimografkinja. Ona je imala priliku da osmisli i napravi kostime za jednu od najvećih zvezda Holivuda Džonija Depa u ostvarenju Minamata. Sarađivala je i sa Benom Kingslijem, Rebekom Ferguson…Sa ovim zvezdama, kaže, imala je sjajna iskustva.

Objašnjava kako angažman naših scenskih radnika izgleda u praksi.

Navodi da pre nego što se odluče za saradnike, strani producenti obave intervjue sa kandidatima i izaberu one sa kojima dele istu kreativnu viziju.

„Njima su autori jako važni i često su rigorozni zahtevi. Recimo, oni dobro prouče moj CV. Moram da uradim prezentaciju predloga kostima pre nego što dobijem posao“, objašnjava sagovornica.

Takođe, kada dobije posao, pravi predlog budžeta za ekipu i saradnike na osnovu težine projekta i plana snimanja. Međutim, poređenja visine budžeta su nezahvalna, pogotovo u maloj zemlji koja ima skromnu filmsku industriju.