Ilon Mask ponudio tragikomično rešenje za sprečavanje dečijeg rada za Teslu, a ni to nije primenio

Prošle godine, neposredno nakon što su Teslin Upravni odbor i investitori izglasali predlog da se angažuje spoljni nadzornik koji bi osigurao da dobavljači kobalta, ne koriste dečiji ili prisilni rad u rudnicima u Demokratskoj republici Kongo, Ilon Mask se obavezao da će učiniti upravo to – i još više.

„Čuo sam pitanje u vezi sa rudarenjem kobalta i znate šta? Treća strana će obaviti reviziju“, rekao je najbogatiji čovek na svetu pred bučnom gomilom akcionara na godišnjem sastanku Tesle u maju 2023. „U stvari, postavićemo veb kameru u rudnik. Ako bilo ko vidi decu, molimo vas da nam javite“, rekao je uz smeh.

Ali Forbes je saznao da godinu dana kasnije, obećana veb kamera Maska nije bila postavljena kako se očekivalo. Umesto prenosa uživo sa kamere, Kamoto Copper Co, koji je glavni izvor kobalta za Teslu, umesto toga objavljuje jednu fotografiju kompleksa rudnika u južnom Kongu svakog meseca, koju pravi Erbas satelit koji kruži visoko iznad Zemlje.

Deca se ne vide, ali to je zato što rezolucija nije ni približno dovoljna da otkrije bilo šta manje od postrojenja za preradu i pejzaža visokoindustrijalizovanog otvorenog rudnika.

Tesla takođe tvrdi da je imala višestruke revizije trećih lica o radnim uslovima u Kamoto rudniku, koji je u vlasništvu globalnog rudarskog giganta Glenkor, prema najnovijem izveštaju o uticaju na životnu sredinu.

„Naši direktni dobavljači prolaze kroz revizije trećih strana kako bi se osiguralo da nema dečijeg rada u ovim rudnicima i da nijedan materijal iz neovlašćenih izvora ne ulazi u naš lanac snabdevanja“, saopštila je kompanija.

„Četiri revizije su sprovedene 2023. godine i nisu pronađeni slučajevi dečijeg rada na lokacijama naših direktnih dobavljača“.

Ali ni mesečna satelitska slika ni revizije ne rešavaju postojeće probleme sa iskopavanjem kobalta i bakra, smatra Kortni Viks, izvršna direktorka organizacije Investor Advocates for Social Justice. Ona je prošle godine predstavljala grupu Teslinih akcionara koji su tražili da kompanija usvoji striktnije smernice za iskopavanje kobalta.

„Pravljenje jedne fotografije mesečno – to zaista nije sveobuhvatan plan“, rekla je Viks za Forbes. Koraci koje je Tesla preduzeo „nisu vredni ni pomena. Efikasnost je jednostavno nedovoljna u ovoj fazi“.

To je zato što se ovaj problem ne dešava u kompleksu Kamoto rudnika, već u susednim neregulisanim rudnicima, rekao je Majkl Pozner, profesor na poslovnoj školi Univerziteta u Njujorku i direktor Centar za biznis i ljudska prava NYU.

Nova studija na kojoj je radio sa Centrom za poslovna i ljudska prava u Ženevi procenjuje da oko 40.000 osoba mlađih od 18 godina radi ili boravi u zanatskom rudastvu malog obima (ASM) u Kongu. Deca se često tu pojavljuju „jer njihove porodice ne mogu da brinu o njima. Starija deca takođe rade u ASM-u jer je porodicama potreban dodatni prihod“, navodi se u studiji.

„Praćenje onoga što se dešava na mehanizovanim rudničkim lokacijama ignoriše centralni problem, a to je da značajan procenat kobalta dolazi iz malih zanatskih rudnika“, rekao je Pozner. Kobalt iz ovih manjih rudnika se prodaje trgovcima i meša sa metalom koji dolazi iz industrijskih rudnika kao što je Kamoto. Ali Tesla ih uopšte ne nadgleda „i to je problem“, dodao je.

Dodatni faktor koji komplikuje stvari: kobalt iz Konga se šalje u Kinu na preradu, što dodatno otežava proveru da li je stigao iz zanatskog rudnika.

„Do trenutka kada se stavi u bateriju u SAD-u ili Evropi, sve je već mešano negde u Kini“, rekao je Pozner.

Ni Mask ni Tesla nisu odgovorili na zahteve za komentar u vezi sa ovim pitanjem. Glenkor je odbio da komentariše.

Razlika između Maskovog obećanog delovanja u vezi sa kobaltom i onoga što kompanija radi u stvarnosti nije neuobičajena za milijardera sa istorijom smelih obećanja koja nije uspeo da ispuni (sve od bezbednosti Teslinih postrojenja i automatizovanih funkcija vožnje do planova da stvori „ekološki raj“ u fabrici u Ostinu).

Kobalt je ključna komponenta baterija koje Tesla pravi za svoja električna vozila. Može se naći u kombinaciji sa bakrom i ovaj materijal deluje kao stabilizujući sastojak u katodama litijum-jonskih baterija koji poboljšava energetsku gustinu. Kongo je vodeći izvor, sa oko 70 odsto svetskog kobalta.

Iako kobalt trenutno košta oko 28.000 dolara po metričkoj toni – manje od polovine cene pre dve godine – i dalje je profitabilno rudariti. Baterije koje ga koriste idu u sve, od ajfona preko laptopova do električnih automobila. Iako Maskova kompanija nije najveći pojedinačni potrošač kobalta, njen vodeći položaj na tržištu električnih vozila je doveo u fokus aktivista za ljudska prava i sprečavanje dečijeg rada.

Revizije za koje Tesla tvrdi da sprovodi na kompleksu Kamoto rudnika takođe ne rešavaju zabrinutosti u vezi sa korišćenjem dečijeg i prisilnog rada, rekla je Viks. To je zato što takve inspekcije izgleda da su planirane, a ne neočekivani događaji, i ne vrše se noću kada je verovatnije da će problemi biti otkriveni.

„Nedostatak standarda i transparentnosti u vezi sa načinom na koji se sprovode, to je bio naš glavni problem“, rekla je. „To zvuči dobro u izveštaju o održivosti, ali za investitore koji brinu o ovom pitanju i vide ga kao značajan rizik, koja je efikasnost ovih revizija?“

Zaustavljanje upotrebe kobalta

Tesla tvrdi da radi na smanjenju količine kobalta koju koristi prelaskom na nove hemijske formule baterija tokom vremena. Takođe sve više vraća i reciklira ovaj metal za upotrebu u novim baterijskim paketima. U 2023. godini, kompanija je saopštila da je reciklirala 117 metričkih tona kobalta.

Mask je izjavio da kobalt predstavlja samo tri odsto težine Tesline baterije i da je njegov cilj da na kraju prestane da ga koristi. Litijum gvožđe fosfat koji je Tesla počeo da koristi u svojim baterijama ne sadrži kobalt.

Kompanija Tesla nije dala najnovije detalje o tome koliko kobalta se koristi godišnje. Ali Benčmark Mineral lntelidžens, koji prati potražnju za metalima korišćenim u proizvodnji baterija, smatra da je cifra od tri odsto uglavnom tačna, pre svega zbog pada cene ovog materijala za više od pola u protekle dve godine.

„Prelazak na smanjeno korišćenje kobalta u širem smislu postalo je manje prioritetno za mnoge proizvođače ćelija i automobila zbog nižih cena povezanih sa trenutnim periodom prevelike ponude na tržištu kobalta“, rekao je Kasper Rovles, direktor podataka u Benčmarku.

„Iako je potrošnja kobalta polako opadala po jedinici, ukupna potrošnja raste zbog povećanja prodaje vozila, što daleko nadmašuje smanjenje na nivou ćelije“.

U studiji o rudarenju kobalta u koautorstvu sa Centrom za poslovna i ljudska prava u Ženevi, Pozner i njegovi koautori tvrde da je najbolji način za suzbijanje problema sa radom u zanatskim rudnicima da se zvanično prizna uloga tih operacija u lancu snabdevanja i da se radi na poboljšanju njihovih uslova.

„Umesto da to ignorišu i pretvaraju se da to nije njihov problem, oni moraju da kažu da je ovo takođe deo lanca snabdevanja i da će učiniti sve što je potrebno da obezbede formalizaciju ovih lokacija kako deca ne bi radila i kako bi ljudi radili u sigurnim uslovima“, rekao je Pozner.

Alan Onsmen, novinar Forbes