Ima li rešenja za javno preduzeće čije direktore redovno privode: Subvencije tri puta veće od prihoda, račun blokiran već osmu godinu

Nema te Vlade ni tog ministra rudarstva i energetike, u poslednjih deceniju i po, koji više puta tokom svog mandata nije ponavljao manje-više iste rečenice: Država će pronaći rešenje za javno preduzeće Resavica, ono je od stateškog značaja za našu energetsku bezbednost i sigurnost i spada u jedan od najvećih energetskih prioriteta vlasti. I sve ovo sa ciljem da Resavica opstane, ali i da posluje održivo.

Istovremeno, umesto rešenja koje bi ovo preduzeće izvelo iz poslovne i finansijske rupe u kojoj se nalazi od trenutka kada je počela njegova „nespretna“ transformacija, u Resavici su se nizali, loši rezultati, hapšenja zbog sumnji na korupciju, ali, na prvom mestu, i najtragičnije, stradanja rudara koji rade u teškim uslovima i neprestanoj neizvesnosti.

Da je Resavica „nerešivo“ breme ilustruje i činjenica da je ministarstvo koje trenutno vodi Dubravka Đedović Handanović prošle godine izdalo saopštenje u kojem se navodi da je ovo javno preduzeće po prvi put platilo rudnu rentu, pošto su izdvojili 12 miliona dinara u te svrhe. To je za Srbiju značajan događaj.

Drugim rečima, nešto što bi trebalo da bude normalnost i redovna pojava, Ministarstvo saopštava kao „ekskluzivnu“ vest priznajući, pritom, da Resavica godinama pre toga nije ispunjavala jednu od obaveza koju imaju preduzeća u ovoj industriji.

Poslovanje bez pomaka i rešenja

I najnoviji finansijski izveštaj ovog preduzeća u čijem sastavu posluje osam rudnika pokazuje da pomaka, a ni promena nema. Ono se, kako su ranije objavili mediji, nalazi na spisku 23 javna preduzeća koja bi u narednoj godini trebalo da postanu akcionarska društva ili društva sa ograničenom odgovornošću (doo). Mada, činjenica je da propis koji to uređuje, ali ni strategija, ni akcioni plan u vezi sa ovom transformacijom, to eksplicitno ne potvrđuju.

Kako god bilo, ovo još uvek javno preduzeće punog naziva JP za podzemnu eksploataciju uglja Resavica u 2023. godini imalo je ukupne prihode od gotovo 9,2 milijarde dinara, što je oko dve milijarde više nego godinu dana pre toga.

I poslovni prihodi ovog preduzeća povećani su za gotovo milijardu dinara, odnosno sa 7,4 na 8,25 milijardi dinara koliko je ostvareno tokom 2023.

Najveći deo tih prihoda, međutim, ne dolazi iz poslovnih rezultata rudnika, odnosno od prodaje robe na tržištu, nego, nažalost, iz subvencija koje već godinama, tradicionalno, država prosleđuje na njihov račun.

Iz analize finansijskog rezultata jasno se vidi da je ovo preduzeće ostvarilo prihode od prodaje robe na domaćem tržištu od 1,8 milijardi dinara, dok je na stavci ostali poslovni prihodi knjiženo 5,54 milijardi dinara.

Iz Napomena dostavljenih uz finansijski izveštaj jasno je da se radi o prihodima od premija, subvencija, dotacija, donacija, tačnije o novcu koji se iz budžeta Srbije uplaćuje ovom preduzeću, a koji je u prošloj godini bio 5,53 milijarde dinara.

Otprilike toliko iznose i rashodi za zarade u ovim rudnicima, što znači da najveću među rashodnim stavkama preduzeća, a to su troškovi za 3.529 radnika koliko je ovo preduzeće imalo 2023. godine, pokriva država iz budžeta.

Neto gubitak Resavice u prošloj godini iznosio je 1,74 milijarde dinara, dok je u 2022. godini on bio 1,62 milijarde dinara.

Država je u poslednjih deset godina za subvencije ovom javnom preduzeću izdvojila oko 450 miliona evra, ali bez obzira na to, Resavica iz godine u godinu knjiži gubitak.

Energetski analitičar Miodrag Kapor kaže za Forbes Srbija da je teško govoriti o održivom rešenju za rudnike Resavica. Pogotovo što Srbija kao deo Evropske energetske zajednice treba da uskladi svoje planove sa onima iz EU, odnosno da sprovodi proces dekorbonizacije, što znači da će ove sirovine biti sve manje potrebne.

„To je uvek povezano sa političkim odlukama, jer ima političke implikacije. Ekonomski gledano, rešenje ne postoji, jer valjda bi se i do sada našlo. Smatram da bi država, odnosno resorno Ministarstvo trebalo na vreme da razmišlja o tome kako da sanira posledice zatvaranja takvih rudnika i da pomogne u rešavanju problema tih radnika koji bi ostali bez posla“, kaže Kapor.

Resavica je, tradicionalno već, jedan od najvećih korisnika državne pomoći, a svakako najveći kada se posmatra sektor energetike. Stručnjaci su uvereni, a na to je ranije upozoravao i Fiskalni savet, da bi se ovaj novac mogao iskorisiti na efikasniji način, upravo na prekvalifikaciju rudara koji bi ostali bez posla, umesto što se baca u „bunar“ i prolongira neizbežno.

Blokada duga osam godina

Prema javno dostupnim podacima, račun ovog preduzeća je u blokadi gotovo punih osam godina. Iznos blokade je 300.396.037 dinara, a račun je blokiran od jula 2016. godine.

Samo tokom maja, na adresu ovog preduzeća stiglo je više od 30 tužbi, gotovo sve su od fizičkih lica, a osnov tužbe je ili isplata zarade i doprinosa ili, pak, izvršenje na celokupnoj imovini dužnika.

Zbog lošeg materijalnog stanja, ali i uslova rada koji su odavno već teški i bezbednosno rizični, rudari Resavice nekoliko puta u prošlosti su štrajkovima pokušavali da ukažu na svoj težak položaj.

Resavica je osnovana 1992. godine, i to u sastavu EPS-a, da bi odlukom Vlade iz 2003. bila izdvojena iz EPS-a. Agencija za privatizaciju je 2005. donela odluku o privatizaciji ovog preduzeća, kojoj je prethodilo restrukturiranje, ali se od ovoga kasnije odustalo.

Pošto nije prodata, Resavica je 2014. godine izgubila iz naziva reč „restrukturiranje“, a iako se u prošlosti govorilo o njenoj privatizaciji, trenutno se na sajtu Ministarstva privrede može videti da „nije moguća objava javnog poziva, jer dalje aktivnosti zavise od odluke Vlade Srbije koja ima učešće u vlasništvu od 67,14 odsto.

Preostalih 32,86 odsto udela u ovom preduzeću pripada, prema podacima APR-a, PIO Fondu.

Direktori, afere i hapšenja

Sadašnji direktor Resavice, Saša Spasić, na ovu funkciju došao je jula 2021. godine imenovanjem Vlade Srbije, pošto je njegov prethodnik Marko Vuković razrešen dužnosti zbog hapšenje pod sumnjom da je zloupotrebio položaj u slučaju kupovine vozila i radnih mašina.

Vuković se sumnjičio, zajedno sa još dve osobe, da su malverzacijama oštetili ovo preduzeće za oko 40 miliona dinara.

Ovaj sudski postupak i dalje traje, a u međuvremenu Marko Vuković je vraćen na posao, ali ne na poziciju direktora. Vuković je, dodatno, početkom ove godine privođen i zbog neodazivanja sudu zbog učešća u glavnom pretresu u slučaju pogibije rudara u rudniku Soko, jednom od rudnika koji posluju u sastavu JP Resavica.

Podsećamo, rudnik je u trenutku tragedije radio bez dozvole.

Vuković, međutim, nije jedini direktor Resavice koji je hapšen. I njegov prethodnik Stevan Dželatović, ali i Dželatovićev prethodnik Vladan Milošević su privođeni zbog zloupotrebe službenog položaja.

Dželatović je 2017. godine privreden pod optužbom da je u svojstvu direktora Resavice krajem 2016. i početkom 2017. od sina jednog od poverilaca rudnika zahtevao novac kako bi mu platio odštetu koju je Resavica morala da isplati.

Mediji su tada pisali da je Dželatović uhapšen jer je primio mito od 30.000 evra i to od čoveka čijem ocu Resavica duguje 300.000 evra.

Kuriozitet je da je nakon što se po izlasku iz pritvora Dželatović vratio u Resavicu, na mesto ekonomiste, njegov naslednik na poziciji v.d. direktora Marko Vuković izjavio je da je to prosto neophodno jer preduzeće ne može pre okončanja sudskog postupka otpustiti bivšeg direktora.

Iz istog razloga, nekoliko godina kasnije, i sam Vuković je vraćen na posao.

Da su hapšenja i malverzacije rukovodstva u ovom gubitašu koga godinama izdržavaju poreski obveznici tradicija svedoči i slučaj Dželatovićevog prethodnika Vladana Miloševića, člana vladajućeg SNS-a i jednog od bivših direktora.

On je, naime, februara 2016. godine osuđen pred Specijalnim sudom na četiri godine zatvora zbog primanja mita u iznosu od 4,1 miliona dinara. Tom prilikom, na duplo manju kaznu osuđen je i komercijalni direktor Resavice.