Čekanje se isplatilo: Kako je Ševron ostao jedina velika američka naftna kompanija u Venecueli

Bivši predsednik Venecuele Ugo Čavez proces nacionalizacije je intenzivirao 2007. u okviru svoje „Bolivarske revolucije“ i prelaska na „socijalizam 21. veka“. Tada je država preuzela operativnu kontrolu nad poljima u pojasu reke Orinoko. Strane kompanije su bile prinuđene da prihvate status manjinskih partnera (najmanje 60% udela za državni PDVSA) ili da napuste zemlju, a rok im je bio 26. jun te godine. Nisu samo nafta i gas bili na tepetu nacionalizacije već i telekomunikacije, struja, cement, čelik, zlato, poljoprivredno zemljište.

Jedna kompanija je odlučila da ostane, ali su neke (skoro sve) otišle. Odbile su nove uslove poslovanja ili su im sredstva direktno zaplenjena. Isto je važilo i za američke naftne gigante Ekson Mobil i Konoko Filips, koji su odbili da pređu u manjinsko partnerstvo 2007. Smatrali su da novi uslovi krše njihova prava i čine investicije neprofitabilnim, pa su njihova postrojenja zaplenjena. To je dovelo do višegodišnjih međunarodnih arbitraža.

Običnog čoveka koji pročita „zaplenjeno“, zanima kako to tačno izgleda u praksi?

Zaplena i milionske odštete

Proces je bio kombinacija pravnog pritiska i direktne vojne demonstracije moći, ali i simbolike. Preuzimanje je počelo 1. maja 2007. (na Međunarodni praznik rada), kada su vojska i radnici u crvenim majicama zauzeli polja i podigli zastave Venecuele.

Pravna borba kompanija Ekson i Konoko Filips (KP) protiv Venecuele traje od tada skoro dve decenije. Odvija se pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova (ICSID) Svetske banke, kao i pred američkim sudovima. KP je vodio agresivnu pravnu bitku jer je u Venecueli izgubio značajne udele u tri velika projekta (Petrozuata, Hamaka i Korokoro. ICSID je 2019. presudio da je Venecuela nezakonito eksproprisala imovinu kompanije i naložio isplatu od oko 8,5 milijardi dolara.

Venecuela je godinama pokušavala da poništi ovu odluku, ali je međunarodni sud u januaru 2025. definitivno odbacio poslednju žalbu i potvrdio presudu. Ukupan dug Venecuele prema ovoj kompaniji, sa uračunatim kamatama i dodatnim ugovorima, danas se procenjuje na više od 10 milijardi dolara. KP aktivno pokušava da naplati dug putem zaplene venecuelanske imovine u inostranstvu, poput rafinerije Sitgo u SAD.

Koliko duguje Venecuela

Kada je u pitanju Ekson, on je prvobitno tražio astronomske sume (između 12 i 20 milijardi dolara), ali je pravni put bio složeniji.

Sud je kompaniji dodelio 1,6 milijardi dolara, da bi Venecuela u žalbenom postupku 2017. taj iznos smanjila na svega 188 miliona dolara. Tvrdili su da je deo novca već isplaćen kroz druge mehanizme. Nakon ponovljenog postupka, ICSID je u julu 2023. doneo novu presudu kojom je Venecueli naloženo da isplati skoro milijardu dolara odštete. To je potvrdio i Savezni sud u SAD u septembru 2025. godine. U odnosu na nedavna dešavanja jasno je da će dug biti namiren milom ili silom. U odnosu na trenutnu retoriku američke administracije, izvesnija je sila, koja je postala glavna doktrina i alat američke spoljne politike.

Zanimljiv je podatak da Venecuela ukupno duguje oko 60 milijardi dolara raznim stranim poveriocima, o čemu je pisao Rojters, pozivajući se na procene vodećih finansijskih stručnjaka koji prate venecuelanski dug. Ukupne obaveze Venecuele se početkom 2026. procenjuju na 150 do 170 milijardi dolara. Razliku čine arbitražne presude, bilateralni dugovi i akumulirane kamate.

U otmici Nikolasa Madura početkom 2026. godine, poverioci vide šansu za naplatu svojih potraživanja kroz neku novu vlast i potencijalnu privatizaciju naftnog sektora.

Mudri Ševron – sankcije, podizanje sankcija, sankcije

Za razliku od konkurenata, koji su se okrenuli sudu, Ševron je primenio potpuno drugačiju strategiju. Poznatu kao „duga igra“ (long game), kako je izjavio i direktor kompanije Majk Virt u novembru 2025. na investiocionom samitu SAD – Saudijska Arabija.

Ševron je pristao na Čavezove uslove. Vlasnička prava u projektima u pojasu Orinoka pala su ispod 40%, dok je državni PDVSA preuzeo više od 60% kontrole. Time je sačuvao svoja postrojenja, tehničko osoblje i ugovore dok su polja kompanija Ekson i KP propadala ili bila loše vođena od strane države.

Ševron je procenila da su rezerve Venecuele (najveće na svetu) previše vredne da bi ih trajno izgubila. Čak i pod strogim američkim sankcijama poslednjih godina, Ševron je uspeo da dobije specijalne licence vlade SAD da nastavi sa radom i izvozom nafte kako bi povratio dugove.

Kada su SAD 2019. uvele oštre sankcije Venecueli, Ševron se našao u teškoj poziciji. Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) izdavala im je privremene dozvole koje su im dozvoljavale samo „osnovno održavanje“ postrojenja i bezbednost radnika. Ali ne i bušenje ili izvoz nafte. Pošto PDVSA nije mogla da im plaća u gotovini zbog sankcija, Venecuela je Ševronu ostala dužna milijarde dolara za operativne troškove.

Sastanci, lobiranje…

Krajem 2022. godine, Bajdenova administracija je ublažila sankcije, što je Ševronu omogućilo da ponovo pokrene proizvodnju, izvozi venecuelansku naftu u SAD. Pod uslovom da profit ide direktno na otplatu duga Venecuele, umesto da novac ide Madurovoj vladi.

Kada se Tramp vratio na dužnost, njegova administracija je poništila licence iz doba Bajdena. Ipak, Ševron je bio uveren da može da dobije produženje. Iza kulisa, rukovodioci su sastančili sa Trampom i visokim zvaničnicima. Potrošili su skoro četiri miliona dolara na lobiranje u prvoj polovini godine kako bi održali svoje uporište u Venecueli. U martu se Virt pridružio Trampu u Ovalnom kabinetu, razmatrajući kako da izmeni ili produži Ševronovu licencu. Usledili su i privatni sastanci sa državnim sekretarom Markom Rubiom, ministrom finansija Skotom Besentom i zaposlenima u Savetu za nacionalnu bezbednost.

Nakon dobijanja nove dozvole jula prošle godine, Ševron je uspeo da podigne proizvodnju u svojim zajedničkim ulaganjima (kao što su Petropiar i Petroboskan) sa nule na oko 240.000 barela dnevno. To čini oko 20-25% ukupne proizvodnje Venecuele (SAD su zvanično započele prvu prodaju venecuelanske nafte 14. januara 2026. godine, a prva tranša prodate nafte vredna je 500 miliona dolara).

Prednost Ševrona nakon promena

Ševron je osim podizanja sankcija ostvario još jednu pobedu nakon godina sporova sa Federalnom trgovinskom komisijom. Konačno je preuzeo Hes Korporaciju, jednog od najvećih nezavisnih proizvođača nafte u Sjedinjenim Državama. Porodica Hes je važan donator Republikanske stranke i doprinela je sa više od milion dolara Trampovoj prvoj inauguraciji. Ševron je donirao dva miliona dolara 2025. godine. Ova kupovina omogućila je Ševronu ulazak u ono što mnogi analitičari nazivaju najznačajnijim naftnim poljem decenije, u Gvajani, susedu Venecuele. Porodica Hes je tu imala 30% vlasništva. Zahvaljujući Trampu, jedna od najvećih preostalih političkih prepreka projektu Gvajana upravo je uklonjena, pošto je Maduro osporio kontrolu Gvajane nad priobalnim područjem.

Ševron i Tramp. Usluga za uslugu.

Nakon dramatičnih događaja početkom januara 2026. i promene vlasti u Venecueli, pozicija Ševrona je jača nego ikad. Ima spremnu infrastrukturu i ljude na terenu, dok će Eksonu i Konoku biti potrebne godine i milijarde dolara investicija da se vrate na nivo iz 2007. godine. Kompanija je već najavila planove za bušenje više od 380 novih bušotina u projektu Petropiar. Sa ciljem da poveća proizvodnju za dodatnih 50% u narednih 18 meseci.

Bliske veze sa republikancima i Trampom

Direktor Ševrona, Majk Virt, održava bliske veze sa novom administracijom u SAD, lobirajući za dodatno proširenje licenci kako bi se Venecuela što pre vratila na svetsko tržište. „Ševron je u Venecueli, ali su oni tamo zato što sam ja želeo tamo da budu“, izjavio je Tramp nedavno. A što Tramp poželi…

Dok su drugi tražili pravdu na sudu, Ševron je ostao „unutra“. To mu je sada omogućilo da postane glavni igrač u obnovi venecuelanske naftne industrije. Ipak, tajming nije mogao da bude gori, pošto su globalne cene sirove nafte konstantno opadale poslednjih nekoliko godina. Nedavno su pale ispod 60 dolara po barelu, približavajući se tački rentabilnosti za mnoge američke operatere.

Nova venecuelanska vlada (ili američka) će verovatno imati poteškoća da ispuni očekivanja javnosti čak i ukoliko nafta krene da teče. Pre Čaveza, ugovori o nafti zemlji su obično davali oko 50% prihoda, pomažući u finansiranju socijalnih programa i srednje klase. Američke naftne kompanije, nasuprot tome, procente zakucaju na (samo) 12%.

Eto ideje zbog čega su toliko bogate i moćne.