Da li je IT sektoru u Srbiji bilo toliko loše u prošloj godini: Verovati brojkama ili svojim očima

Ko kaže da je bilo krize u IT sektoru prošle godine? Osnovni pokazatelji u finansijskim izveštajima i ne toliko. S jedne strane stoje brojke i statistika, s druge IT menadžeri koji sliku vide prilično drugačije i smatraju da mnogi 2023. neće pamtiti po dobrom.

Uprkos stalnim vestima o otpuštanjima, finansijski izveštaji pokazuju da je zaposlenost među najvećim kompanijama za računarsko programiranje u Srbiji čak i rasla, a i prihodi su imali uzlazni trend.

S druge strane, mnogo više firmi je u crvenom kada je reč o profitu odnosno imale su pad neto dobiti (veoma malo je onih koje su zabeležile gubitak), ali pitanje je da li je to i najvažnije, pogotovo u kriznim vremenima.

Statistika

U Srbiji je više od 11.000 aktivnih firmi i preduzetnika sa šifrom delatnosti računarsko programiranje, a još oko 7.000 je u privremenom prekidu. Ako se posmatra prvih 100 firmi za računarsko programiranje, u trenutku izrade teksta (finansijski izveštaji se još objavljuju) samo 24 su zabeležile pad prihoda i 23 su smanjile broj zaposlenih. Takođe, samo šest je imalo gubitak dok je kod 44 dobit bila niža nego godinu pre.

Kada se ovaj horizont proširi na veći uzorak, situacija se čak i malo popravlja iako bi se očekivalo da su se oni manji suočavali s većim izazovima. Među prvih 200 ima ukupno 42 firme sa padom prihoda (21%). Sa gubitkom je poslovalo ukupno 16 ili 8%, dok je 80 imalo pad dobiti (40%). U pogledu broja zaposlenih, situacija je takođe bolja nego u prvih 100. Manje zaposlenih imale su 42 kompanije.

I kada lestvicu pomerimo na prvih 500, brojke govore svoje. Manje prihode imale su 104 kompanije i preduzetničke radnje ili 20,8%. U gubitku je bilo ukupno 37 ili 7,4%. I dalje je pad dobiti najbrojnija stavka sa 186 firmi i preduzetnika registrovanih za računarsko programiranje odnosno 37,2%.

Na kraju, pad broja zaposlenih imalo je ukupno 96 biznisa ili 19,2%.

Prema dostupnim podacima, otpuštanja su išla najviše do četvrtine zaposlenih. Na strani zapošljavanja procenti bi možda bili isti ili čak i niži, ali ih popravljaju strane kompanije i preduzetničke radnje, mahom u vlasništvu Rusa, koje su doprinosile snažnijem povećanju broja radnika.

Međutim, i ovde brojke mogu da zavaraju jer kompanije jesu u velikoj meri otpuštale, ali su potom i ponovo zapošljavale, „loveći“ stručni kadar koji se neplanirano našao na tržištu. Takođe, brojne kompanije su se okrenule jačem razvoju prodaje i zapošljavale više u tom segmentu poslovanja. U najvećem problemu našli su se juniori kojih je veliki broj, pa im je i danas najteže da nađu novo zaposlenje u sektoru.

Još malo statistike

Očekivano, sektor većinom ima dobre pokazatelje poslovanja. U blokadu je zapadalo manje od 5% firmi ili preduzetnika, dok je 91% u zoni izuzetno niskog do umerenog rizika. Takođe, dve trećine plaćaju dobavljačima najviše do 30 dana.

Samo jedna firma u Srbiji (ako se ne računaju povezana lica) ima prihode iznad 100 miliona evra. Iznad 10 miliona evra prihoda je nešto manje od 40, a iznad milion tek nešto malo više od 200.

Manje od 20 kompanija dosad je prijavilo neto dobit veću od milion evra. Više od 150 ima šestocifrenu dobit odnosno iznad 100.000 evra.

Ipak, trebalo bi imati u vidu i da je prošla godina bila prva cela godina u kojoj su poslovale ruske firme i preduzetničke radnje koje su ovde prenele poslovanje usled rata u Ukrajini tako da će i to uticati na brojke za celokupni sektor kada ih Agencija za privredne registre bude sumirala.

Pogled sa terena

Pogled iznutra odnosno sa terena je prilično drugačiji. Rukovodilac odeljenja za upravljanje projektima u kompaniji Quantox Technology Srđan Sakić mišljenja je da je 2023. bila najgora godina do sada od kada IT postoji u ovom obliku u kome je danas.

„Izgleda da je malo ko očekivao ovoliki pad i bio spreman na ono što je i neminovno rezultiralo pre svega velikim otpuštanjima“, kaže Sakić za Forbes Srbija.

Podseća da su masovna otpuštanja u IT sektoru počela u kompanijama Gugl, Meta (Fejsbuk), Amazon, Majkrosoft i to već 2022. pa se to postepeno kriza prenosila i kod nas, da bi „pik“ bio baš u 2023.

Ističe da je svemu tome prethodila nelogična količina novca koja je dolazila u IT i nagli rast industrije do kojeg je došlo.

„Investitori su postali obazriviji kada je reč o ulaganjima i IT industrija se sada polako vraća u okvire koji su realni pa očekujem da će buduće investicije biti usmerene u ono što je zaista potrebno, a ne u bilo šta što ima veze sa IT ili blokčejnom na primer“, ističe Sakić.

Sagovornik navodi i da je globalno opala tražnja za IT uslugama, kako onih u okviru investicionih projekata, tako i što se tiče onih u okviru održavanja i podrške već postojećm biznisima.

Sakić međutim primećuje da se od početka godine tržište stabilizovalo i da nema više tolikog pada.

Ipak, treba imati u vidu da ni rast nije kao prethodnih godina. „Ne vidi se neki veći rast, ali i trenutno stanje ekonomije na globalnom nivou nije najbolje pa se ne može ni očekivati mnogo“, pojašnjava.

Kada je reč o očekivanjima u 2024. on navodi da je optimista i da je njegovo viđenje da će poslovanje kompanija u IT sektoru ići na bolje. Ali, nešto sporijim tempom i u zavisnosti od dešavanja u svetu.

„Obim posla u IT definitivno se povećao jer su se timovi smanjili, nastupila je optimizacija, ali opet sam mišljenja da se obim posla samo normalizovao“, dodaje Sakić.

Saša Popović, Vega: Pad bio manji od očekivanog Saša Popović, izvršni direktor i suosnivač kompanije Vega IT, kaže za Forbes Srbija da ako se posmatraju zapadne države i naša zemlja u rezultatima u ovoj oblasti, njegov utisak je da je pad u industriji bio manji nego što se očekivalo. „Verujem da je u najvećoj meri to posledica značajnih ulaganja u inovacije bazirane na veštačkoj inteligenciji. Iako su investitori bili veoma uzdržani kada je u pitanju bilo generalno investiranje u tehnološke kompanije i inovacije, imali su značajna ulaganja u tehnologiju povezanu sa AI. Pred kraj 2023. godine je počeo i oporavak kripto valuta, poput bitkoina, što je dodatno pokrenulo investiranje u ovaj tehnološki sektor i time dodatno sakrilo problem u kom se IT industrija nalazila tokom prošle godine. Verujem da su to neki od važnijih razloga zbog kojih je prošle godine bilo manje otpuštanja nego što smo se bojali da ćemo videti u ovoj industriji“, kaže on. Kada je reč o tome u kojim segmentima industrije se kriza najviše osetila Popović kaže da su najveći problem imale IT kompanije koje su radile u jednoj ili u nekolicini sektora od kojih je nekoliko bilo u problemu. „Na primer, mnoge firme koje su radile prvenstveno na projektima koji imaju veze sa kripto valutama su bile u ozbiljnom problemu zbog toga što je njihova vrednost bila u značajnom padu od sredine 2022. do pred kraj 2023. godine. Kompanije poput Vega IT, koje su imale klijente iz većeg broja industrija, su lakše prolazile kroz krizni period“, pojašnjava. Na pitanje kakvu situaciju očekuje tokom ove godine, Popović kaže da se naznake oporavka vide već sada, ali je i dalje oprezan sa davanjem prognoza za ono što može da nas čeka do kraja godine. Izražava blagi optimizam uprkos nepredvidljivom kretanju inflacije i geopolitičkim faktorima. Obećavajuće mu deluje i podatak da su u Evropi u prvom kvartalu ove godine realizovane čak 42 mega investicije (vrednost pojedinačne investicije iznad 100 miliona dolara) u tehnološke kompanije, najviše od druge polovine 2022. i pada investicija u tehnološke kompanije.

Početak 2024. bio sporiji

Head of Engineering u kompaniji Novelic Stojan Kovačević kaže za Forbes Srbija da je poslednji kvartal 2023. delovao optimističnije i sugerisao na to da se cela IT industrija oporavlja i dobija novi zalet, ali je početak 2024. bio sporiji i neizvesniji nego što se očekivalo.

„Sada su ponovo primetne naznake oporavka posebno u segmentu saradnje sa klijentima i količini posla koji se dogovara jer svi ti ciklusi imaju neki period kada počne da se razgovara pa sve dok ne dogovorite posao, treba da prođe neko vreme. Očekujem da će u tom pogledu nešto više da se desi tokom leta i jeseni“, kaže on.

Navodi da se kriza u IT najviše odrazila na projekte kojih je manje i dogovorene poslove, ali se vidi i po oglasima za posao.

„Da su stvari krenule nizbrdo videli smo i po manjem broju oglasa za posao kako iz oblasti inženjeringa tako i za menadžment pozicije, a kako stvari krenu da se oporavljaju i to se menja odnosno veći je broj oglasa“, kaže sagovornik Forbes Srbija.

Kovačević ističe da se kriza najviše osetila kroz saradnju sa startapima koji su teže dolazili do novca i budžeta naročito ako se bave nečim što nije neophodno već je u domenu luksuza. „Takvi projekti su prevashodno ili odloženi ili zaustavljeni“, ističe.

„Sa takvim trendovima ušlo se i u ovu godinu pa je dosta toga na čekanju, a manje pomake beležimo odnedavno, posle katoličkog Uskrsa, kako po broju sastanaka sa klijentima tako i tome što se ranije dogovoreni poslovi sada konkretizuju“, dodaje.

Banovci centar IT-a Neverovatno, ali istinito, Banovci su dali četvrtu i šestu najveću firmu za računarsko programiranje u Srbiji po visini prihoda. Na šestom mestu je Soha Info iz Novih Banovaca o kojoj je Forbes Srbija nedavno pisao po velikom uspehu, rastu dobiti od čak 28.000%. Ono što je važno pomenuti jeste da je ova firma na listi američkih sankcija zbog trgovine s Rusijom, a nije imala prihode od prodaje proizvoda i usluga već od trgovine robom. Nedaleko od nje, u Starim Banovcima je firma Avala informatika koja je po prihodima četvrta najveća firma za računarsko programiranje u Srbiji. Finansijski izveštaj ove kompanije pokazuje sličnu stvar kao i kod Soha Info – prihodi stižu gotovo isključivo od prodaje robe u inostranstvu, a ne od proizvoda i usluga. Dok je u 2022. od te prodaje prihodovano 9,5 milijardi dinara, prošle godine je bilo nešto manje – 8,4 milijardi. Kao i u slučaju Sohe, i ova IT firma ima troškove transporta, skladištenja, špedicije, pretovara i istovara što je neobično za tu vrstu delatnosti. Na spisku firmi s kojima sarađuje, i Avala ima ruske firme, a obe su sarađivale s ruskom kompanijom Protechmarket. Pored biznis partnera, njihovi vlasnici dele i prezime. Soha Info je u vlasništvu Dragana Dragaša, a Avala u vlasništvu Nikole Dragaša.

Fokus na unapređenje efikasnosti

Chief Delivery Officer u IT kompaniji Hooloovoo Dubravka Trišić kaže da je teško dati generalnu ocenu poslovanja kompanija u protekloj godini budući da su neki segmenti u IT industriji tokom 2023. bili značajno pogođeni, dok neki nisu uopšte.

„U Srbiji posluje dosta IT kompanija koje rade za klijente, kao i mi i razmere efekata krize su sigurno svi oni osetili onoliko koliko i njihovi klijenti“, kaže sagovornica.

Dubravka kaže da su se prethodne godine desile velike promene i nije realno očekivati da će se stanje potpuno stabilizovati u kratkom roku.

„Ono što definitivno vidimo ove godine je mnogo više opreza u poslovanju, kompanije se dosta bave kontrolom troškova i unapređenjem interne organizacije radi povećanja efikasnosti. To je negde i bilo očekivano posle nekoliko godina intenzivnog zapošljavanja i rasta“, kaže.

Naglašava da ipak postoji i rast, zasad ne u istoj meri kao prethodnih par godina.

Navodi i da ohrabruje to što njihovi klijenti imaju domene u kojima nastavljaju da proširuju kapacitete, tako da i Hooloovoo ima nekoliko otvorenih pozicija.

„Dva naša najveća klijenta su u prvom kvartalu 2024. ostvarila pozitivne rezultate, nadamo se da će se taj trend nastaviti i da će to praktično biti uvod u narednu godinu u kojoj opet očekujemo značajniji rast. Fokus na povećanje efikasnosti je takođe nešto što vidimo kao dobar prostor, budući da smo se usmerili ka razvoju alata baziranih na veštačkoj inteligenciji koji upravo omogućavaju višestruku optimizaciju poslovanja“.

Zanimljivosti

Jedan od najboljih po rastu prihoda je Shelby koji je zabeležio povećanje za čak 24.000% – sa 957.000 na čak 231 milion. Firma je u vlasništvu Bojana Mitića, sina nekadašnjeg direktora Duvanske industrije Vranje Dragomira Mitića, koji ima još firmi u svom vlasništvu, a poznat je po lancu prodavnica košulja Tudors. Nedavno je u podkastu Biznis priče opisao svoje poslovne poduhvate, a to je naišlo i na puno raznovrsnih komentara ispod videa.

Firma Vladimira Gogoljeva iz Novog Sada imala je rast dobiti veći od 9.000% i zaradila je 2,7 miliona evra, ali su joj poslovni prihodi bili tek oko 570.000 evra. Petostruko veći bili su finansijski prihodi koji su pomogli da zabeleži ovako visok rast profita.

S druge strane, moguće je naći firme kojima je udeo dobiti u ukupnim prihodima išao i do 60, 70, pa i neverovatnih 80% na čemu bi im pozavideli i najveći svetski IT giganti. Možda ne treba da čudi da je reč najčešće o firmama bez zaposlenih ili sa jednim ili dva radnika.

Najveći među IT preduzetnicima po prihodima je NB Soft Aleksandra Nastevskog iz Beograda. Sa 52 zaposlena prošle godine ostvario je prihode od 226,9 miliona dinara i dobit od 38,2 miliona. Trenutno je 130. najveći IT biznis u zemlji. Sledeći je Veljko Voštinić iz Kraljeva koji je trenutno na 302. mestu. Njegova Vopa Labs sa 12 zaposlenih je prošle godine imala prihode od 68,7 miliona dinara i dobit od 14 miliona. Treći je Kragujevčanin Milan Vranješ sa radnjom Interteh i četiri zaposlena. Prošle godine imali su prihode od 66,5 miliona dinara i zaradu od 2,8 miliona.

Impresivnim skokom kada je reč o zapošljavanju može da se pohvali Wargaming, u vlasništvu kiparske firme Wargaming limited (stvarni vlasnici su kiparski državljani Nik Kacelapov i Viktor Kišlji). Broj zaposlenih povećali su sa 122 na čak 404 (231%). Mera Software brojnija je za 325 ljudi, a Luxoft je sa 495 zaposlenih otišao na 1.040.

Šampionski rast dobiti od 75.000% Dobit firme Soha Info prošle godine porasla je za 28.000% i moglo se pretpostaviti da niko nije bio ni blizu takvog uspeha. Međutim. Čačanska firma Bcility u vlasništvu Stefana Šošića i Nemanje Kutlešića je verovatno apsolutni šampion sa rastom dobiti u prošloj godini od 75.000%. S obzirom na to da su osnovani krajem decembra 2022, te godine stigli su da zarade tek 50 evra, a prošle oko 38.000. Iako je reč o relativno malom profitu, uspeh je vredan pomena. Iza njih je firma Hardrock games u ruskom vlasništvu sa rastom dobiti od oko 45.000%, ali taj rezultat takođe duguju činjenici da su osnovani krajem 2022. pa je i polazna osnova bila niska.

Top 20 u računarskom programiranju

U nastavku dajemo pregled rezultata 20 najvećih kompanija za računarsko programiranje u Srbiji po ukupnim prihodima. Deo ovih kompanija imaju i povezana lica u istoj delatnosti, ali njihovi rezultati nisu uračunati u ovoj tabeli: