Gde je nestala riba iz Jadrana i reka: Ulova sve manje, problema sve više, restorani koriguju jelovnike

Pojedinih vrsta ribe širom Jadrana sve je manje poslednjih godina, upozoravaju ribari i stručnjaci.

Klimatske promene usled kojih je more sve toplije, invazivne vrste, prekomerni ribolov, zagađenje i sve intenzivniji pomorski saobraćaj ostavljaju danak i menjaju morski ekosistem.

Ulovi su iz godine u godinu sve manji. Crna Gora danas uvozi više ribe nego ranije, a restorani tokom sezone često koriste jeftiniju ili uvoznu ribu. Slično je i u Hrvatskoj.

I iz Svetskog fonda za prirodu (WWF) upozoravaju da se Mediteran zagreva znatno brže od svetskog proseka, zbog čega se šire invazivne i otrovne vrste. Ni reke u Srbiji nisu pošteđene sličnih problema.

Ugroženi šaran, som i smuđ

U rekama su najugroženije plemenite vrste poput šarana, soma i smuđa.

Sagovornici upozoravaju da će, ukoliko se hitno ne unaprede zaštita voda, kontrola ribolova i ribarska infrastruktura, nestajanje ribljeg fonda biti sve izraženije.

A ribara je sve manje.

Predstavnik Nacionalnog udruženja proizvođača ribe u Crnoj Gori Savo Ćetković upozorava da su sve češće invazivne vrste riba i da se more zagreva.

Autohtone vrste povlače u dublje i hladnije vode. Pre dve godine zabeležen je i veliki pomor ribe izazvan naglim promenama temperature mora.

Ribari u Crnoj Gori ukazuju i na ozbiljne infrastrukturne probleme. Nedostaju ribarske luke, iskrcajna mesta i stalni vezovi, što otežava rad i usklađivanje sa evropskim standardima. Bez toga, upozoravaju, Crna Gora neće moći ravnopravno da razvija održivo ribarstvo.

Mnogi ribari odustaju

Mnogi profesionalni ribari u Crnoj Gori tokom leta odustaju od posla i ne idu na pecanje, kaže Ćetković za Forbes Srbija.

„Mi koliko god da ulovimo prodamo, ali imamo dosta drugih problema, najviše u Boki Kotorskoj. Tu je i nautički turizam, imamo probleme na obalama i nemamo rešenje, ograničeni smo sa lukama i privezištima. Kanalizacija, kruzing i opterećenost mora ribarskom opremom i veliki broj plovila, sve to utiče na teži rad ribara“, dodaje.

Nacionalno udruženje proizvođača ribe još prošle godine u ovo vreme požalilo se Vladi i resornom ministarstvu na ove uslove. Kaže da su ovog meseca počeli konkretne pregovore i da je formirana radna grupa.

„Tražili smo da se obezbede ribarski vezovi u svim lukama i privezištima u Crnoj Gori. Takođe i mini pristaništa u Boki Kotorskoj. I to ne privremeni, već da se nađe konkretno i trajno rešenje“, navodi sagovornik.

Ribare u Crnoj Gori muči i birokratija

Ćetković je dodao da usklađivanje sa propisima EU predviđa i formiranje tri ribarske luke sa operativnom obalom, prvim iskricajem ribe i remontnim mestom.

„Evropa ima uslove i ribarima će biti sve teže i teže da obavljaju delatnost jer odlazak na pecanje podrazumeva i neke procedure, prijave, odjave, nadzor…“.

Kada je reč o ribljem fondu navodi da restorani nastoje da biraju domaću skuplju ribu. Najviše se traže longrinja i zubatac, ali i jastog i karlo. Plava riba ide više na pijacu, a skuplja, kvalitetnija, za restorane.

Ela Pahor, ekolog i stručni saradnik u Akvarijumu Pula u Hrvatskoj, kaže da je primetno smanjenje ribljeg fonda u severnim delovima Jadrana. Nekada je taj deo bio veoma bogat ribom. Tu je, osim ribe, manje i školjki.

Najdominantniji problem je zagrevanje mora i manje padavina leti. Samim tim to utiče na smanjenje hranjivih materija za ribe.

Ugostitelji sve više koriste ribu iz uvoza

Brancina, orade, ali i plave ribe, je manje. Ugostiteljska delatnost pribegava ili uvozu ili zameni ribe u ponudi. Kao primer navodi da restorani umesto tune koriste gofa.

Patrik Krstinić iz Svetskog fonda za prirodu WWF fonda podseća da su ribari ukazivali da Jadran postaje tropski. Kao i da počinju da viđaju vrste riba koje ranije nisu bile tu, kao što je sabljarka, dok su razne vrste bele ribe, poput romba, skoro izumrle.

„Mediteran, a time i Jadran, zagreva se oko 20% brže od globalnog proseka. Rekordne temperature mora potvrđuju da se više ne radi o dalekoj projekciji nego o procesu koji je već u toku. Epizode toplotnog stresa, ukoliko traju duže od par dana, posebno kada se poklope sa slabijim strujanjem, manjom izmenom vode i većim unosom hranjivih materija s kopna, mogu narušiti ekološku ravnotežu“.

Klimatske promene nisu jedini uzrok

Kada WWF upozorava da Evropa ostaje bez ribe, to ne znači da nestaje jedna vrsta, nego da su najpogođenije komercijalne slatkovodne i pelagične vrste, posebno one koje su već pod pritiskom ribolova.

U Jadranu i širem Mediteranu to uključuje oslića, srdelu, inćuna, škampa, kozice, lista, trlju blataricu, grdobinu, kovača, kaže Patrik Krištanić za Forbes Srbija.

Takođe ribari prijavljuju snažan pad dostupnosti i ulova romba.

S druge strane, neke domaće vrste mogu profitirati od povišenih temperatura mora.

To se pre svega odnosi na vrste južnog Jadrana i toplijeg Sredozemlja koje se mogu širiti prema severu ili postajati brojnije poput strijelke, lampuge i gofa.

Klimatske promene, kako kaže sagovornik Forbes, nisu jedini uzrok onoga što se danas događa u Jadranu. Trenutna situacija posledica je kumulativnog pritiska prekomernog ribolova, zagađenja s kopna, pritiska turizma, nasipavanja i izgradnje obale, sidrenja, pomorskog prometa, unosa stranih vrsta, te gubitka važnih staništa poput livada posidonije i koraligena.

Jadran je malo, plitko i zatvoreno more, u kojem je izmena vodenih masa kroz strujanja spora što ga čini još ranjivijim na ove negativne uticaje. Promene ne pogađaju samo ribare, nego i druge sektore, posebno ugostiteljstvo, turizam i akvakulturu.

Restorani koji se oslanjaju na lokalne proizvode iz ribarstva suočavaju se s manjom i nestabilnijom ponudom, višim cenama i većom zavisnošću od uvoza, dodaje predstavnik WWF.

Manje ribe- drugačiji jelovnik

To već utiče na promenu jelovnika i smanjenje autentičnost lokalne gastronomske ponude.

Kruzeri i druga plovila nisu glavni uzrok pada ribljeg fonda, ali jesu važan dodatni pritisak. Glavni razlozi su i dalje prelov, klimatske promene, degradacija staništa, zagađenje i invazivne vrste, dodaje.

Kao potpisnice MARPOL protokola, Hrvatska i Crna Gora imaju propise koji regulišaju ispuštanje fekalnih, odnosno crnih sanitarnih voda s plovila i kruzera, uz obavezu zadržavanja, obrade ili predaje u lučke prihvatne uređaje.

„Međutim, problem u praksi nije samo postojanje propisa, nego dostupnost prihvatne infrastrukture, kontrola ispuštanja i dokazivanje da su tankovi zaista pražnjeni na kopnu, a ne u moru. Sidrenje nautičkih plovila u naseljima posidonije stvara “ožiljke” u livadama te smanjuje njihovu sposobnost oporavka, što dovodi do fragmentacije i dugoročnog gubitka ovog ključnog morskog staništa“.

Prema podacima Organizaciju za hranu i poljoprivredu UN (FAO) iz 2023, od jadranskih zemalja koje najviše konzumiraju ribu na godišnjem nivou po glavi stanovnika prednjači Italija sa 30,38 kg. Slede Hrvatska sa 22,96 kg, Crna Gora sa 11,9 kg i Slovenija sa 11,21 kg. Uvoz dolazi uglavnom iz Španije, Italije, Holandije i Slovenije. Crna Gora ima visoku zavisnost od uvoza jer su domaći ulovi i akvakultura mali u odnosu na turističku i domaću potražnju.

I na rekama slični problemi

A kakva je situacija na rekama? Po svemu sudeći ništa bolja. U Savezu sportskih ribolovaca Srbije procenjuju da je riblji fond u poslednjih 20 godina smanjen za više od 50%. Velike reke, poput Dunava i Save u Srbiji trpe nešto manje posledice zbog svoje veličine i mogućnosti prirodne migracije ribe.

Međutim, na rekama kao što su Drina, Morava, Timok, Ibar, Nišava i mnoge druge, danas postoji svega 20–30% ribljeg fonda u odnosu na početak ovog veka.

„Ne možemo reći da su sve vrste podjednako ugrožene. Najviše su pogođene plemenite vrste, poput šarana, soma i smuđa. U gornjem toku Drine gotovo da više nema skobalja, mrene i plotice, dok se u donjem toku, ispod hidroelektrana, još održavaju značajnije populacije ovih vrsta“, kaže direktor saveza Dejan Arsić.

Na Zapadnoj i Južnoj Moravi drastično je smanjena brojnost nosare, skobalja i deverike, dok je šaran gotovo nestao.

Krivolov kao najveći problem

Velika Morava je takođe osiromašena autohtonim vrstama, dok se primećuje povećanje populacije deverike, plotice i smuđa koji migriraju iz Dunava.

Teško je izdvojiti jedan uzrok ovakvog stanja, ali postoji niz faktora koji nesumnjivo imaju veliki uticaj. Na rekama poput Drine, Morave i Timoka među glavnim problemima su krivolov, eksploatacija rečnog peska i prekomerni izlov tokom zime, naročito na zimovnicima gde se riba okuplja.

Arsić posebno ističe problem krivolova. Na mnogim vodama on je prerastao u oblik organizovanog kriminala. Razlozi za to su nedovoljna aktivnost ribočuvarskih službi. Neefikasno sankcionisanje od strane pravosudnih organa, ali i postojanje razvijenog crnog tržišta ribe.

Ne treba zanemariti ni činjenicu da se količina vode u rekama iz godine u godinu smanjuje tokom većeg dela godine.

Broj ribolovaca tri puta veći od broja izdatih dozvola

U Srbiji se godišnje proda oko 100.000 ribolovačkih dozvola svih kategorija. Procenjuje se da ribolovaca ima između 250.000 i 300.000.

Nakon odbitka PDV-a, taksi i drugih obaveznih davanja, korisnicima ribarskih područja ostaje svega oko 50–60% vrednosti dozvole za obavljanje svih zakonom propisanih aktivnosti, pre svega čuvanja voda. To ukupno iznosi oko četiri do pet miliona evra godišnje, što je nedovoljno za kvalitetno upravljanje ribarskim područjima u celoj zemlji.

Većina korisnika ribarskih područja jedva uspeva da obezbedi sredstva za plate ribara tokom cele godine, a kamoli za nabavku savremene opreme ili ozbiljnije programe poribljavanja.

Veći broj ribolovaca bojkotuje kupovinu zbog lošeg stanja na vodama. Jedan deo peca na mestima gde ribočuvarska služba gotovo da ne dolazi, dok se značajan broj okreće komercijalnim vodama upravo zbog nedostatka ribe na javnim vodama.

Pomori ribe predstavljaju samo jedan deo mnogo većeg problema. Reka se može oporaviti nakon pomora ukoliko joj se pomogne poribljavanjem ili ako se omoguće uspešni prirodni mrestovi, kaže sagovornik..

Entuzijazam

Aleksandar Milutinović, ljubitelj prirode koji sa svojim komšijama i prijateljima godinama učestvuje u aktivnostima čišćenja smeća u rekama potkopaoničkog kraja kaže da je već godinama problem nedovoljna kontrola ispusta, odnosno to što se fekalije iz kuća direktno ispuštaju u reku.

Kao Udruženje građana za zaštitu prirode i negovanje srpskog nasleđa “Rajko od Rasine” iz Brusa već 10 godina organizuju akcije čišćenja reka. Izneli su na hiljade džakova otpada, ali problem opstaje zbog loših navika građana i neefikasne primene zakona.

„Iz desetogodišnjeg iskustva čišćenja vodotokova u slivu reke Rasine i reke Graševke, viđamo otpad u reci kog ima puno i izuzetno loše utiče na riblji fond. Riblji fond na Rasini i njenim pritokama je u opadanju. Suše su sve izraženije, vodostaji leti niži, a zagađenje mnogo veće nego ranije. Nekada su se ljudi kupali u Rasini, danas je to nezamislivo. Dok vadimo smeće retko naiđemo i na crva, a kamoli da nađemo ribu“, kaže Milutinović.

Neophodna stroža kontrola

Dodaje da je se nekada u rekama viđala poneka razbijena flaša. Nije bilo kesa, plastike i organskog otpada i pokućstva kao sada.

„Danas je to redovno i još nije zaživelo bacanje otpada u prirodu kao nešto sramotno. Poseban je problem što zakon ne primenjuju i ne postoji šansa da neko bude kažnjen za bacanje, a posebno ne da bude brzo procesuiran“.

Prema njegovim rečima, bez strože kontrole zagađenja, efikasnijeg rada institucija i većeg angažovanja građana, stanje će nastaviti da se pogoršava.

U suprotnom, upozorava, za desetak godina ribolov na državnim vodama mogao bi da postane izuzetak. Kvalitetan riblji fond ostaće uglavnom na komercijalnim vodama ili u susednim zemljama.