Gužva u šesnaestercu donosi uzbudljiv period: U Srbiji će biti prepolovljen broj banaka

Srbija trenutno posluje 20 banaka i nije jedinstvena po njihovom broju. Postoje tržišta u regionu koja ih imaju i više, ali i onih koja imaju upola manje. Međutim, ekonomski pokazatelji naše zemlje pa i sama struktura bankarskog tržišta ukazuju da će se neminovno nastaviti dalja konsolidacija odnosno ukupnjavanje.

Ono što je posebno interesantno jeste da bi broj banaka u Srbiji mogao i da se prepolovi.

Ako se posmatraju podaci Narodne banke Srbije o imovini banaka, tržištem dominiraju Inteza, OTP, Rajfajzen, Unikredit, NLB, Poštanska štedionica, AIK, Erste i Eurobanka. Ostale su osetno manje posmatrano po ovom parametru.

Pola tržišta iznad crte, pola ispod

„Mislim da bi u Srbiji trebalo da dođe do konsolidacije tržišta. S jedne strane, Srbija je veoma srećna jer imate mnogo banaka sa pristojnim tržišnim udelom. Sa akademskog stanovišta bi se moglo oceniti kao tržište s veoma velikom konkurencijom jer je tu osam do 10 većih igrača što nije slučaj s drugim tržištima gde je manje dominantnih učesnika, a neki drže i polovinu tržišta. U Srbiji ni najveće banke nemaju 20% udela, čak ni mi. S te strane posmatrano, osam do 10 banaka će preživeti“, kaže Gabor Količ, direktor direktorata za akvizije i integraciju u OTP banci, odgovarajući na pitanje Forbes Srbija da li će i u kojoj meri doći do konsolidacije tržišta u našoj zemlji.

Kolić daje i predviđanje kakva bi mogla da bude sudbina druge polovine tržišta.

„Ostalih 10 će možda morati da traže šansu na nekom uskom, specijalizovanom tržištu. Ali, mislim da će biti ili kupljene ili će prestati da postoje. Ili će zadržati nisku profitabilnost ili će biti u gubicima. To je moj osećaj oko tržišta Srbije. I na nekim drugim tržištima centralne i istočne Evrope je isto. Ako je to relativno malo tržište, morate da imate manje banaka. To je ono što vidimo i što očekujemo da će se desiti“, ističe Količ.

Napuštanje tržišta nije nelogična odluka

OTP banka, iako je bila veoma aktivna od 2000. naovamo i kupila 25 banaka, desilo se da je neka tržišta napustila – Rumuniju i Slovačku.

„Ako ste deseti i imate mali profit, vlasnici će odlučiti da izađu sa tržišta, pre ili kasnije. To se i nama desilo kad smo izlazili. Logično je bilo da napustimo Rumuniju jer smo imali 2,6% tržišta dok su prve tri banke bile iznad 10 procenata. U Slovačkoj smo imali udeo od 1,7% dok su tri banke dominirale. To tržište je postalo loše za male i srednje banke i nismo videli bilo kakvu šansu da ih dostignemo i zato smo odlučili da ga napustimo“, objašnjava Količ.

Koje zemlje i banke su potencijalne mete

Kolić navodi i da se po nekoliko parametara može prepoznati koje bi zemlje mogle da budu interesantne novim bankama za ulazak, pre svega kroz akvizicije.

Jedan od tih pokazatelja je ekonomski rast zemlje. Ono što se za region centralne i posebno jugoistočne Evrope može videti jeste da u poslednje tri godine beleže solidne stope rasta (oko četiri odsto) što ih sve čini interesantnim tržištima.

S druge strane, kada se tome doda potencijal za rast kreditiranja, konkurencija se malo sužava.

Tako bi Moldavija mogla da bude jedan od primarnih ciljeva bankarskih grupacija koje žele dalje da rastu kroz kupovinu novih banaka. U toj zemlji prosečna stopa rasta kreditiranja u poslednje tri godine bila je 11,1%.

Sledi Mađarska sa rastom od 8,2%, ali ovde je već reč o prilično zasićenom tržištu gde je OTP lider sa gotovo polovinom tržišta. Tu je i Rumunija koja je imala rast kreditiranja od 8%.

Sledi Srbija gde je rast kreditiranja u posmatranom periodu bio 7,5%, a interesantno tržište za banke bi trebalo da budu i Albanija (6,2%) i Bugarska (5,3%).

Biti među prva tri

Kolić navodi i da prikaz tržišnog udela banaka na pojedinačnim tržištima može da ukaže na potencijalne mete preuzimanja. Svi oni koji su na jednocifrenom tržišnom udelu, pogotovo ispod 3% mogli bi da budu interesantni kupcima.

Ono što banke-kupci nastoje, jeste da uđu u prve tri na tržištu. Količ navodi da je to cilj i OTP-a. Zato ih na nekim manjim tržištima nema (BiH, Severna Makedonija, Kosovo).

„Veličina tržišta ima udeo u odluci o ulasku. Sada kada OTP ima 100 milijardi evra imovine ne želimo da izgubimo fokus sa manjim tržištima. Lekcije koje smo naučili jesu da moramo da vidimo da li ćemo biti među dominantnim igračima odnosno da imamo potencijal da pravimo pristojan novac. Iz ugla akvizicija isto radim i kada ciljam malu i kada ciljam veliku banku. Ako se u svakom trenutku fokusiramo na 5-10 banaka, ne treba da se bavimo investicijama koje su male ili beznačajne“, navodi Količ.

S tim u vezi, pominje primer Albanije koja donosi 2% profita grupi odnosno 50 miliona evra. „Da nam neka banka donosi manje od 25 miliona to bi više bilo opterećenje za grupu. Gledamo da ciljana banka donosi barem nekoliko procenata profita“, objašnjava.

Šta planira OTP po pitanju daljih akvizicija

U svakom trenutku gledamo pet do 10 banaka i pet do 10 zemalja, ističe Količ.

„U poslednjih 10 godina uradili smo skoro 100 analiza poslovanja banaka koje su nam bile potencijalni ciljevi. Ukupno smo proverili između 150 i 200 banaka i uputili smo puno ponuda. U poslednjem talasu kupili smo 14 banaka što bi bila jedna desetina posmatranih. Mnoge se kupovine neće završiti uspešno jer nekad odlučimo da nam se ne isplati da kupujemo. Neke smo odbili jer smo selektivni“, kaže Količ.

On objašnjava i da su neka tržišta veoma koncentrisana pa nema prostora za ulazak dok na nekim tržištima nisu mogli da uđu jer bi to zahtevalo veliku investiciju.

Odluka o Kosovu još nije doneta Upitan zašto OTP banke nema na Kosovu, Količ odgovara: „Kosovo je uvek pitanje koje zanima medije. Dosad nikakva odluka po pitanju Kosova nije doneta“.