INTERVJU Martina Dalić, predsednica Uprave Podravke: Srbija je poseban cilj u našem daljem razvoju
Krajem jula, ugovor vredan 333 miliona dolara potpisan je između Podravke i Fortenova grupe. Time je kompanija najprepoznaljivija po čuvenoj Vegeti, kupila nekoliko poljoprivrednih biznisa Fortenove – PIK Vinkovci, Belje, Vet, Felix, Vupik i Energiju Gradec.
Do zvaničnog preuzimanja još nije došlo, jer se čekaju dozvole komisija za zaštitu konkurencije u gotovo svim zemljama bivše Jugoslavije.
Koji su planovi Podravke kada do preuzimanja dođe i zvanično i da li se ovde zaustavlja ili nastavlja širenje? Kakvi su planovi u Srbiji i kako gleda na regionalnu saradnju, u intervjuu za Forbes Srbija govori Martina Dalić, predsednica Uprave Podravke.
S njom smo o ovome razgovarali tokom Forbes Adria Power Women’s Summit.
Temelji za rast
Šta su vaši planovi nakon što i zvanično preuzmete agrarni biznis Fortenove?
Naš veliki cilj i smer u kome razmišljamo i definišemo planove, a nastavićemo detaljnije nakon što preuzmemo kompanije, jeste novi razvojni ciklus za ove firme. To ćemo raditi na isti način na koji smo protekle četiri godine podigli Podravku, ako mogu reći, na jedan novi nivo. Ne samo kada je reč o finansijskim rezultatima kompanije. To važi i kada govorimo o materijalnom položaju radnika, uslovima rada, tehnološkom napretku, kao i komunikaciji i približavanju potrošaču.
Naš cilj je da od Podravke stvorimo najbolji poljoprivredni sistem u Evropi, koji će primenjivati najbolje poljoprivredne prakse.
Da li ova akvizicija označava, barem za sada, kraj? Ili su vaši planovi da Podravka i dalje kupuje kompanije na tržištu i Hrvatske i regiona?
Podravka je zbog uzlaznog trenda finansijskih rezultata nisko zadužena kompanija. Duga u ovom času nema, neće ga biti ni kada preuzmemo biznis Fortenove. Hoću reći da imamo akvizicijskog kapitala i u tom smislu ostajemo zainteresovani za akvizicije. Ne samo u Hrvatskoj, nego i na drugim tržištima. Naš cilj je da iskoristimo te prilike ukoliko se ukažu.
Buduće akvizicije Podravke
Možete li precizirati o kojim tržištima je reč, ima li tu Srbije?
Tržišta na kojima želimo rasti i jačati su ona na kojima i danas imamo snažan rast prodaje. Govorim o tržištima srednje i zapadne Evrope, na celu jugoistočnu Evropu i prostor bivše Jugoslavije. Ako se fokusiramo samo na jugoistočnu Evropu, Srbija je naš poseban cilj u tom novom razvojnom ciklusu. Želimo biti prisutni u Srbiji više nego što smo sada. Mislimo da za to ima potencijala, jer je najveće tržište u tom delu Evrope. Reč je o zemlji sa pozitivnom ekonomskom perspektivom i zato je poseban fokus upravo na Srbiji.
Govorimo li o agraru kao što je to slučaj sa biznisom Fortenove ili ipak o prehrambenoj industriji u kojoj dominantno poslujete?
Podravka je prisutna u prehrambeno-prerađivačkom sektoru, u sektoru farmacije i sada u sektoru poljoprivrede. Ali kada govorimo o našim izvoznim kapacitetima dominantan je ovaj prehrambeni sektor. Tu imamo brendove na više od 25 tržišta sveta. I naša namera je da širimo izvozne potencijale, dakle da akviziramo pre svega u ovom sektoru.
Hrvatska i Srbija
Delta holding je takođe bio zainteresovan za biznis Fortenove koji ste vi na kraju kupili. Ovde postoji uvreženo mišljenje da je srpski kapital nepoželjan u strateškim granama u Hrvatskoj. Deltin neuspeh to samo potvrđuje. Kako to komentarišete i kako biste nas uverili da nismo u pravu?
Gledano iz perspektive Hrvatske i kroz oči njenih građana ne bih rekla da postoji svesna, bilo prepreka, bilo politika koja bi sprečavala investiranje srpskog kapitala. Uostalom, postoji niz srpskih investitora koji su realizovali investicije kod nas. A što se tiče ovog poslednjeg slučaja, ne mogu da govorim u ime Fortenove. Ipak, kao učesnik u procesu mogu reći da je njima potrebno čestitati na profesionalnom, jasnom i transparentnom postupku koji su sproveli. Delta nije bila zvanični učesnik ovog takmičenja. Za biznis koji smo na kraju kupili borile su se još jedna hrvatska i jedna mađarska kompanija.
Izazovi konkurentnosti
Dosta često privrednici među sobom govore o potrebi veće regionalne saradnje. Ima li je u dovoljnoj meri i ima li uopšte iskrene želje da se ta saradnja realizuje?
Kada gledamo podatke o spoljnoj trgovini između država bivše Jugoslavije, ti podaci pokazuju da su one jedna drugoj dosta važni trgovinski partneri. Dakle, međusobna razmena i trgovina je prisutna u značajnoj meri, a odvija se i značajna količina biznisa između preduzeća u tim državama. Što se tiče međunarodne konkurencije rekla bih da postoji nesrazmera u veličini svake kompanije sa ovih prostora. Konkurenti sa kojima se suočavamo su ogromne kompanije i borba sa njima zahteva da u svim delovima proizvodnog procesa moramo biti skoro savršeni, jer oni ostvaruju ekonomiju obima koju mi ne možemo dosegnuti.
Ako govorimo o konkurentnosti kompanija sa ovih prostora to bih podelila na dva segmenta. Najpre, šta svaka od tih kompanija može da uradi za sebe. Menadžment kompanije dužan je da tu kompaniju učini što efikasnijom, da se njome bolje upravlja, da sistem bude što efikasniji.
Drugi stub te konkurentnosti zavisi i od ambijenta, od poreske politike i institucionalnog konteksta koji privredi nameće veće ili manje troškove.
Što se tiče Podravke, svakako se ne ustručavamo saradnje i na nekim tržištima ona već postoji. Tu ne govorim o saradnji samo sa hrvatskim kompanijama kakvu imamo sa Atlantik grupom u Austriji. Tu je i projekat koji imamo u Americi gde izgrađujemo hab kao ulaznu tačku za brendove jugoistočne Evrope. U izgradnji haba uspostavili smo ili tek uspostavljamo saradnju sa kompanijama iz Hrvatske i Mađarske, a pregovarali smo i sa srpskim firmama. Ali ne bih iznosila detalje, nadam se da će se to realizovati ove jeseni.
Saradnja privrede i vlasti
Dosta se govori o nedostatku razgovora privrede i vlasti. Bili ste sa „one strane“ odnosno bili ste ministarka i potpredsednica Vlade. Kako na to gledate iz perspektive predsednice Uprave Podravke, a kako iz perspektive izvršne vlasti?
Po obrazovanju sam makroekonomista i najveći deo života posvetila sam ekonomskoj politici. U savremenoj ekonomiji najefikasnija privreda je ona u kojoj kompanije nemaju velike potrebe da od ministarstava traže zaštitu ili posebne mere. U savremenoj ekonomiji kompanije su same odgovorne za vlastitu efikasnost i konkurentnost i to u oba slučaja, i kada su na tržištu pozitivni trendovi, ali i kada su periodi krize.
Zadatak države je da interveniše na adekvatan način kada nastupe velike krize i vanredne okolnosti poput kovida, potresa, ili stečaja Agrokora, ali način na koji to čini podrazumeva da se vodi računa o naj, najugroženijim delovima stanovništva, da ta intervencija bude ograničenog roka trajanja, kao i da se vodi računa o funkcionisanju tržišnih mehanizama.
Potrebe Podravke za podrškom države
Kakav je odnos države i Podravke?
Podravka je za hrvatske prilike jedna od najvećih kompanija i mi nismo koristili vladine mere koje su se nudile. Mere nam nisu bile potrebne.
Ne bih volela da pošaljem poruku da je komunikacija nepotrebna i da ne postoje situacije u kojima je ta podrška države bitna, ali to zavisi od industrije. U ovoj našoj, gde se proizvodi roba za široku potrošnju koju potrošač kupuje bilo gde na svetu, jednostavno morate proizvesti kvalitetan proizvod sa konkurentnom cenom i naći način da se približite potrošaču.
U savremenoj i razvijenoj ekonomiji privatni sektor od države najviše očekuje institucionalne strukture, efikasno pravosuđe i administraciju i da država bude dovoljno pametna da se primereno brzo prilagođava potrebama ekonomije, jer tehnološke promene i AI, demografija i priliv stranih radnika snažno utiču na funkcionisanje privrede. Promena pravila, zakonodavstva i prilagođavanje pravila tim novim okolnostima je jedan od najsnažnijih načina na koji država može da utiče na ekonomiju.