Jedan od najvećih američkih trgovaca oružjem ima ideju kako da reši problem nestašice municije

Vil Somerindajk osnovao je pre 10 godina kompaniju za vojnu logistiku i lanac snabdevanja po imenu Regulus Global. Sada prikuplja stotine miliona dolara za novi tehnološki projekat u oblasti odbrane. A Regulus mu je prvi kupac.

Godinama je Vil Somerindajk prodavao ratno oružje širom sveta. Artiljerijske granate Ukrajini, bombe pobunjenicima koje podržavaju SAD u Siriji. Zahvaljujući kontaktima sa desetinama najvažnijih vojnih kupaca, brzo je pretvorio svoju kompaniju Regulus Global u jednog od najvećih američkih međunarodnih trgovaca oružjem.

Danas, dok investitori iz Silicijumske doline s oduševljenjem ulažu milijarde dolara u startape iz oblasti vojne tehnologije, Somerindajk želi da pređe iz uloge posrednika u ulogu proizvođača municije. Tiho je radio na razvoju kompanije Union, novog startapa koji ima podršku investitora i za koji tvrdi da će modernizovati fabrike municije korišćenjem autonomne robotike i precizne obrade metala.

„Prošao sam kroz mnogo toga tokom 18 godina u ovoj industriji“, kaže Somerindajk za Forbes. „Ako Union odradi posao kako treba, gradićemo objekte površine više stotina hiljada kvadratnih metara sa sposobnošću da proizvode širok spektar vojnih proizvoda“.

Prva fabrika već u avgustu

Union, u kojem je Somerindajk generalni direktor, deluje kao da je već dobro startovao. U aprilu je obezbedio impresivnu početnu investiciju od 50 miliona dolara. Predvodio je fond Bravo Victor Venture Capital (BVVC). Ostali investitori uključuju Silent Ventures, IronGate i RKKVC, porodičnu kancelariju sa sedištem u Poljskoj. Planira da otvori prvu fabriku artiljerijskih granata u Teksasu sledećeg meseca. Takođe je nedavno potpisao ugovor za prodaju tih granata. Ako bude realizovan, mogao bi doneti do 225 miliona dolara prihoda, prema rečima Somerindajka.

Kupac iza tog prvog ugovora je upravo Regulus, gde Somerindajk i dalje ima ulogu predsednika i većinskog vlasnika. To ga stavlja na obe strane odnosa između kompanije i klijenta (Regulus je takođe investitor u Union).

Somerindajk tvrdi da je Union „uspostavio sve parametre kako bi izbegao sukob interesa“. Dodaje: „Ovo je sjajno partnerstvo između Regulusa i Uniona jer imamo slične ciljeve i potrebe… Regulus je samo prvi kupac“. (Somerindajk nije želeo da otkrije ko je krajnji kupac granata koje Regulus planira da kupi od Uniona).

Još novca spremno za ulaganje

Džo Maselman, glavni partner BVVC fonda, vodi inkubaciju Uniona ispred fonda i obavlja funkciju predsednika Upravnog odbora te kompanije. Uz to je i investitor. On kaže da ograničeni partneri fonda nisu zabrinuti što generalni direktor Uniona ima rukovodeću ulogu u njegovom najvećem klijentu. „Morate pronaći ljude koji već rade na rešavanju problema“, rekao je Maselman. „A to je nešto što Vil radi već duže vreme“.

Union je sada u pregovorima za seriju A finansiranja. Maselman tvrdi da ima već „stotine miliona“ dolara obezbeđenih investicija. Džekson Mozes, glavni partner Silent Ventures, podržao je početno finansiranje Uniona jer smatra da je ta kompanija „kritična nacionalna infrastruktura“. On planira da „značajno“ investira i u seriju A. „Vil i Džo su jedinstveno kvalifikovani da uspešno sprovedu misiju Uniona“, rekao je.

Manjak municije

Ideja za Union potekla je iz potrebe da se reše nestašice municije širom Zapada. To je realnost koju je Somerindajk dobro poznavao kroz nabavku granata za Ukrajinu preko Regulusa. Američka vojska, na primer, koja plaća kompanijama poput Dženeral Dajnamiksa da proizvode granate od 155 mm, uložila je pet milijardi dolara u otvaranje novih proizvodnih pogona sa ciljem da proizvodi više od 100.000 granata mesečno. Ipak, navode da trenutno kasne „nekoliko meseci“ u ispunjavanju tog cilja.

Umesto da problemu pristupe zastarelim metodama proizvodnje, Somerindajk i Maselman — koji su se upoznali pre više od 10 godina kroz program za veterane — videli su priliku da modernizuju proizvodnju oružja. Koriste softverske talente iz Silicijumske doline za razvoj autonomnih sistema. Od osnivanja u oktobru, Union je zaposlio tim inženjera iz kompanija Tesla, SpaceX i Anduril.

To je bio pravi trenutak za Somerindajka. Njegova firma Regulus bila je upletena u spor oko ugovora vrednog 1,7 milijardi dolara za prodaju granata ukrajinskoj vladi, izveštavao je ranije Fajnenšel Tajms. Spor je trenutno u arbitraži pred londonskim sudom. „Regulus se oseća potpuno sigurnim u vezi sa svojim slučajem i ugovornim obavezama“, rekao je Somerindajk. (FT takođe navodi da ima istoriju pravnih sporova sa poslovnim partnerima). U januaru, istog meseca kada je postao direktor Uniona, Somerindajk se povukao sa pozicije izvršnog direktora Regulusa, ali je zadržao ulogu predsednika.

Konkurencija

Maselman je istakao trenutni zamah u „reindustrijalizaciji“ Amerike i vraćanju proizvodnje u SAD

kao nužan za suprotstavljanje kineskoj proizvodnoj nadmoći. Druge kompanije takođe učestvuju u tom naporu, uključujući Hadrian. On se bavi autonomnom proizvodnjom, a tu je i Re:Build, kompanija iz Masačusetsa koja otkupljuje i modernizuje manje fabrike. One bi mogle predstavljati konkurenciju Unionu. Maselman je uložio i u druge odbrambene kompanije. Nakon osnivanja BVVC 2023. godine, investirao je u kompaniju za dronove Firestorm i startap za autonomne podmornice Vatn Systems.

U fabrici u Teksasu, Union planira da proizvede više od 300.000 granata naredne godine, prema prezentaciji za investitore iz januara. Do 2030. godine, Union planira da proizvodi devet miliona granata godišnje. To bi, nadaju se, donelo 3,5 milijardi dolara prihoda.

To su ambiciozne brojke. Ali Maselman u svetskim sukobima – u Ukrajini i na Bliskom istoku – vidi potvrdu za tezu Uniona. „Imamo manjak zaliha svega što može da eksplodira širom sveta“, rekao je. „I to će biti tačka pritiska koju će naši protivnici iskoristiti“.

Dejvid Džins, novinar Forbes