Još jedna dominacija Kineza: Svaka druga baterija je na teritoriji njihove zemlje

Globalni kapaciteti sistema za skladištenje energije u baterijama dostigli su 301,7 gigavata (GW) u 2025. godini, u odnosu na 182,0 GW u 2024. To predstavlja jednogodišnji rast od gotovo 120 GW, odnosno 65,8%.

Vratimo li se 10 godina unazad, brojke postaju gotovo teško zamislive. Globalni instalirani kapacitet baterija iznosio je svega 1,9 GW u 2015. Za 10 godina povećan je približno 158 puta.

To odgovara prosečnoj godišnjoj stopi rasta od približno 66%.

Zašto baterije postaju toliko važne

Ovaj rast usko je povezan sa još jednim velikim trendom o kojem sam pisao: izuzetnim širenjem solarne energije.

Proizvodnja električne energije iz solarnih elektrana postala je dovoljno jeftina da može da se razvija u ogromnim razmerama. Prošle godine prvi put je premašila proizvodnju iz vetra na globalnom nivou. Ali solarna energija ima očigledno ograničenje. Njena proizvodnja dostiže vrhunac tokom dana, dok potražnja za električnom energijom ne nestaje kada zađe sunce.

Baterijsko skladištenje menja tu jednačinu.

Baterija može da preuzme električnu energiju kada je proizvodnja obilna, a zatim da je vrati u mrežu kasnije, kada je električna energija vrednija. To može da pomogne da se proizvodnja iz solarnih elektrana prebaci u periode večernje potražnje, smanji ograničavanje proizvodnje, obezbedi regulacija frekvencije, ublaže kratkoročne oscilacije i smanji potreba za pokretanjem drugih proizvodnih kapaciteta u periodima visoke potražnje.

U podacima Statističkog pregleda postoji važna razlika. Kapacitet je ovde iskazan u megavatima, što meri koliko električne snage baterijski sistemi mogu da isporuče u datom trenutku. To nam ne govori koliko ukupne energije baterije mogu da uskladište. To bi se merilo u megavat-satima.

Baterija od 100 MW koja može da radi jedan sat veoma se razlikuje od baterije od 100 MW koja može da radi četiri sata. Zato ove brojke ne treba tumačiti kao potpunu meru količine uskladištene energije. Ali one pružaju odličnu sliku o tome koliko se brzo povećava kapacitet baterija za isporuku električne energije u elektroenergetskim sistemima.

Kina ima gotovo polovinu svetskog kapaciteta

Kao i kod solarne energije, vetra, a sve više i nuklearne energije, Kina dominira podacima o baterijskom skladištenju.

Kina je 2025. završila sa oko 144,1 GW instaliranog kapaciteta baterija. To je predstavljalo gotovo 48% ukupnog svetskog kapaciteta.

Godinu dana ranije kineski kapacitet iznosio je 79,5 GW. To znači da je Kina za samo godinu dana dodala gotovo 64,6 GW, odnosno više od polovine svih novih baterijskih kapaciteta instaliranih širom sveta.

Dugoročniji rast još je dramatičniji. Kina je 2015. godine imala svega oko 115 MW baterijskog kapaciteta. Njen ukupni kapacitet 2025. bio je više od 1.200 puta veći.

Veći deo kineskog kapaciteta odnosi se na skladištenje front-of-the-meter, odnosno velike sisteme direktno povezane na elektroenergetsku mrežu, a ne na baterije instalirane iza brojila potrošača. Kineski kapacitet front-of-the-meter dostigao je gotovo 134 GW u 2025.

To ima smisla u kontekstu ogromnog kineskog razvoja obnovljivih izvora energije. Kina istovremeno dodaje solarne panele, vetroturbine, nuklearne reaktore, dalekovode i baterije u razmerama kojima nema premca u svetu.

SAD su daleko na drugom mestu, ali brzo rastu

Sjedinjene Američke Države zauzele su drugo mesto sa 56,6 GW instaliranog kapaciteta baterija u 2025. godini. To je gotovo 19% ukupnog svetskog kapaciteta.

Kapacitet u SAD povećan je sa 34,7 GW u 2024. godini, što je rast od više od 21,9 GW, odnosno oko 63% za samo godinu dana.

Američko tržište takođe ima uravnoteženiji odnos između velikih sistema i instalacija iza brojila nego kinesko. Kapacitet front-of-the-meter dostigao je približno 43,3 GW, dok je kapacitet behind-the-meter iznosio oko 13,3 GW.

Pre 10 godina ukupni kapacitet baterija u SAD iznosio je svega oko 354 MW. Brojka iz 2025. godine je približno 160 puta veća.

Kina i SAD sada zajedno čine oko dve trećine ukupnog instaliranog kapaciteta baterija u svetu. Takođe su činile više od 70% povećanja globalnog kapaciteta prošle godine.

Evropa i Australija brzo povećavaju kapacitete

Evropa je zajedno završila 2025. sa oko 57,7 GW baterijskog kapaciteta, nešto više nego SAD. Nemačka je bila lider u Evropi sa 17,5 GW, a sledile su Italija sa 9,2 GW i Ujedinjeno Kraljevstvo sa 9,0 GW.

Nemačko tržište je posebno zanimljivo zato što se najveći deo kapaciteta nalazi iza brojila. Od ukupno 17,5 GW, približno 14,4 GW bilo je instalirano na strani potrošača, odnosno iza brojila.

I Australija se izdvaja. Kapacitet baterija gotovo se udvostručio tokom 2025. godine, sa 6,6 GW na 12,6 GW. To je Australiji donelo više od 4% svetskog kapaciteta, uprkos relativno malom broju stanovnika.

I drugde postoje dramatična procentualna povećanja, mada ona kreću sa mnogo manjih osnova. Saudijska Arabija povećala je kapacitet sa svega 35 MW u 2024. na više od 2 GW u 2025. Uglavnom zahvaljujući novim velikim sistemima front-of-the-meter. Čile je više nego udvostručio kapacitet, na približno 2 GW.

Veliki sistemi za skladištenje rastu najbrže

Globalni podaci takođe pokazuju zanimljiv pomak u tome gde se baterije instaliraju.

Računam da je širom sveta 2025. godine bilo približno 224 GW kapaciteta baterija na strani mreže (front-of-the-meter), u odnosu na oko 78 GW iza brojila. To znači da se približno tri četvrtine globalnog kapaciteta baterija sada nalazi na strani mreže.

Kapacitet front-of-the-meter porastao je za približno 72% u 2025. godini, u poređenju sa oko 51% rasta sistema behind-the-meter.

Ovo je važna promena. Baterije ne postaju samo sve češće u domaćinstvima i preduzećima. One sve više postaju deo elektroenergetske infrastrukture.

Pre 10 godina o baterijama se još često govorilo kao o tehnologiji koja bi jednog dana mogla da omogući integraciju velikih količina povremene proizvodnje iz obnovljivih izvora u elektroenergetsku mrežu. To sve više prestaje da bude teorijska rasprava. Ta infrastruktura se zaista gradi.

Šira slika

Baterijsko skladištenje je i dalje malo u poređenju sa ogromnim proizvodnim kapacitetima izgrađenim na bazi uglja, prirodnog gasa, nuklearne energije, hidroenergije, vetra i sunca. Baterije takođe nisu izvor energije. One ne proizvode nijedan kilovat-sat. Svaka jedinica električne energije koju vrate u mrežu prethodno je morala da bude proizvedena negde drugde.

Ali time se propušta ono što je kod njih najvažnije.

Baterije mogu da promene kada je električna energija dostupna. Kako solarna energija postaje sve važniji deo globalne proizvodnje, ta sposobnost postaje sve vrednija.

Statistički izveštaj za 2026. pokazuje globalni energetski sistem koji i dalje u velikoj meri zavisi od fosilnih goriva, čak i dok proizvodnja iz obnovljivih izvora raste izuzetnom brzinom. Ta tenzija bila je tema koja se ponavljala kroz celu ovu seriju.

Baterijsko skladištenje nalazi se upravo u središtu te tenzije. Ono ne može da eliminiše promenjivost proizvodnje iz obnovljivih izvora, niti današnje baterije mogu da zamene svaki oblik proizvodnje koji može da se aktivira po potrebi. Ali skladištenje može da omogući da brzorastući kapaciteti solarne i energije vetra budu korisniji elektroenergetskoj mreži.

Rast sa 1,9 GW na više od 300 GW za jednu deceniju pokazuje da je tržište ušlo u potpuno drugačiju fazu. Baterijsko skladištenje više nije eksperiment na marginama elektroenergetske mreže. Ono postaje deo same mreže.

Robert Rejpijer, saradnik Forbes