Kako će izgledati novinarstvo 2100. godine

Novinarstvo i njegova budućnost jedna je od najčešćih tema u savremenim raspravama. Dok neki predviđaju eru potpuno personalizovanih vesti ili čak nestanak novinarstva do 2030. usled razvoja veštačke inteligencije, iskusni novinar Džon Često nudi znatno prizemniji i uravnoteženiji pogled.

On ističe da će ljudski kontakt i dalje ostati nezamenjiv deo novinarskog posla.

Često naglašava snažan tehnološki i robotski sektor Bostona, koji, prema njegovom mišljenju, ima značajnu konkurentsku prednost u oblasti naprednih hardverskih tehnologija.

Iako priznaje da veštačka inteligencija može znatno unaprediti efikasnost rada i pomoći u obradi podataka, smatra da ona ne može zameniti sposobnost novinara da izgradi mrežu pouzdanih izvora. I da stekne njihovo poverenje i prikupi složene i nijansirane informacije kroz neposrednu komunikaciju.

Govoreći o razvoju medijske industrije, on priznaje da se novinarstvo sve više okreće digitalnim platformama i personalizovanom načinu distribucije sadržaja.

Novinarstvo danas i u budućnosti

Ipak, lično i dalje daje prednost štampanim novinama, što odražava širu potragu medijske industrije za održivim poslovnim modelom.

Njegov stav jasno ukazuje da će, uprkos brzom tehnološkom napretku, ljudske veštine, profesionalno iskustvo i direktan kontakt sa ljudima ostati ključni elementi kvalitetnog novinarstva.

Kakvo je stanje novinarstva danas? I kako će ono izgledati 2100. godine?

Možda je mnogo bolje pitanje: kako će novinarstvo izgledati 2030. godine?

Pretražujući internet, pronašao sam mnogo tekstova koji govore o hiperpersonalizovanim vestima i dubokim lažnim sadržajima (dipfejk tehnologiji). Tu je i jedan članak koji predstavlja četiri različita scenarija za budućnost stvaranja vesti i kontrole nad povezanim medijskim prostorima.

Neke prognoze su pesimističnije od drugih. Na primer, tekst u časopisu City Magazine predviđa „kraj vesti kakve poznajemo“ do 2030. godine. Istraživanje Instituta za odnose s javnošću ukazuje na sve manji optimizam među ispitanicima kada je reč o opstanku tradicionalnog novinarstva i njegovom razvoju iz štampanih medija.

U međuvremenu, iz radoznalosti sam obavio tradicionalnu pretragu na Bingu, a ne na Guglu, koristeći pojam „novinarstvo u 2100. godini“. Rezultat je pokazao da stručnjaci nisu imali mnogo toga da kažu o tako dalekoj budućnosti, iako mi je Kopajlot ponudio sledeću procenu:

„Do 2100. godine novinarstvo će se razviti daleko izvan današnjih modela zasnovanih na digitalnim platformama, oblikovano decenijama primene veštačke inteligencije, imerzivnih medija i globalne povezanosti. Iako će tačan oblik zavisiti od tehnološkog, političkog i kulturnog razvoja, brojni trendovi iz savremenih istraživanja i predviđanja ukazuju na nekoliko mogućih pravaca“.

Novinarstvo i ljudski razgovor

Nedavno sam, na jednom TED događaju, izašao na scenu sa iskusnim novinarom Džonom Čestom kako bismo razgovarali o njegovim stavovima u vezi sa ovakvim promenama.

Za početak, pošto smo obojica povezani sa lokalnom zajednicom Bostona, razgovarali smo malo o stvarnim okolnostima i izazovima sa kojima se suočavaju lokalni univerziteti, poput Harvarda i MIT-a.

„Ovde se poslednjih dana sve odvija prilično sporo“, rekao je Često, osvrćući se na izazove povezane sa planovima Harvarda za proširenje. „Kamatne stope su poskupele izgradnju, tako da nismo videli mnogo novih zgrada kako niču… ali Harvard će nastaviti da ide napred“.

Takođe je pohvalio MIT (Masačusetski institut tehnologije) i izrazio uverenje o budućnosti ovih prestižnih obrazovnih institucija na istočnoj obali: „Mislim da postoji svetla budućnost ako napravimo pravi plan i iskoristimo sve pametne ljude koji dolaze odavde sa MIT-a, kao i sa drugih naših univerziteta“, rekao je.

Razgovarali smo o tome kako su tehnološke kompanije prebrodile ranije izazove, poput kraha industrije mini računara devedesetih godina. Takođe i o projektu Whirlwind i drugim akademskim doprinosima koji su oblikovali savremenu tehnologiju. Takođe smo razgovarali o regionalnom nadmetanju između Bostona na istočnoj obali i Kalifornije na zapadu.

„Oblast oko zaliva San Franciska je, na neki način, daleko ispred nas“, rekao je Često. „Ali mi i dalje imamo veliki broj kompanija za proizvodnju poluprovodnika, kompanija koje se bave naprednim hard tehnologijama, i mislim da je i to deo budućnosti… Pronalaženje načina da mašine učinimo pametnijim, posebno kada ovde imamo neke od najboljih stručnjaka za robotiku na svetu.“

Razgovarali smo i o tome kako je Amazon svoje robotske operacije prvo premestio u Silicijumsku dolinu na zapadu, a zatim ih vratio u Masačusets. To je proces koji sam uporedio sa „odbacivanjem organa“ kod transplantacije. Složili smo se da je, zapravo, trka za regionalnu tehnološku dominaciju i dalje potpuno otvorena.

Definisanje fizičke veštačke inteligencije

„To nešto govori kada Amazon kaže: ‘Moramo da prodamo naše robote ovde’“, rekao je Često. „Ono što su oni ovde pokrenuli predstavlja ogroman poduhvat… Ali upravo su rad na industrijskim robotima i roboti velike snage ono u čemu smo mi zaista jaki“.

Tokom protekle godine čuo sam mnogo različitih definicija fizičke veštačke inteligencije, ali me je razgovor sa Čestom podsetio na staru izreku: „Prepoznam je kada je vidim“.

„Svi poznajemo pse-robote kompanije Boston Dajnamiks“, rekao je. „Mislim da su pomalo jezivi. Ono što je, međutim, zanimljivo jeste da su robotske kompanije, uključujući Boston Dajnamiks, zapravo obećale da će raditi isključivo u dobre svrhe. Žele jasno da stave do znanja da ne žele da se ove tehnologije koriste za štetne ili zlonamerne namene“.

Razgovor o vozovima

Često je zatim pokrenuo temu koja mu je veoma važna. Složio sam se s njim da su železnice jedan od pokazatelja tehnološkog napretka neke zemlje i da, nažalost, SAD u tom pogledu zaostaju.

„Potrebni su nam fleksibilni vozovi koji mogu neprimetno da se uklope u sistem metroa, tako da se razlika između prigradske železnice i metroa gotovo i ne primećuje“, rekao je. „Bio sam u Parizu pre dve godine i tako funkcioniše njihov sistem, što je zaista neverovatno… Moramo da stignemo do te tačke, ali napredak ide veoma sporo“.

Još 10.000 članaka

Kao što sam već napomenuo, Često je veoma plodan autor. Pitao sam ga o čemu će govoriti njegovih narednih 10.000 članaka.

„Neki od njih će biti o veštačkoj inteligenciji“, rekao je. „Mnogi ljudi su optimističniji prema veštačkoj inteligenciji nego ja, ali smatram da nam ona može pomoći da budemo efikasniji, i to na dobar način“.

Kada je reč o „negativnim stranama“, govorio je o prikupljanju informacija i ograničenjima veštačke inteligencije.

„Veštačka inteligencija neće moći da pozove izvore, da ode s njima na ručak i sazna šta se zaista događa“, rekao je. „Mislim, to je ono čime se ja bavim, i bar za sada, taj deo posla je zaštićen od toga“.

Pomenuo je kako je još tokom studija novinarstva, pre mnogo godina, učio o nečemu što se zvalo izveštavanje uz pomoć kolega.

„Tehnologija se od tada veoma promenila“, primetio je. „Ali sve što sam naučio na tom predmetu i dalje je veoma korisno. Jedna stvar koju sam naučio na studijama novinarstva, ali i kroz život, jeste kako komunicirati s ljudima. Odnosno kako otkriti šta se zaista događa razgovarajući s njima. Mislim da će upravo ta veština i dalje biti ono što će održati našu profesiju“.

Dostava vaših novina

Moje poslednje pitanje odnosilo se na to kako će se u budućnosti distribuirati vesti. Često, koji radi za magazin Gloub, napomenuo je da ima popust za zaposlene. Ipak i dalje plaća značajnu sumu kako bi mu štampano izdanje novina svakog dana bilo dostavljeno.

„Sama industrija i dalje pokušava da pronađe novi poslovni model“, dodao je. „Rekao bih da će vesti postajati sve više personalizovane. Kako će to izgledati? Znate, ja više volim štampanu stranicu… ali mislim da budućnost ide u digitalnom pravcu. Nadam se da ću još neko vreme moći da dobijam svoje štampane novine“.

Eto, tu su vozovi, novine i dobra doza istorije Bostona. Nazovite me staromodnim, ali meni su sve te stvari važne i mislim da imaju vrednost.

Zato, pre nego što odete na Tiktok, proverite aplikaciju za vremensku prognozu ili otvorite Fejsbuk, WhatsApp ili neku drugu platformu, razmislite o nekim tradicionalnim načinima na koje stari svet i dalje opstaje.

Džon Verner, saradnik Forbes