Kako se može manipulisati tržištem nafte radi zarade

Predsednik Donald Tramp je u petak uveče objavio vest koja bi potencijalno mogla snažno da utiče na tržište. Rekao je da su Sjedinjene Države postigle ono što je nazvao „NAJVEĆIM NAFTNIM SPORAZUMOM U ISTORIJI SVETA“, kojim SAD dobijaju većinsku kontrolu nad više od 65 milijardi barela dokazanih rezervi nafte Venecuele. Tramp je dalje tvrdio da će sporazum značajno povećati snabdevanje SAD naftom i znatno sniziti cene benzina.

Da odmah budem jasan: nisam video nikakve dokaze da su Tramp, članovi njegove porodice, zvaničnici administracije ili bilo ko drugi trgovali na osnovu prethodnog saznanja o toj objavi. Ali okolnosti pružaju neuobičajeno dobar primer kako se potencijalno ogromna finansijska prednost može ostvariti ako neko unapred zna šta će predsednik uskoro reći.

Vredi razumeti mehanizam, jer je nafta posebno podložna ovakvoj vrsti uticaja.

Važnost trenutka

Trampova objava stigla je u petak uveče, nakon što su terminski ugovori na referentnu cenu sirove nafte West Texas Intermediate završili trgovanje na CME Globeksu za tu nedelju. WTI se trguje gotovo neprekidno od nedelje uveče do petka popodne, ali kada se petkom završi sesija, glavno tržište fjučersa ponovo se otvara tek u nedelju uveče. Sam CME navodi da geopolitički događaji i promene politike u oblasti nafte mogu dramatično uticati na globalnu ponudu i cene nafte.

Sada razmotrimo informacijsku prednost koju je takav trenutak stvorio.

Pretpostavimo da je neki učesnik na tržištu nekoliko sati ranije tačno znao šta Tramp planira da objavi nakon zatvaranja tržišta. Ta osoba bi znala da predsednik namerava da javno predstavi sporazum koji obuhvata 65 milijardi barela nafte i da Amerikancima izričito kaže da će taj dogovor povećati snabdevanje naftom i sniziti cene benzina.

Svi ostali učesnici na tržištu tu informaciju dobili bi tek nakon što je glavno tržište naftnih fjučersa već bilo zatvoreno za vikend.

Pre zatvaranja tržišta, neko ko raspolaže informacijom unapred mogao bi da zauzme poziciju koja bi profitirala od pada cena sirove nafte. Nije presudno koji bi konkretan finansijski instrument bio korišćen.

Naftom se može trgovati putem fjučersa, opcija, svopova, terminskih aranžmana i transakcija na fizičkom tržištu. Važno je to da bi jedan učesnik mogao da donese odluku znajući za potencijalno značajan događaj o kojem ostatak tržišta još ništa ne zna.

A onda dolazi objava. Ako trgovci procene da je ona negativna za cenu nafte, cena sirove nafte može naglo da padne kada se tržište ponovo otvori. Osoba koja je unapred znala šta sledi ima očiglednu prednost.

Ponovo naglašavam: to ne dokazuje da je bilo ko u petak zaista tako trgovao. Pokazuje zašto trenutak objavljivanja informacija koje mogu da utiču na tržište zaslužuje pažnju.

Ne morate ni da verujete da je objava suštinski tačna

Postoji još jedan detalj koji tržište nafte čini posebno zanimljivim. Neka izjava ne mora nužno da promeni današnju fizičku ponudu nafte da bi uticala na današnju cenu.

Trampova objava je dobar primer. Venecuela nesumnjivo poseduje ogromne količine naftnih resursa. Ali reći da Sjedinjene Države odjednom imaju pristup 65 milijardi barela potpuno je drugačije od toga da 65 milijardi barela – ili čak deo te količine – bude plasirano na tržište.

Venecuelanska naftna industrija decenijama pati zbog nedovoljnog ulaganja, propadanja infrastrukture i gubitka tehničkog znanja. Veliki deo njenih rezervi čini veoma teška sirova nafta iz Orinoko pojasa. Nju je teže proizvoditi i prerađivati od konvencionalne sirove nafte.

Novi sporazum navodno predviđa ogromna privatna ulaganja. Čak i njegovi zagovornici priznaju da bi za značajno povećanje proizvodnje mogle biti potrebne godine.

To znači da Trampova objava od petka ne povećava materijalno globalnu proizvodnju nafte ovog vikenda. Verovatno je neće materijalno povećati ni sledećeg meseca. Ali finansijska tržišta trguju očekivanjima.

Ako trgovci čuju „65 milijardi barela“, „najveći naftni sporazum u istoriji“ i „znatno niže cene benzina“, neki bi mogli odmah da promene procene buduće ponude. Kompjuterizovani sistemi trgovanja mogu da reaguju još brže.

Naslov u medijima, dakle, može da pomeri cenu sirove nafte pre nego što je proizveden ijedan dodatni barel venecuelanske nafte.

Nekome ko raspolaže informacijom unapred nije potrebno da zna gde će se cena nafte na kraju ustaliti za pet godina. Dovoljno je da unapred zna kakva će biti početna reakcija tržišta na informaciju koju ostali još nisu čuli.

Znati da dogovor dolazi nije isto što i znati sadržaj objave

Već je bilo naznaka da Sjedinjene Države i Venecuela rade na proširenju naftnih aranžmana. Ševron je radio na proširenju svojih projekata u Venecueli. To znači da mogućnost povećanja venecuelanske proizvodnje nije bila tajna.

Ali tržišta ne funkcionišu tako jednostavno. Ogromna je informacijska razlika između saznanja da su pregovori u toku i saznanja šta će predsednik tačno objaviti, kolikim će obimom predstaviti sporazum, koje će reči upotrebiti i u kom trenutku će objavu saopštiti.

Zamislite da u četvrtak čujete da OPEK razgovara o proizvodnji. To je javna informacija i tržište može da je uračuna u cenu nafte.

A sada zamislite da privatno znate da će OPEK u petak u 18 časova objaviti veliko povećanje proizvodnje.

To ni približno nisu iste informacije.

Isti princip važi i ovde. Činjenica da se spekulisalo o sporazumu sa Venecuelom ne poništava potencijalnu vrednost saznanja o njegovom tačnom sadržaju i vremenu kada će predsednik objavu saopštiti.

Kada to postaje manipulacija tržištem?

Predsednik koji objavi legitimnu energetsku politiku, a koja potom utiče na cenu nafte, ne vrši manipulaciju tržištem. Predsednici su oduvek donosili odluke koje utiču na cene roba. Sankcije, ratovi, carine, oslobađanje nafte iz strateških rezervi, politike bušenja i diplomatski sporazumi mogu da pomere cene energenata.

Isto tako, činjenica da je neko tačno predvideo objavu i na osnovu toga zaradio novac sama po sebi ne predstavlja dokaz nedozvoljenog ponašanja.

Situacija postaje mnogo ozbiljnija ako neko ko ima poverljive informacije unapred iskoristi to znanje za ličnu finansijsku korist.

A to postaje nešto što je mnogo bliže klasičnoj manipulaciji tržištem ako su same izjave koje mogu da utiču na tržište namerno konstruisane, preuveličane, vremenski tempirane ili na drugi način korišćene kao deo plana čiji je cilj pomeranje cena radi finansijske koristi.

Tržišta roba nisu pravna zona bez pravila. Pravilo 180.1 američke Komisije za trgovinu robnim fjučersima (CFTC) zabranjuje manipulativne ili obmanjujuće šeme povezane sa robama, fjučersima i svopovima. Između ostalog, zabranjuje namerno ili krajnje neodgovorno iznošenje materijalno netačnih ili obmanjujućih tvrdnji, kao i prevarne ili obmanjujuće postupke koji utiču na tržišta roba.

Ponovo, ne tvrdim da se to ovde dogodilo. Za sada nisam video dokaze koji pokazuju da su Tramp ili bilo ko povezan s njim zauzeli pozicije na tržištu nafte pre objave od petka. Samo objašnjavam da je takva mogućnost postojala.

Zašto je ovo važnije nego ikada

Predsednici su oduvek mogli da pomeraju tržišta, ali savremena komunikacija je tu moć dodatno uvećala.

Predsednik danas može da objavi nekoliko rečenica direktno desetinama miliona ljudi, bez konferencije za novinare, unapred pripremljenog govora ili čak prethodnog obaveštavanja šire javnosti. Tržišta širom sveta mogu da reaguju za nekoliko sekundi.

Upravo zato je nova usluga društvene mreže Truth Social, koja korisnicima koji plaćaju omogućava brži pristup Trampovim objavama, uključujući i potencijalno tržišno značajne izjave, izazvala ozbiljnu zabrinutost u etičkom i pravnom smislu.

Na tržištu nafte jedna jedina izjava o Iranu, Venecueli, Rusiji, Saudijskoj Arabiji, strateškim rezervama nafte ili Ormuskom moreuzu može da promeni očekivanja o budućoj ponudi i pokrene milijarde dolara kroz tržišta roba.

CME opisuje WTI kao najlikvidniji ugovor na sirovu naftu na svetu, sa više od milion fjučers i opcijskih ugovora kojima se svakodnevno trguje.

To stvara neizbežan problem sa informacijama.

Negde unutar vlade ljudi znaju za velike političke odluke pre svih ostalih. Znaju članovi kabineta i njihovi saradnici. Znaju ljudi uključeni u pregovore i spoljne strane koje učestvuju u sporazumu. U nekim slučajevima, desetine ili stotine ljudi mogu posedovati delove informacija sposobnih da pomere tržišta.

Većina tih ljudi se nesumnjivo ponaša ispravno. Ali finansijska tržišta ne mogu da počivaju na pretpostavci da iskušenje ne postoji.

Objava od petka čini problem neuobičajeno lakim za zamisliti.

Zamislite da pre zatvaranja tržišta nafte znate da predsednik planira da objavi da su Sjedinjene Države dobile kontrolu nad 65 milijardi barela venecuelanskih rezervi i da namerava da kaže javnosti da će to znatno sniziti cene benzina.

Da li lično verujete u njegovu procenu bilo bi potpuno nevažno.

Znali biste šta će milioni drugih učesnika na tržištu uskoro čuti.

Takvo znanje ima potencijalnu novčanu vrednost.

Pitanje koje bi trebalo da postavimo

Najzanimljivije pitanje, dakle, nije da li Venecuela može brzo da proizvede dodatnih 65 milijardi barela. Očigledno da ne može.

Nije ni pitanje da li će se Trampova objava na kraju pokazati kao pozitivna ili negativna za cenu nafte. Tržišta bi mogla da zaključe da je zbog dugog perioda potrebnog za obnovu venecuelanske proizvodnje sporazum uglavnom nebitan za kratkoročnu ponudu.

Šire pitanje jeste kakve zaštitne mere postoje kada su u pitanju informacije koje mogu da utiču na tržište, a koje nastaju na najvišim nivoima vlasti.

Ako predsednik zna da određena objava može da pomeri cenu nafte, a ljudi oko njega tačno znaju šta će biti objavljeno pre nego što to sazna tržište, trebalo bi biti izuzetno oprezan u pogledu toga ko poseduje tu informaciju i da li neko ko joj ima pristup trguje na osnovu nje.

Vreme objave u petak ne dokazuje da je bilo kršenja zakona. Nije dokaz da je Tramp lično profitirao i bilo bi neodgovorno tvrditi suprotno bez dokaza.

Ali ono pokazuje koliko bi neko teoretski lako mogao da iskoristi prethodno saznanje o predsedničkoj objavi.

Nekoliko sati možda je sve što deli obične učesnike na tržištu od ljudi koji već znaju kakav će biti sutrašnji naslov.

Na tržištu na kojem se milijarde dolara mogu pomeriti na osnovu jedne jedine rečenice, to je ranjivost kojoj vredi posvetiti pažnju.

Robert Rejpijer, saradnik Forbes