Kako smanjiti račune za grejanje u Srbiji i koji sistem će se u budućnosti najviše isplatiti?

Iako je grejna sezona završena, leto je period kada se mnogi pripremaju za novu sezonu i razmišljaju koliko će ih grejanje ubuduće koštati.

Imajući u vidu skok cena pre svega struje, ali i bojazni da će dugoročnije zbog aktuelne situacije u svetu i drugi energenti beležiti skok cena, mnogi prelaze na alternativne načine grejanja.

Ove zime svi oni koji su prethodnih godina prešli na pelet, zbog povoljnije cene, suočili su se sa nestašicom i drastičnim skokom cena.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da je prosečno domaćinstvo u 2025. trošilo oko 212.000 dinara za kategoriju potrošnje „Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva“. Izbor najisplativijeg sistema za grejanje nije tako jednostavan, kažu sagovornici Forbes Srbija.

Kako kažu stručnjaci za ovu oblast, odgovor na pitanje šta je najisplativiji vid grejanja nije jednostavno dati, jer na konačnu računicu ne utiču samo cene već i drugi faktori. Kao na primer, kvalitet izolacije ili veličina objekta koji se zagreva. Takođe i početna investicija, ali i komfor koji određeni sistem pruža.

Prema poslednjoj analizi Agencije za energetiku Srbije najniže troškove grejanja imaju domaćinstva koja koriste ogrevno drvo.

Ali, pod uslovom da ga nabavljaju po povoljnijim cenama i koriste efikasnije peći, naprimer po ceni od 6.430 dinara po metru kubnom. Ukoliko domaćinstva imaju i novije peći čija je efikasnost veća, to će koštati otprilike oko 53.000 dinara.

Grejanje na drva

Značajno veće troškove, 87.500 dinara, će imati domaćinstva koja koriste skuplje ogrevno drvo. Ono sa cenom 9.000 dinara po m3 i imaju peći niže efikasnosti.

U odnosu na prethodnu grejnu sezonu, cene ogrevnog drveta u ovoj su bile veće do dva odsto.

Odmah iza drveta nalazi se prirodni gas sa troškom za grejanje od oko 60.000 dinara. Troškovi grejanja korišćenjem prirodnog gasa ove grejne sezone su bili isti kao i prethodne.

Grejanje na pelet iznosi oko 76.000 dinara. To je u poređenju sa prethodnom grejnom sezonom više za 17 odsto. Grejanje na ugalj košta oko 77.700 dinara.

Domaćinstva koja koriste propan butan gas morali su prošle sezone da računaju na trošak od oko 172.000 dinara. To je za oko četiri odsto više nego prethodne godine.

Na drugom kraju liste nalazi se električno grejanje direktnim grejačima i kotlovima, koje može premašiti čak 250.000 dinara po sezoni.

Za grejanje prosečno izolovanog stambenog prostora od 60 m2 na 20 stepeni u toku 16 sati dnevno u celom stanu, 180 dana u grejnoj sezoni, potrebna je energija od oko 9.000 kWh (150 kWh/m2 je prosečna procenjena potrošnja za grejanje u Srbiji).

Računica

Troškovi grejanja električnom energijom su u odnosu na prethodnu godinu uvećani za oko 25 odsto.

Domaćinstva koja koriste termoakumulacione peći imala su tokom protekle grejne sezone troškove od 102.700 dinara. I to samo ukoliko se isključivo koristi jeftinija noćna električna energija, pokazuju podaci Agencije.

Dopunjavanje peći korišćenjem skuplje električne energije samo tokom dva sata dnevno, uvećava troškove za oko 40 odsto.

Kotlovi najskuplja opcija

Domaćinstva koja koriste električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje moraju izdvojiti preko 250.000 dinara za električnu energiju.

To je prema aktuelnim cenama bio najskuplji vid grejanja o ovoj grejnoj sezoni.

Iznosi obuhvataju samo troškove nabavke energije, odnosno goriva. Ne obuhvataju investicione troškove (na primer, nabavku peći i ugradnju instalacija centralnog grejanja) i troškove periodičnih pregleda i održavanja.

Toplotne pumpe za grejanje sve češći izbor

Stručnjaci upozoravaju da poređenje samo na osnovu trenutne cene energenta daje nepotpunu sliku.

„Da bismo procenili isplativost nekog sistema grejanja, moramo uzeti u obzir troškove nabavke opreme, njen životni vek. Takođe i održavanje, efikasnost sistema, stanje objekta, buduće cene energenata i državnu energetsku politiku. Zbog toga je teško govoriti o univerzalno najjeftinijem grejanju“, objašnjava programski direktor RES fondacije Aleksandar Macura.

On ističe da izbor grejanja u velikoj meri zavisi od karakteristika objekta.

Dobro izolovana novogradnja i starija kuća bez adekvatne izolacije imaju potpuno različite potrebe za energijom. Samim tim i drugačiju ekonomsku računicu.

Iako ih Agencija za energetiku ne uključuje u svoja godišnja poređenja, stručnjaci sve češće kao dugoročno najisplativije rešenje izdvajaju toplotne pumpe.

„Toplotne pumpe zbog svoje efikasnosti i činjenice da najvećim delom koriste energiju iz okruženja imaju najveću šansu da pobede u takmičenju za dugoročnu isplativost“, smatra Macura.

Njihova najveća mana je visoka početna investicija, koja za porodične kuće najčešće iznosi od nekoliko hiljada pa i više od 10.000 evra, u zavisnosti od snage sistema i karakteristika objekta.

Ipak, oni koji su već prešli na ovaj vid grejanja tvrde da se razlika vidi ne samo na računima već i u komforu u pogledu zahtevnosti i obaveza oko ovog vida grejanja.

Od peleta do toplotnih pumpi

Miloš Đukanović iz svoje kuće od 300 kvadrata izbacio je sistem grejanja na čvrsto gorivo, zatim pelet, a danas koristi toplotnu pumpu vazduh–voda.

„Grejanje na pelet bilo je komfornije od drva, ali sam godišnje trošio oko 4,7 tona peleta. To znači stalno unošenje, sipanje i čišćenje…. Sa toplotnom pumpom jednom podesite sistem i on sam reguliše temperaturu“, kaže Đukanović.

Prema njegovim podacima, poslednje zime kada ga je koristio 2022/2023 pelet ga je stajao oko 1.300 evra po sezoni. Danas ga grejanje košta znatno manje.

Kada se spoje toplotna pumpa i solarni paneli

Posebno zanimljiva računica nastaje kada se toplotna pumpa kombinuje sa solarnom elektranom.

Đukanović, koji je ujedno i prozjumer, navodi da je prošle grejne sezone za kuću od 300 kvadrata od oktobra do aprila imao neto trošak električne energije od svega oko 40.000 dinara.

„Da nemam solarne panele, za isti period bi me grejanje koštalo oko 160.000 dinara za sedam meseci“, navodi primer. Da je nastavio da se greje na pelet sada sa ovim cenama koje su bile izašlo bi ga mnogo više. Primera radi, po ceni od 48.000 za tonu koliko je na pojedinim stovarištima išla cena Milošu koji je trošio po sezoni 4, 7 tona bi bilo potrebno 225.600 dinara.

Od peleta je odustao jer su cene, kako kaže otišle „na kritičnu tačku“. Takođe i zbog toga što neuporedivo više posla ima nego kod toplotne pumpe.

Šta je danas najisplativije grejanje?

Ako se posmatra samo trošak energenta, ogrevno drvo i prirodni gas i dalje su među najjeftinijim opcijama za grejanje.

Međutim, kada se uračunaju komfor, održavanje, dugoročna stabilnost troškova i mogućnost kombinovanja sa sopstvenom proizvodnjom električne energije, sve više stručnjaka prednost daje toplotnim pumpama.

Za građane koji planiraju ulaganje u novi sistem grejanja, upravo bi ta kombinacija mogla da bude najisplativiji izbor u narednih deset godina, kažu sagovornici.

Zbog slaganja uticaja različitih činilaca koji određuju isplativost, nepredvidivosti budućih troškova i naročito politika vlade, teško je govoriti o univerzalno „najjeftinijem“ grejanju, dodaje Aleksandar Macura.

Macura kaže da poređenje isplativnosti grejanja otežava i to što nisu sve vrste grejanja moguće u svakom objektu.

Činjenica da korisnici naprosto ne žele različite vrste grejanja zbog komfora, složenosti upravljanja ili rizika od nekih vrsta nezgoda.

Postoje mnogobrojne prepreke na putu da se izabere optimalno rešenje za grejanje. Uključujući nedostatak znanja i informacija i nepredvidivu državnu politiku, dodaje.

„Ona često favorizuje rešenja koja nisu održiva. Nepredvidive javne politike mogu dovesti do toga da se cene različitih energenata menjaju „neprirodno“ različitim tempom ili do toga da se oprema za neke vrste grejanja subvencioniše, značajno menjajući odnose isplativosti“ ističe sagovornik.

Mi već dugo živimo obećanje „jeftinog“ gasa što mi je jako teško da razumem iz bilo kog ugla vezanog za javno dobro, kome bi javne politike jedino trebalo da služe, dodaje Macura.

Solarne elektrane i uštede

Vladan Šćekić iz Centra za unapređenje životne sredine kaže da budući da je u prethodnih nekoliko godina, električna energija poskupela nekoliko puta sasvim je logično da građani traže izlaz iz situacije i načine kako da se zaštite od budućih poskupljenja.

Kao jedan od primera za alternativu navodi solarne elektrane.

Tempo razvoja solarnih elektrana pokazuje da postoji interesovanje i do sada je 5.300 domaćinstava koje su izgradili elektranu, i koja proizvode i troše električnu energiju.

Tako prave uštedu od 50-70 odsto, u zavisnosti od zone potrošnje u kojoj se nalaze korisnici svakog meseca.

„Ako ste u crvenoj zoni, onda je tu ušteda i najveća, nešto manja u plavoj i najmanja u zelenoj.

Tako, recimo, ako svake godine zbirno platite račun za struju 150.000 dinara, a nemate solarnu elektranu, propuštate da uštedite 75.000-110.000 dinara“, navodi primer Šćekić.

Ako se trudite da potrošite struju direktno, u isto vreme kada je solarna elektrana i proizvodi, može se imati i veći procenat uštede, pojašnjava.