Kina leži na ogromnim zalihama gasa, ali teško može da ih eksploatiše
Pre 10 godina očekivalo se da će Kina postati sila u eksploataciji škriljaca. Prema nekim procenama, raspolaže većim tehnički upotrebljivim rezervama gasa iz škriljaca nego Sjedinjene Države. I postojao je stvarni optimizam da može ponoviti američku „revoluciju škriljaca“.
Do sada se taj uzlet nije dogodio. Proizvodnja gasa u Kini raste, ali je 2025. činila svega 6% svetske proizvodnje. To je daleko od američkog udela od 25%. Postoji više razloga za to, uključujući složeniju geologiju i dublja ležišta, ali jedan faktor dobija znatno manje pažnje nego što zaslužuje.
Veliki deo kineskih resursa škriljaca nalazi se u regionima gde je voda oskudna. Hidrauličko frakturisanje zahteva velike količine vode, a u tim oblastima ona jednostavno nije dostupna u obimu potrebnom za brz razvoj. Ovaj primer ukazuje na širi problem koji počinje da se pojavljuje širom globalnog energetskog sistema.
Zanemareno ograničenje
O energiji obično razmišljamo kroz prizmu resursa, tehnologije i kapitala. To jeste ključno, ali nije cela slika. Proizvodnja energije zavisi od čitavog niza pratećih inputa, a jedan od najvažnijih je voda.
Ovo još nije dominantna tema na tržištima, ali već utiče na ishode. Oblikuje gde se projekti grade, koliko brzo napreduju i, u nekim slučajevima, da li će uopšte biti realizovani.
Kako potražnja raste, a uslovi postaju promenjiviji, ovo ograničenje postaje sve teže ignorisati.
Manje očigledno ograničenje škriljaca
Američki bum škriljaca uspeo je jer se više faktora poklopilo: povoljna geologija, razvijena infrastruktura, pristup kapitalu i – što je važno – dostupnost vode. Operateri su takođe mogli da recikliraju proizvedenu vodu i koriste izvore vode koja nije za piće.
Tu kombinaciju je teško ponoviti. Argentina je ostvarila određeni napredak, ali logistika vode i dalje predstavlja izazov u pojedinim oblastima. Meksiko ima veliki potencijal škriljaca, ali razvoj zaostaje. Pri čemu je pristup vodi jedno od ograničenja.
Čak i u Permskom basenu troškovi upravljanja i odlaganja vode rastu. Regulatorni nadzor se pojačava. Voda nije jedino ograničenje, ali u mnogim regionima predstavlja značajan faktor koji direktno utiče na ekonomiku projekata.
Proizvodnja električne energije takođe trpi posledice
Ovo nije samo problem u fazi eksploatacije. Termoelektrane – bilo da koriste velike količine prirodnog gasa, ugalj ili nuklearnu energiju – u velikoj meri zavise od vode za hlađenje.
Efekti su već vidljivi. U Evropi su toplotni talasi primorali nuklearne elektrane da smanje proizvodnju jer su temperature reka porasle iznad dozvoljenih granica. U delovima Sjedinjenih Država, energetske kompanije već počinju da uključuju dostupnost vode u dugoročno planiranje, naročito u područjima sa nedostatkom vode.
To su rani signali, ali svi ukazuju u istom smeru.
Realnost vodonika
Vodonik se često predstavlja kao ključni element energetske tranzicije, posebno za sektore koje je teško elektrifikovati. Međutim, proizvodnja vodonika putem elektrolize zahteva vodu.
Otprilike devet litara vode potrebno je za svaki kilogram proizvedenog vodonika, ne računajući dodatne količine za hlađenje i preradu. Mnogi planirani centri za proizvodnju vodonika nalaze se u regionima sa snažnim obnovljivim izvorima energije, ali ograničenim zalihama vode.
To ne znači da su ti projekti neizvodljivi, ali povećava troškove i složenost – što se često potcenjuje.
Data centri dodatno povećavaju pritisak
Istovremeno, brza ekspanzija data centara dodaje novi sloj potražnje. Većina pažnje usmerena je na potrošnju električne energije, ali i potrošnja vode je značajna.
Mnogi veliki data centri koriste sisteme hlađenja na bazi vode. U velikom obimu, ta potražnja postaje ozbiljna. U nekim regionima to već izaziva zabrinutost lokalnih zajednica.
Drugim rečima, jedan od glavnih pokretača rasta potrošnje električne energije istovremeno povećava pritisak na još jedan ključni resurs.
Implikacije za investitore
Dostupnost vode neće zameniti tradicionalne faktore poput cena sirovina ili politike. Ali postaje dodatni filter.
Regioni sa pouzdanim pristupom vodi, ili mogućnošću korišćenja reciklirane ili vode koja nije za piće, imaju prednost. Kompanije koje ulažu u efikasnost potrošnje vode i alternativne tehnologije hlađenja verovatno će dugoročno biti u boljoj poziciji.
S druge strane, projekti u područjima sa ograničenim vodnim resursima suočavaju se sa većim troškovima, dužim rokovima i većim regulatornim rizikom.
Šira slika
Ovo nije prognoza neposredne krize, već prepoznavanje ograničenja koje postaje sve relevantnije.
Kinesko iskustvo sa škriljcima je samo jedan primer, ali neće biti poslednji. Kako potražnja za energijom raste, a klimatska varijabilnost se povećava, voda će imati sve veću ulogu u određivanju šta se gradi i gde.
Za investitore, poruka je jednostavna. Naredna faza razvoja energetike neće zavisiti samo od količine dostupnih resursa, već i od toga koliko je njihova eksploatacija praktično izvodljiva. U sve većem broju slučajeva, ta izvodljivost zavisiće od nečega što i dalje dobija znatno manje pažnje nego što zaslužuje – vode.
Robert Repijer, saradnik Forbes