Kinezi bi mogli da ovladaju zalihama bakra, kao što su uradili sa retkim metalima
Trka za obezbeđivanje budućih zaliha bakra najočiglednija je kroz rekordne cene tog metala i sve intenzivniju aktivnost preuzimanja kompanija. Ali, još važniji događaj tek se nazire – potencijalna kineska kontrola nad bakrom. Ona bi mogla da se ponovi kao kineski stisak nad retkim zemnim i drugim kritičnim metalima.
Retki zemni metali, grupa od 17 metala koji nisu ni retki ni zemni, privukli su pažnju zapadnih vlada zbog svoje primene u savremenim tehnologijama. Posebno u sistemima naoružanja. Ali, i zato što Kina kontroliše oko 90% snabdevanja i spremna je da svoju tržišnu moć koristi kao oružje u trgovinskim sporovima.
Japan je najviše pogođen kineskom spremnošću da ograniči prodaju retkih zemnih metala zemljama koje smatra neprijateljskim. To se dešava i danas zbog spora oko Tajvana, koji preti da uvuče i druge zemlje.
Međutim, retki zemni metali, uprkos svojoj egzotičnoj primeni u malim količinama, nisu od suštinskog značaja za tešku industriju i elektrifikaciju. Veliki nemački proizvođač automobila BMV, na primer, razvio je električni motor za svoja vozila koji ne koristi retke zemne metale.
Bakar je u drugačijoj kategoriji, sa širokom primenom u industriji – od građevinarstva do vodovodnih instalacija – kao i u elektrifikaciji svega.
Nema veštačke inteligencije bez bakra
Centri podataka za veštačku inteligenciju (AI) ne bi mogli da se razvijaju bez velikih količina bakra.
Kina nema isti stepen kontrole nad rudarenjem bakra kao što ima nad retkim zemnim metalima, jer su Čile i druge južnoameričke zemlje najveći proizvođači tog metala.
Ali tamo gde Kina može da izvrši pritisak na cenu i snabdevanje jeste prerada bakra. Tu ima oko 50% kontrole nad proizvodnjom gotovog proizvoda.
I drugi metali bi pre bakra mogli da osete kineski pritisak sličan onom kod retkih zemnih metala, pre nego što se najveći svetski proizvođač okrene bakru. Prerada volframa već je 83% pod kineskom kontrolom. Antimon 80%. Litijum 75%.
Zajednička nit koja povezuje osnovne industrijske metale, koji imaju i komercijalnu i vojnu primenu, jeste to što je Kina ulagala u njihovu proizvodnju, dok je Zapad izgubio iz vida njihov značaj u jurnjavi za bankarstvom i softverom.
Rekordna cena i stvaranje giganata
Cena premeštanja zastarelih i povremeno zagađujućih procesa u Kinu i druge zemlje sa niskim troškovima sada postaje očigledna kroz stampedo za rudarskim resursima i žurbu da se ponovo izgrade kapaciteti za preradu i topljenje metala. To je proces koji će trajati godinama, a moguće i decenijama.
Spajanje kanadske kompanije Teck Resources sa južnoafričkom Anglo American, realizovano ranije ovog meseca, predstavlja posao vođen upravo bakrom. Cena metala je u poslednjih 12 meseci porasla 40% i danas se trguje na rekordnom nivou od 6,03 američka dolara po funti.
Rio Tinto i Glenkor, osmi i deveti najveći proizvođači bakra na svetu, približavaju se dogovoru koji bi mogao da stvori najvećeg svetskog proizvođača bakra.
Njihovo predloženo spajanje pažljivo prati BHP, trenutno treći najveći proizvođač bakra na svetu. On je prošle godine dva puta pokušao da se spoji sa Anglo Amerikanom.
BHP gladan bakra
Očigledna glad BHP-a za bakrom mogla bi da ga navede da se umeša i „upadne“ u planirano spajanje.
Vlade, posebno Kine, Sjedinjenih Država i evropskih zemalja, pažljivo prate ove korporativne poteze.
Konsultantska kuća S&P Global procenjuje da bi do 2040. svet mogao da se suoči sa manjkom od 10 miliona tona bakra godišnje. To je 33% današnje potražnje.
Potencijalni nedostatak bakra S&P je opisao kao „sistemski rizik“ za globalnu ekonomiju.
Danijel Jergin, potpredsednik S&P-a, rekao je za londonski FT da je bakar veoma važan za elektrifikaciju, ali da ubrzani tempo elektrifikacije predstavlja sve veći izazov.
„Pitanje je da li će bakar ostati pokretač napretka ili će postati usko grlo rasta i inovacija“, rekao je on.
Kina jasno razume značaj osnovnih industrijskih materijala, zbog čega je snažno investirala u rudarstvo, preradu i proizvodnju sa dodatom vrednošću.
Ostatak sveta sada je prinuđen da sustigne Kinu – ili da plati cene koje Kina zahteva za ključne metale koje kontroliše.
Tim Tredgold, saradnik Forbes