Koliko su švedske kompanije zaista zainteresovane za ulaganje u Srbiji: Veliki oprez prema javnim nabavkama

Iako je istraživanje pokazalo da je među zemljama kandidatima za članstvo u EU Srbija na trećem mestu po atraktivnosti za švedske kompanije, odmah nakon Turske i Ukrajine, investitori su i dalje oprezni.

Taj oprez ne izražavaju samo zato što te zemlje nisu članice EU, već među najznačajnije faktore pri donošenju odluke o investiranju ubrajaju političku stabilnost, rad na smanjenju korupcije i usklađenost sa standardima EU.

„To su ključni faktori koji bi ih podstakli da razmisle o proširenju poslovanja u zemlje poput Srbije“, kaže za Forbes Srbija Asis Ahuja, direktorka za EU politike u Konfederaciji švedskih preduzeća (Svenskt Näringsliv).

Opisujući trenutnu poslovnu klimu u Srbiji ističe da su neki kriterijumi i uslovi zadovoljavajući, i da je vidljiv napredak, dok ostali zahtevaju posebnu posvećenost i prioritizaciju jer ih i švedski investitori izdvajaju kao veoma važne.

Šta očekuju švedske kompanije?

„Dobra vest je da je od devet država kandidata, Srbija u top tri za investiranje, kao najveća i najrazvijenija ekonomija. To su dobri signali. Sa druge strane, naše kompanije navode da ako se vežu za ovaj region žele i određene reforme“, kaže Ahuja, koja je učestvovala na nedavno održavnom Investicionom forumu „Srbija kao destinacija za švedski kapital“ u Beogradu.

Forum je prošle nedelje okupio privrednike, predstavnike institucija i pravne stručnjake obe zemlje. Oni su govorili o unapređenju ekonomsko-pravnog okvira i utvrđivanju novih mogućnosti za privlačenje švedskih investicija na putu Srbije ka EU.

Konfederacija je pokrenula istraživanje čiji je cilj bio da sagleda proširenje iz perspektive švedske privrede. Ideja je da se kompanijama pomogne da iskoriste prilike i upravljaju rizicima koji nastaju tokom tog procesa.

Ahuja je rekla da kontinuirani proces usklađivanja sa standardima EU u oblastima kao što su na primer javne nabavke i trgovina igra ključnu ulogu u uspostavljanju fer konkurencije.

Takođe i daje mogućnost kompanijama da građanima Srbije ponude najbolje moguće proizvode i usluge po konkurentnim cenama.

Šta bi podstaklo kompanije da ulažu u Srbiju

Kako navodi, iako su u konfederaciji mislili da predstavnici švedskih kompanija za donošenje odluke o poslovanju podrazumevaju, recimo, bolju infrastrukturu i slične parametre, ispostavilo se da to nije njihov najviši prioritet.

Na pitanje šta bi navelo kompaniju da proširi svoje poslovne aktivnosti u zemljama kandidatima, predstavnici preduzeća naveli su da je najviši prioritet politička stabilnost. Takođe i da nema korupcije. Potom usklađivanje sa standardima Evropske unije i uklanjanje trgovinskih barijera.

Prema istraživanju koje je predstavila Ahuja, proširenje EU na zemlje Zapadnog Balkana, Moldaviju i Ukrajinu imalo bi pozitivan makroekonomski efekat i na kandidate i samu EU.

Za EU bi to značilo smanjenje trgovine sa Kinom, Azijom i SAD, a rast trgovine sa zemljama kao što je Srbija.

Industrijska proizvodnja – najveći potencijal za saradnju

Na pitanje u kojim oblastima i sektorima švedske kompanije vide najveći interes za širenje poslovanja u Srbiji ona ukazuje da su to industrijska proizvodnja i sektor usluga.

„Srbija je jaka u industrijskoj proizvodnji, a i samo istraživanje je pokazalo da su proizvodne kompanije iz Švedske najviše zainteresovane da posluju u državama kandidatima za članstvo u EU. Takođe, Srbija ima veliki potencijal u IT sektoru, kao i u oblasti inovacija, a pored toga i visokoobrazovan i kvalifikovan kadar i talente“, kaže naša sagovornica.

„I Švedska ima razvijen tehnološki sektor, takođe i dobru industrijsku bazu. Srbija, sa svojom industrijom i proizvodnjom, može da joj bude kompatibilna. U tim oblastima leži komparativna prednost i mogućnost brzog razvoja. To je nešto što bih želela da vidim u budućnosti”, navodi Ahuja.

Usklađivanje sa EU

Sa druge strane, kako kaže, i sva potrebna infrastruktura mora da bude takva da može da prati ove sektore. Sve to podrazumeva regulativu usklađenu sa EU.

Ahuja ocenjuje da Srbija dobro stoji sa ekonomskim i administrativnim kriterijumima.

„Srbija je ostvarila napredak u ekonomskim reformama i modernizaciji administracije što je vrlo važno za samo domaće tržište“, ukazuje Ahuja. „Ipak, politička stabilnost i vladavina prava takođe moraju biti visoko na lestvici prioriteta ako Srbija želi da privuče investicije“.

Prema njenim rečima, primetno je da Srbija dobro napreduje u pristupnom procesu. Ima velike planove i sprovodi ekonomske reforme, ali je još dosta posla pred njom.

Ima prostora za napredak

„Ima prostora za napredovanje. I to je važno zbog unapređenja transporta roba, poboljšanja usluga, usaglašavanja regulative, fer uslova na tržištu. Naše kompanije žele uređeno tržište. Sa druge strane, ono što zovemo fundamentalne reforme, politička stabilnost, vladavina prava, borba protiv korupcije, u tim oblastima ima dosta stvari da se uradi“, navodi sagovornica.

Ahuja ističe da su u okviru istraživanja pitali predstavnike švedskih kompanija da li im je i koliko važno članstvo neke države u EU. Oko 51 odsto većih kompanija je reklo da im je članstvo u EU važno.

Investitori su rekli da iz njihove perspektive to predstavlja važan korak ka unapređenju i planiranju u narednih pet ili 10 godina, objašnjava sagovornica Forbes Srbija.

Još posla za Srbiju

Iz izveštaja Evropske komisije vidi se da ima još dosta posla koji Srbija mora da uradi u određenim oblastima, naglašava Ahuja.

Kako kaže, ekonomski i administrativni kriterijumi dobro napreduju u odnosu na druge države kandidate. Ali, fundamentalni uslovi koji omogućavaju predvidivost poslovnog okruženja, poslovanja i stabilnost u političkom okruženju mogao bi da podstakne kako manje, tako i veće kompanije da investiraju u Srbiji.

Ukazuje i na aktuelne prilike – da su zbog toga što se se nalazimo u geopolitički nestabilnom vremenu, trgovinske rute nestabilne. „Zato je za naše kompanije i investitore važno da vide da li mogu da premeste proizvodnju negde bliže u Evropi i skrate rute snabdevanja. Tu je prilika za Srbiju“, kaže Ahuja.

Naglašava da nema precizan broj švedskih kompanija koje posluju u Srbiji, ali da ima većih firmi među kojima izdvaja Tetra Pak.

Sistem javnih nabavki kompleksan

Do sada su veće švedske kompanije imale uspeha u Srbiji. Posebno one koje su duže prisutne i koje imaju tendenciju da budu prisutne na tržištima širom sveta, ističe.

„Veće kompanije uvek prve investiraju i predstavljaju pionire na tržištima koja su malo različita ili nova. One imaju tendenciju da donose novu vrednost i da se probijaju na tržištu, posmatraju potencijale i biće tu i u budućnosti“, dodaje.

Budući da Švedska godinama pomaže Srbiji naročito u sektorima koji se odnose na vladavinu prava i unapređenje transparentnosti institucija, a istraživanja i percepcija javnosti pokazuju da vlada nepoverenje u pravičnost i transparentnost ovih procedura, Ahuja izdvaja javne nabavke u Srbiji kao izuzetno kompleksan proces.

„Kompanije koje drže do ugleda neće učestvovati u nameštenim tenderima“

„Proces javnih nabavki, što se tiče švedskih kompanija, mora da bude transparentan. I bez korupcionih primesa jer to utiče na reputaciju. Ako je reputacija takva da se tenderi nameštaju, ugledne kompanije neće u tome učestvovati. Naše kompanije bi volele da učestvuju u tim procesima, ali odlučuju da ne učestvuju“, kaže Ahuja.

Prema njenim rečima, kvalitet javnog nadmetanja će omogućiti bolje uslove poslovanja i veće prihode u budžetu.

„Voleli bismo da vidimo pomeranje na bolje u ovim oblastima. To će stimulisati naše kompanije da učestvuju na tenderima“, kaže Ahuja.

Ističe da je primetno da su kompanije iz Švedske veoma oprezne kada su pitanju ovi procesi u Srbiji.

Šta je još pokazalo istraživanje

Istraživanje koje je sprovedeno među švedskim kompanijama pokazalo je da na pitanje da li žele da šire biznis u zemlje kandidate za EU samo jedna od pet kompanija je rekla da već imaju biznis u nekoj od država kandidata.

„I kada smo ih pitali da li će šire poslovati u državama kandidatima, 40 odsto je reklo ne. Oko 15 odsto je rekalo da ne znaju i da nemaju dovoljno znanja o tržištu“, dodaje Ahuja.

Reforme, politička stabilnost…

„Kada smo naše kompanije anketirali, 20 odsto je reklo da su najvažnije reforme. Približan procenat je rekao da je za njih najvažnija politička stabilnost“, dodaje sagovornica.

„Za evropske i švedske kompanije, dobro funkcionisanje evropskog jedinstvenog tržišta ključno je za konkurentnost, produktivnost i privredni rast“, kaže Ahuja.

Iako nekoliko zemalja kandidata ostvaruje napredak, značajni izazovi i dalje postoje. Zato jačanje javne uprave, tela za zaštitu konkurencije i pravosuđa mora biti prioritet u politici proširenja.

Ovaj izveštaj predstavlja deo šireg projekta usmerenog na izgradnju baze dokaza o tome kako bi proširenje Evropske unije moglo da utiče na konkurentnost švedskih i evropskih preduzeća.