Nadležni i dalje bez odgovora o incidentu, stručnjaci ukazuju na propuste: Brod bio prijavljen još pre četiri meseca

Ni tri dana nakon vesti da se brod sa novosadskog sidrišta spustio gotovo 24 kilometra nizvodno, gde je krmom naseo na špic ade, nije poznato kako je do toga došlo i kako je ovaj incident prošao ispod radara nadležnih službi. Kao ni kada će nasukano plovilo biti uklonjeno.

Forbes Srbija obratio se nadležnima, ali odgovor o daljim koracima i konkretnoj situaciji, koja samo pukom srećom nije izazvala neki ozbiljniji problem nismo dobili.

„Nadležne službe postupale su u skladu sa važećim propisima i u okviru zakonom utvrđenih nadležnosti“, navode u kratkom odgovoru za Forbes Srbija iz Lučke kapetanije Novi Sad.

Upućuju dalje na nadležne službe Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Što smo i učinili. Ali odgovor je izostao. Obratili smo se i Agenciji za upravljanje lukama. U više poziva i razmenjenih mejlova. Uz obećanje da ćemo dobiti odgovor, do završetka ovog teksta nije stigao.

Kako kaže izvor blizak nadležnim organima za Forbes, ovaj brod još ne ispunjava uslove da bude pomeren sa mesta gde se nasukao. Razlog je nizak vodostaj.

Kako je brod krenuo nizvodno bez kontrole?

Kako Forbes Srbija saznaje, zakupac ovog broda je ukrajinski državljanin. Na novosadsko sidrište je pristao još pre godinu dana, bez posade i nadzora.

Predstavnici Udruženja profesionalnih lađara koji su prvi uočili šta se desilo kažu da je ovaj primer samo pokazatelj višegodišnjeg operativnog raspada sistema bezbednosti plovidbe. Kažu da plovilo i dalje stoji nasukano, jer je sada opao vodostaj. Krma mu je izdignuta pola metra.

Pretpostavljaju da se najverovatnije dok je plovilo stajalo u bazi, odnosno sidrišu podiglo sidro u trenucima kad je došlo do višeg vodostaja. Tako je brod krenuo nizvodno.

Predstavnici Udruženja kažu da su taj brod videli u novosadskom sidrištu nekoliko dana pre nego što se spustio niz vodu.

Kako kaže Branislav Vajda iz ovog Udruženja, njihova saznanja ukazuju na to da se očekuje da se angažuje plovni bager da brod skine sa spruda. A potom vrati za Novi Sad.

Upozorenje na loše stanje na plovnim putevima

Udruženje lađara inače već neko vreme upozorava na loše stanje na plovnim putevima.

Tvrde i da su podnosili prijave o napuštenim objektima. Između ostalog i o ovom brodu, nadležnoj inspekciji još u decembru 2025. Reakcija je izostala.

Naveli su još tada da se na novosadskom sidrištu na Dunavu nalazi više samohodnih teretnih brodova pod stranom zastavom.

Svi oni su, kako tvrde, bez posade, bez nadzora i na teritoriji Srbije borave mesecima. Neki i godinama. Iako formalno nisu u samom plovnom putu, činjenica da su napušteni objekti usidreni bez ijednog člana posade predstavlja realan bezbednosni rizik.

Naročito u slučaju naglih promena vodostaja ili jakih vetrova, upozoravaju lađari.

Kako kažu, veliki broj brodova koji saobraćaju kroz Srbiju operiše kroz fantomske firme – registrovane za 100 evra kapitala, često van zemlje. Istovremeno, pitanje obučenosti posade je postalo upitno jer da bi neko bio na brodu, mora imati odgovarajuće zvanje, ugovor o radu…

Poseban problem strani brod

Posebno zabrinjava to što se kod napuštenih plovila pod stranom zastavom otvaraju bitna pitanja rada i ovlašćenja Granične policije Srbije, navode predstavnici udruženja.

Prema važećim propisima, plovni objekti pod stranom zastavom ne mogu boraviti na teritoriji Srbije bez nadzora, odnosno bez minimalnog prisustva posade.

Dodatni problem predstavlja problem u podeli nadležnosti. U Udruženju navode da Lučka kapetanija Novi Sad upućuje na inspekciju plovidbe, inspekcija plovidbe upućuje na druga odeljenja. Takođe, pokrajinski inspektor navodi da nema ingerenciju van kanala Dunav-Tisa-Dunav, dodaje Branislav Vajda.

Sve to, kako kaže, predstavlja sistemski rizik po bezbednost plovidbe.

Gde je sistem zakazao

Na pitanje koliko je dugo brod mogao da „putuje“ niz reku tako neopaženo dok se nije nasukao, Vajda objašnjava da se može pretpostaviti da je sigurno nekoliko dana bilo potrebno za to.

Odnosno da je toliko prošlo od vremena kada se sidro podiglo i rečna struja pomerila objekat do trenutka dok se brod nije zaustavio.

Profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji Radovan Zobenica kaže za Forbes Srbija da je ovaj slučaj kakav se desio u Novom Sadu očigledan primer nestručnosti.

Upozorava da je na sidrištu moralo da postoji lice koje vodi računa o usidrenim brodovima. Takođe i da se izgovor ne može tražiti u prebacivanju nadležnosti i ukazivanjem na nedovoljne kapacitete inspekcije.

Nadležnosti su jasne

Ima dosta plovila na reci koja nemaju svoju posadu, ali mora neko da pazi na ta plovila, dodaje.

„Šlep majstor koji vodi računa o tome da li je dobro vezan brod, o barži, plovilima koja su na sidrištu… Toga u ovom slučaju u Novom Sadu očigledno nije bilo“, smatra profesor.

Navodi da ovo nije jedini problem i usamljeni slučaj. I da se može reći „da stanje na rekama Srbije u najmanju ruku haotično“.

„Ima svega, od šverca goriva do ostalih roba…“, tvrdi profesor.

Kada je reč o tome šta bi trebalo preduzeti dalje, on kaže da najpre treba videti kako je tačno brod nasukan. Zatim da li se može odsukati i poslati brodove da u tome pomognu.

Ono što je najvažnije je videti ko je vlasnik. To znači da je trebalo da nadležni najpre kontaktiraju vlasnika.

Nema tu ničeg komplikovanog, nadležnosti su u ovakvim situacijama vrlo jednostavne i transparentne, kaže sagovornik Forbes Srbija.

Napušteni brod nije redak slučaj

Profesor navodi da je problem i to što na rekama ima dosta napuštenih plovila koja su toliko stara da čak nisu više ni u plovnom stanju.

Njegov kolega sa Saobraćajnog fakulteta u penziji Zoran Radmilović ima sličan stav o ovoj situaciji. Odnosno da niko nije čuvao usidrene brodove u Novom Sadu.

„To je propust Lučke kapetanije kao nadležnog organa, ali i onog čiji je brod, jer očigledno nije bilo organizovano čuvanje“, dodaje.

Na pitanje kako je brod duž te slobodne rute mogao da prođe neopaženo, profesor kaže da je „to sramota“. Takođe naglašava i da je prava sreća da na tom putu nije udario u obalu, porušio splavove ili napravio neku veću štetu.

„Još gora situacija je ako je u pitanju strani brod, a upitno je koliko strane posade imaju obučene ljude“, dodaje Radmilović.