Nafta bi mogla iznad 150 dolara zbog napada na rafinerije: Hoće li Kina postati novi OPEK
Iranska i američka blokada Ormuskog moreuza, koja je ograničila isporuke nafte i gasa iz Persijskog zaliva, možda je samo uvod u nešto što bi moglo da izazove mnogo veću i dugotrajniju štetu. To su široko rasprostranjeni i uspešni napadi na rafinerije u regionu.
U jednom od scenarija koje razmatra Morgans, australijska brokerska kuća koja nije povezana sa većom američkom kompanijom istog imena, prekidi rada rafinerija mogli bi da podignu cenu nafte na 150 dolara po barelu, a možda i više.
„Napad kojim bi bili izbačeni iz funkcije važni kapaciteti za preradu ili izvoz značio bi gubitak ponude na više godina. Tržište nije u stanju da apsorbuje takav udar“, navodi Morgans.
„Umesto da protok nafte bude prekinut zbog blokada i napada na brodove, došlo bi do gubitka značajnog dela ponude nafte. Potencijalno na više godina.
„To nije naš osnovni scenario. Ali, ako se dogodi, očekujemo da će cena sirove nafte Brent porasti iznad 150 dolara po barelu“.
U najnovijoj analizi nafte i rafinerijske industrije, brokerska kuća iznosi još jednu originalnu tezu – da će Kina postati „novi OPEK“. Ne tako što će kontrolisati ponudu, kao što to pokušava Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK), već tako što će kontrolisati tražnju.
Teorija o kineskoj tražnji složenija je od potencijalne štete koju bi izazvali gubici rafinerijskih kapaciteta, a koju Morgans opisuje kao „novi Ormuz“.
Sledeća kritična tačka
„Rafinerije se pokazuju kao sledeća ključna tačka globalne ekonomije kroz koju bi mogao da nastane ozbiljan poremećaj, dok napetost na tržištima dizela ostaje velika“, navodi brokerska kuća.
„Kada je reč o nafti, ovde nije reč o rezervama, već o sve većem riziku da naftna infrastruktura bude napadnuta i stavljena van funkcije na period od više godina“.
Upozorenja o mogućnosti velikog prekida rada naftne infrastrukture postaju sve glasnija već mesecima. U ratu sa Iranom pogođene su rafinerije na obe strane. Potom je zatvoren i saudijski naftovod koji povezuje istok i zapad zemlje.
Morgansova teorija o tome da će Kina imati sve veću ulogu na tržištu nafte počinje zapažanjem da je upravo kineska tražnja za naftom razlog zbog kojeg cena Brenta već nije dostigla 150 dolara po barelu.
Sa procenjenih 1,4 milijarde barela nafte u zalihama i padom tražnje za prerađenim naftnim derivatima, kako raste broj električnih vozila, Kina je već uspela da smanji uvoz nafte za četiri do pet miliona barela dnevno.
Velike zalihe i pad tražnje znače da Kina mora da kupuje naftu samo kada je cena niska.
Kina kao OPEK
„OPEK je istorijski upravljao tržištem kontrolom ponude. Prema našem mišljenju, Kina sada upravlja njime kroz tražnju. I obnavljaće zalihe kada joj cena bude odgovarala“, navodi Morgans.
„Ili će obnavljati zalihe kada joj bude odgovaralo da izvrši pritisak na Vašington ili Brisel“.
Brokerska kuća upozorava da nedavna uloga američkih rafinerija u povećanju proizvodnje kako bi se nadoknadili manjkovi sa Bliskog istoka možda neće još dugo trajati. Domaća tražnja u SAD za benzinom i dizelom postaje sve važnije političko pitanje.
„Američke rafinerije održavaju svet u funkciji. Nadoknađuju veliki deo ruskog odsustva sa izvoznih tržišta“, navodi Morgans.
„Ali politički pritisak raste da se američka ponuda zadrži kod kuće“.
Tim Tredgold, saradnik Forbes