Novo istraživanje otkrilo koliko je IT kompanija u Srbiji otpustilo radnike: Kraj krize nije na vidiku

Iako je delovalo da kriza u IT sektoru jenjava, otpuštanja su i dalje aktuelna, kako globalno, tako i na domaćem tržištu. Ipak, u manjoj meri nego u prethodnom periodu.

U svetu je za poslednje gotovo dve godine otpušteno više od 400.000 IT radnika.

Srbija nije ostala pošteđena. IT kompanije, naročito one koje su zavisile od nekoliko ključnih klijenata iz inostranstva morale su da smanje obim poslovanja.

Novo istraživanje Srpske IT asocijacije (SITA) otkriva da je 61% firmi kod nas moralo da daje otkaze.

Oko 27% ispitanih kompanija navodi da je otpustilo do pet odsto zaposlenih, a 34% više od pet odsto. Nasuprot tome, 39% kompanija koje su učestvovale u ispitivanju ne beleži značajan broj otkaza.

Niske plate otežavaju zadržavanje talenata

SITA je sprovela istraživanje koje je uključilo velike kompanije sa više od 200 zaposlenih, ali i manje firme od kojih skoro polovina ima do 50 zaposlenih. Više od trećine kompanija koje su učestvovale u istraživanju pružaju outsourcing usluge. Druge primenjuju kombinovani poslovni model odnosno istovremeno razvijaju i sopstvene proizvode.​

Nedovoljno konkurentne plate i beneficije kao problem je u ispitivanju navelo 31% ispitanih IT kompanija. Inflaciju odnosno visoke troškove života kao značajan problem ističe 27% njih, a povećanu konkurenciju na tržištu rada oko 15%.​

„Uz to, gotovo trećina kompanija suočava se sa izazovima zadržavanja talenata zbog pritiska na plate“, navodi ekskluzivno za Forbes Srbija Marko Vučetić, direktor Asocijacije.

Zato je u ovoj godini 34% kompanija moralo da poveća zarade između 5% i 10%. Svega tri odsto je smanjivalo primanja.

Kuda idu naši programeri

Istraživanje SITA pokazuje da 19% kompanija beleži porast broja zaposlenih koji razmatraju mogućnost odlaska iz Srbije.​ S druge strane, 55% ispitanih firmi ne vidi naznake da njihovi zaposleni žele da napuste zemlju.

„Ovi rezultati ukazuju na to da, uprkos izazovima, mnoge kompanije uspešno zadržavaju svoje stručnjake u Srbiji“, kaže Marko Vučetić.

Među ključnim destinacijama za koje zaposleni najčešće pokazuju interesovanje​ za preseljenje su Nemačka, Amerika i Švajcarska.​ Ima interesovanja i za zemlje​ u regionu, poput Slovenije.​

Kako bi sprečile odlazak svojih zaposlenih u inostranstvo, mnoge kompanije se okreću konkretnim merama za zadržavanje kadrova. Ulažu u povećanje plata, dodatne beneficije i nude rad od kuće i hibridni model rada.

U isčekivanju planova za 2025

Marko Vučetić kaže da je i na globalnom nivou situacija za nijansu bolja u odnosu na period s kraja 2022. i u 2023.

Objašnjava da je nešto manje otkaza sada, ali su i dalje aktuelni. Ukupan broj otpuštanja u IT sektoru 2023. bio je nešto više od 260.000, a u dosadašnjem toku 2024. više od 140.000.

„Otkaza ima, ali se srećom, brojke polako spuštaju. U septembru je bilo 4.000 otkaza, a u oktobru 3.600″, navodi podatak.

Kaže da su u velikoj krizi sada i startapovi jer se opreznije investira u njih.

Iako je sada IT tržište stabilnije, čekaju se planovi kompanija za 2025. Budući da obično početkom godine pribegavaju „seči“ troškova i broja zaposlenih, ostaje da se vidi kako će izgledati prilike za dva meseca.

Pitanje podsticaja

Jedan od problema koje SITA želi da reši sa predstavnicima Vlade Srbije jesu regulativa i podsticaji. Potrebno je da olakša proces prijavljivanja za poreske podsticaje. Kako kaže Vučetić, kompanije se žale da je procedura za konkurisanje komplikovana. Takođe, očekuju i da se razmotri mogućnost uvođenja dodatnih podsticaja.

„Ako se na tome ne poradi, IT industrija može da krene naglo da pada. Istraživanje je pokazalo da 30 odsto kompanija vidi poreske olakšice i podsticaje kao ključne za dalji razvoj“, kaže Vučetić.

Navodi i da su predstavnici Vlade Srbije pokazali spremnost za saradnju, a u narednom periodu slede razgovori. „Od daljih podsticaja će zavisiti i zapošljavanja“, upozorava Vučetić.

Na ovaj problem nedavno je u intervjuu za Forbes Srbija ukazao i Mihajlo Poštić, generalni direktor kompanije Luxoft, članice SITA. Napomenuo je da je uredba koja reguliše podsticaje komplikovana za tumačenje te da bez poreskih podsticaja sektor IT ne može da raste.

U Srbiji između 30-40% IT sektora čine strane kompanije Najveći broj investicija dolazi iz SAD, zatim iz Nemačke, Velike Britanije, Francuske i Austrije. Strane firme se fokusiraju na softverski razvoj, outsourcing, IT usluge i digitalna rešenja. Razvojne centre otvaraju u Beogradu i Novom Sadu. Domaći IT sektor, sa više od 3.500 kompanija, aktivan je u razvoju softvera, web aplikacijama, IT konsaltingu, e-trgovini, fintech i digitalnom marketingu.

Najteža godina za IT industriju

Davor Odobašić, šef razvoja poslovanja sajta HelloWorld.rs kaže da se čini da je u Srbiji većina kompanija dugo pokušavala da ne poseže za teškim merama jer su dosta investirale u regrutraciju i razvoj IT profesionalaca.

One su ipak na kraju zbog nedostatka projekata ili rekonstruisanja globalnih kompanija bile prinuđene na ovakve mere.

Ova godina se, kako kaže, smatra najtežom za IT sektor u poslednjih nekoliko posebno zbog ekonomske krize i značajnog pada tržišta.

Najviše su pogođene manje outsourcing firme, startapi i kompanije koje su dosta investirale u rast tokom prethodnih godina.

„U Srbiji nije zabeležen veliki broj zatvaranja IT firmi isključivo zbog završetka projekata i nemogućnosti pronalaska novih klijenata. Ipak, mnoge manje kompanije, naročito one koje su zavisile od nekoliko ključnih klijenata iz inostranstva, suočile su se sa značajnim problemima usled smanjene potražnje i ekonomske nestabilnosti“, kazao je.

Na tržištu Srbije primetan je manji broj novoregistrovanih kompanija u IT sektoru što dodatno govori o stagnaciji, dodaje Odobašić.

Godina bez izbora i krediti donose spas

I viđenje direktora Saga grupe Radenka Radana je da je 2024. bila najteža za IT industriju u prethodnih pet-šest godina. Ipak je optimista.

„Ubeđen sam da će sledeća godina biti bolja za kompanije u Srbiji jer će i državne institucije raditi u kontinuitetu i neće biti pauze zbog izbora. Takođe se očekuju i novi projekti koje finansira Svetska banka i IBRD“, kaže Radan.

Dodaje da u Sagi nisu morali da otpuštaju kadar.

„Ne vidim da je u toj meri zastupljen talas otpuštanja u srpskim kompanijama i integratorskim sistemima kakav je naš. Više su pogođeni veći, globalni sistemi“, navodi.

Kako se otpuštanje radnika odrazilo na jednu kompaniju

Zbog teške situacije odnosno smanjenja obima posla u kojoj se našao klijent kompanije Hooloovoo, ova firma bila je krajem prošle i početkom ove godine suočena sa time da mora da otpusti radnike. U neizvesnosti se našla 31 osoba u kompaniji. Pokušali su da nađu rešenje.

Njih 14 uspeli su da preusmere na druge projekte ili u druga odeljenja. Za 17 su ostavili prostor da nađu način da ih zadrže ili im pomognu da se snađu.

Direktor i osnivač kompanije Predrag Spasojević kaže sada, posle skoro godinu dana, da su u međuvremenu uspeli da stabilizuju poslovanje i da su se fokusirali na razvoj ekspertize. Dobili su i nove klijente i projekte pa je opasnost od nedostatka posla prevaziđena.

Zaposlili su i nove radnike, ali su se suočili sa time da ih je u međuvremenu nekoliko kolega napustilo.

„Ove godine smo zaposlili 16 ljudi, od toga osam na novim projektima. Stopa zadržavanja ove godine nam je 87%. To znači da je 87% ljudi koji su bili na početku godine i dalje sa nama u kompaniji. I to je na nivou prethodnih godina. Ipak, neki bitni ljudi su nas napustili kao posledica cele situacije. Tu računamo samo dobrovoljne odlaske“, kaže sagovornik Forbes Srbija.

Veštačka inteligencija u fokusu u 2025

Fokus za narednu godinu vidi u veštačkoj inteligenciji.

„To će važna tema i potrebe za razvojem rešenja koja su bazirana na AI značajno rasti. Globalno investicije u AI rešenja značajno rastu i deluje da će to biti pozitivan implus da se izađe iz krize i krene ka rastu i razvoju“, kaže Spasojević.

I ostali sagovornici Forbes Srbija slažu se da će naredne godine fokus biti na alatima AI. Perspektive za 2025. zavisiće od oporavka investicija, prilagođavanja novim tehnologijama poput AI i machine learning, kaže Davor Odobašić.

„Fokus će biti i na unapređenju klaud infrastrukture, razvoju IoT tehnologija i implementaciji edge computing rešenja. Digitalna transformacija će se dodatno ubrzati, uz snažniji naglasak na sigurnost sistema (cybersecurity) i održiva tehnološka rešenja“, dodaje.

Zato se očekuje da će i potražnja za stručnjacima u ovim oblastima rasti, naročito za DevOps i cloud inženjere. Prema istraživanjima iz SAD-a, predviđa da će do 2027. godine 80% softverskih inženjera morati da unaprede svoje veštine zbog AI kao bi ostali konkurentni.

Zapošljavanje u IT – misaona imenica

Što se tiče zapošljavanja, kako stručnjaci kažu, trenutno je u IT sektoru to postala skoro pa misaona imenica. Broj otvorenih pozicija u Srbiji je u padu za 25% u odnosu na prošlu godinu. To je posledica opadanja potražnje za standardnim IT uslugama.

Potražnja je i dalje prisutna za senior profile sa specijalizovanim veštinama, kao što su DevOps inženjeri, cloud stručnjaci i eksperti za cybersecurity.

Najteže je juniorima i onima sa usko specijalizovanim veštinama koje nisu prioritetne.

Seniori sa iskustvom u AI, big data i cloud tehnologijama imaju veće šanse za zaposlenje, kažu predstavnici HelloWorld-a.