OTKRIVAMO Novi vlasnik nekadašnjih agencija Srđana Šapera biće i deo priče sa srpskim litijumom
Investiciona kompanija Akros iz Slovačke, koja je početkom ove godine preko svoje ćerke firme Akros Media Holding kupila advertajzing biznis Srđana Šapera, uskoro bi se mogla naći i u poslovima sa srpskim litijumom preko slovačkog startapa InoBat koji je prošle godine pompezno najavio gradnju svoje tzv. gigafabrike u Ćupriji.
Realizaciju ove investicije javnost je povezala sa projektom Jadar, imajući u vidu da je Rio Tinto još 2021. investirao u InoBat, a jedan od ciljeva je, kako je tada saopštila druga najveća globalna rudarska kompanija, razvoj lanca proizvodnje baterija u Srbiji. Sada kada je Rio Tinto dobio novi vetar u leđa odlukom Ustavnog suda i povećanim angažovanjem državnog vrha u promociji značaja litijuma za Srbiju, realno je očekivati da će i projekat InoBata dobiti ubrzanje.
Dostupni zvanični podaci pokazuju da slovačka kompanija nije još vlasnik zemljišta u Ćupriji, ali prema objašnjenju jednog od stručnjaka za investicije s kojim je Forbes Srbija razgovarao, u ovakvim situacijama, kada realizacija nekog projekta zavisi od brojnih dozvola, za zemljište se pravi načelni dogovor o kupovini ili se ulazi samo u zakup dok situacija ne bude jasnija.
Otkud Slovaci u priči?
InoBat je kompanija stara tek pet godina, ali je imala veliki uzlet kada je reč o prikupljanju finansiranja zahvaljujući inovativnoj tehnologiji proizvodnje baterija za električna vozila.
Na spisak investitora u startap pored Rio Tinta se upisao i gigant iz Indije, kompanija Amara Radža, koji je vredan gotovo dve milijarde dolara i zapošljava više od 16.000 radnika.
U igru su se uključili i Kinezi. Kompanija Gotion High-tech kupila je 25% InoBata. Kako je saopšteno pri zaključenju ugovora, ova investicija utire put vrhunskom istraživanju i razvoju i uspostavljanju giga transformativnih lanaca razvoja baterija u Evropi, na Bliskom istoku i u Africi.
Spisak je upotpunila i jedna globalna institucija – Međunarodna finansijska korporacija (IFC), koja je deo grupacije Svetske banke.
Međutim, kako se navodi na sajtu InoBata, originalni sponzori kompanije su IPM grupa, Avanea i Akros. Sva tri imena stoje ispred firmi za upravljanje imovinom odnosno bave se investiranjem novca klijenata tako da krajnji investitori nisu poznati.
Ove investicije bile su usmerene u razvoj prve gigafabrike InoBata u mestu Vodjeradi kod grada Trnave u Slovačkoj. Pogon je praktično završen jer je krajem prošle godine instalirana proizvodna linija za proizvodnju baterija dopremljena iz Kine. Sredinom juna mediji su izvestili da je pokrenuta proizvodnja prvih baterija tako da bi bilo realno očekivati da se sada fokus pomera na ulaganje u naredne projekte kompanije, među kojima je i onaj u Srbiji (mada je u međuvremenu najavljena gradnja još jedne fabrike u Slovačkoj).
Kako Akros „prodaje“ InoBat
Akros na svom sajtu izdvaja projekte gde njegovi potencijalni i postojeći klijenti mogu da ulože svoj kapital, a InoBat je jedan od sedam istaknutih. Kako se navodi, ovakve investicije nose viši nivo rizika, ali i potencijal za veći povraćaj.
„Kao deo naših aktivnosti u investiranju privatnog kapitala, biramo projekte koji su deo tzv. nove ekonomije, imaju potencijal da postanu jednorozi odnosno kompanije sa vrednošću većom od milijardu dolara i u isto vreme biramo investicije koje će podići vrednost novca naših klijenata. Akcije nekih projekata mogu se kupiti ekskluzivno u Akrosu“, navodi se na sajtu.
Akros opisuje InoBat kao projekat koji se od starta 2019. razvio u jedan od fundamentalnih u Evropi. Podsećaju i da je za samo nekoliko godina stekao IPCEI status odnosno status „važnog projekta od zajedničkog evropskog interesa“ koji je predviđen Industrijskom strategijom Evropske unije (zahvaljujući tome dobili su i finansijsku podršku EU i slovačke vlade).
„Zajedno sa svojim klijentima i drugim koinvestitorima, Akros grupa učestvovala je u uspešnoj investicionoj rundi Serije B u ukupnom iznosu od 51 milion evra“, navodi se na sajtu.
Prethodni direktor Akrosa Petr Jakubička izjavio je da su klijenti te kompanije imali jedinstvenu priliku da investiraju u InoBat projekat i biće deo uspeha.
Planovi sa Rio Tintom
Kada je Rio Tinto u novembru 2021. objavio investiciju u InoBat, saopšteno je da su sredstva pre svega namenjena završetku centra za istraživanje i razvoj i proizvodne linije u Slovačkoj, ali se nisu ograničili samo na to.
„Današnja investicija prati Memorandum o razumevanju, u kojem se ističe namera da zajedno radimo na uspostavljanju lanca proizvodnje baterija za električna vozila „od kolevke do kolevke“ u Srbiji“, istaknuto je u saopštenju.
Reč je o cirkularnom modelu gde se proizvod nakon upotrebe reciklira i vraća u proizvodni lanac.
Već u sledećem pasusu se podseća da InoBat aktivno sprovodi planove da izgradi nekoliko gigafabrika, „uključujući jednu u Srbiji“ i ukazuje da je projekat Jadar, vredan 2,4 milijardi dolara, jedan od najvećih grinfild projekata sa litijumom.
„Projekat Jadar u Srbiji nalazi se na pragu evropskog tržišta električnih vozila. Sa kapacitetom da proizvodi dovoljno litijuma za proizvodnju milion baterija godišnje po najvišim standardima zaštite životne sredine, verujemo da će Jadar biti kritični dobavljač evropskog ekosistema za baterije i, putem naše investicije u InoBat, nadamo se da možemo pomoći da se deo tih baterija proizvodi lokalno“, stoji u izjavi koju je potpisala Marni Finlejson, direktorka Rio Tinta za poslove sa materijalima za baterije.
Podsticaji od 419 miliona evra
Inobat je u septembru prošle godine objavio da je odlučio da drugu gigafabriku u Evropi gradi u Ćupriji i da je sa Ministarstvom finansija i lokalnom samoupravom potpisao memorandume o razumevanju. Istaknuto je i da taj projekat razvijaju sa Međunarodnom finansijskom korporacijom.
Tada je saopšteno i da je Vlada Srbije ponudila podsticaje u iznosu od 419 miliona evra za taj projekat. Dodaje se da bi fabrika proizvodila baterije, ali i reciklirala upotrebljene.
*U tekstu je naknadno izmenjen podnaslov i u naslovu precizirano pitanje vlasništva nad agencijama