Profit NIS-a više nego prepolovljen, brojke za Telekom još nisu javne: Šta se desilo sa Top 10 kompanija po dobiti
Ukupan rezultat srpske privrede u 2023. godni tek će se sabrati. Finansijski izveštaji koji se uveliko objavljuju daju nagoveštaj. Na prvi pogled, onima koji su se poslovanjem u 2022. probili na sam vrh dobitnika – prošla godina nije bila podjednako dobra.
Forbes Srbija je proverio bilanse uspeha kompanija koje su bile prve po dobitku iz 2022. godine. Za dve od 10 kompanija sa liste dobitnika Agencije za prviredne registre, finansijski izveštaji za prošlu godinu još nisu javno dostupni. Reč je o Telekomu i MK grupi.
Sudeći po brojkama, vrlo je izvesno da se, kada APR bude sumirao rezultate za 2023. godinu, neke od ovih kompanija neće ponovo naći u samom vrhu.
Pad prihoda od prodaje derivata u Srbiji za 80 milijardi
Neto dobit prvog sa liste, Naftne indsutrije Srbije, lane se više nego prepolovila. Dok su 2022. završili sa profitom od 93,4 milijarde dinara, lane su zaradili 41,9 milijardi dinara.
To je posledica pada ukupnih prihoda za više od 100 milijardi dinara, sa 506,5 na 402,7 milijardi, a lošiji rezultat ublažilo je smanjenje ukupnih rashoda za više od 40 milijardi (sa 395,7 na 352,9 milijardi).
Neto prihodi od prodaje su im se lane smanjili za blizu 96 milijardi dinara – sa 486,9 na 391 milijardi dinara. Najviše je trpela domaća prodaja derivata nafte, gde je prihod bio manji za blizu 80 milijardi dinara. S druge strane, prodali su više električne energije – 15,4 milijarde dinara, a godinu pre 9,4 milijarde dinara. Na stranom tržištu su ostvarili prihode oko 23 milijarde dinara manje nego godinu pre.
Stručnjaci objašnjavaju da je niz faktora verovatno uticao na ovakav rezultat NIS-a.
„Najpre, treba znati da se rezultati onih kriznih godina neće ponoviti. Tada su energetske firme imale rekordne godine“, kaže Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku. „Moraju da uvoze naftu. U našem uvoznom miksu nikada nije dominirala ruska nafta, već kazahstanska i iračka. Pitanje je kako se sada dovijaju zbog sankcija. Cene nafte na svetskom tržištu su prošle godine bile dosta niže“.
Deo objašnjenja daje sama Naftna industrija Srbije u Napomenama uz finansijski izveštaj. Pozivaju se na pogoršanu geopolitičku situaciju, kao posledicu događaja u Ukrajini, što je doprinelo promenjivim cenama.
„Prosečna cena nafte u 2023. godini je 82,62 dolara za barel, odnosno 18% manje nego u istom periodu 2022. godine, što je uslovilo da Vlada Republike Srbije uvede kratkoročna ograničenja na prodajne cene naftnih derivata“, navodi NIS. „Nemoguće je utvrditi koliko će dugo trajati ova pojačana volatilnost. Najavljene su brojne sankcije kako bi se ograničilo poslovanje ruskih subjekata, a u takvoj situaciji, to bi moglo dodatno da utiče na poslovanje Društva“.
Zlato donelo dobar rezultat
Srbija Ziđin majning je u 2022. godini ostvario neto dobit vrednu 75 milijardi dinara. Lane su bili još bolji. Zaradili su neto 82,3 milijarde dinara. Ukupni prihodi brže su rasli od rashoda tako da su povećani sa 122 na 136,1 milijardi dinara dok su rashodi bili veći za šest milijardi.
Ovo preduzeće se bavi pre svega prodajom koncentrata bakra sa sadržajem zlata. Reklo bi se da se na njihovo poslovanje preslikala sudbina zlata.
Od prodaje proizvoda i usluga su naplatili 129,5 milijardi dinara. Njihov glavni priliv je od prodaje proizvoda i usluga zavisnim preduzećima i povezanim licima u inostranstvu – 109,4 milijarde dinara (oko 5,5 milijardi dinara manje nego godinu pre). Porastao im je, međutim, prihod od prodaje na inostranom tržištu, očigledno nepovezanim kupcima. Dostigao je 20 milijardi dinara, dok je godinu pre iznosio 4,1 milijardu dinara.
Lane su povećali i broj radnika. Došli su do ukupno 1.127 zaposlenih, a bilo ih je 846.
„Zlato je berzanska roba kojoj je cena u usponu konstantno od 2014. godine“, pojašnjava Miloš Zdravković. „Cena je rasla, nije bilo oscilacija. Nije ni stagnirala. Zlato je manje osetljivo na oscilacije. Verovatno u tome leži rezultat ove kompanije“.
Drugi Ziđin manje uspešan
Ziđin koper, s druge strane, i dalje ima značajnu dobit, ali je manja nego što je bila. Lane su ostvarili profit od 19,2 milijarde dinara, a godinu pre – 35 milijardi dinara.
Za razliku od Majninga, ovde je kretanje ukupnih prihoda i rashoda išlo drugačijom dinamikom. Rashodi su skočili za više od 30 milijardi, sa 75,3 na 108,2 milijarde dok su prihodi rasli upola brže – samo 15 milijardi.
Poslovni prihodi su im porasli 17 milijardi dinara i dostigli 119 milijardi dinara, iako su prihodi od prodaje proizvoda i usluga – pali. Računovodstveno ih je nadomestilo povećanje zaliha – za 17 milijardi dinara.
Prihodi od prodaje na domaćem tržištu su iznosili 22,8 milijardi i bili su 4,8 milijardi dinara veći. Prodaja na stranim tržištima je, međutim, pala sa 98 na 77 milijardi dinara.
Najviše novca im donosi bakar – 66,7 milijardi dinara. Godinu pre taj prihod je bio čak 40 milijardi manji. Od zlata je stiglo 10 milijardi, tri više nego u 2022. S druge strane, značajno je pala prodaja koncentrata bakra – slilo se 21,8 milijardi dinara, a godinu pre – 80 milijardi dinara.
„Cena bakra je mnogo promenjivija od zlata“, dodaje Zdravković. „To je ruda koja se koristi u industriji, građevinarstvu i zavisi od ponude i potražnje. Čim je recesija, pada mu vrednost“.
| Učinak Top 10 kompanija po neto dobitku |
| Kompanija | 2022 | 2023 |
| NIS | 93,4 | 41,9 |
| Ziđin Majning | 75 | 82,3 |
| Ziđin Koper | 35,1 | 19,2 |
| Telekom Srbija | 13,3 | / |
| SCM Power | 10,9 | 12,2 |
| MK Group | 9,9 | / |
| Behtel Enka | 8,9 | 3,2 |
| Tigar Tajers | 8,8 | 5,2 |
| Jetel | 8,4 | 9 |
| EMS | 8,1 | 3 |
Struja u Srbiji i dalje dobar posao za Rumune
U 2022. godini su bili pravo iznenađenje u privredi Srbije. SCM Power, ćerka firma rumunske kompanije Energy Distribution Services, iako novajlija, ušla je u TOP 5 po neto dobitku. Registrovani su kao snadbevači strujom, prirodnim gasom i klimatizacijom i tada su za nepunih pola godine rada uspeli da dođu do profita od skoro 11 milijardi dinara.
I dalje imaju dvoje zaposlenih, ali su uspeli da povećaju dobit. U 2023. godini su zaradili 12,2 milijarde dinara.
Ono što je ove godine nedostajalo SCM-u je novac na stavci „ostali prihodi“. Godinu pre tu je bilo gotovo tri milijarde dinara, a prošle ništa, pa je ukupan rezultat „zavisio“ isključivo od poslovnih prihoda.
Prihodi od prodaje roba i usluga su ukupno iznosili 42,2 milijarde dinara, od čega je 35 milijardi dinara od prodaje matičnom preduzeću. Na domaćem tržištu su ostvarili prihod od 5,2 milijarde dinara. Na stranom tržištu, mimo matične firme, prodali su struju za dve milijarde dinara.
Graditelji u blagom padu
Behtel Enka ogranku Beograd je i prošla godina bila uspešna, ali značajno manje od 2022. Završili su je sa neto dobitkom 3,2 milijarde dinara, dok su godinu pre zaradili 8,9 milijardi dinara.
Društvo je angažovano na izgradnji Moravskog koridora, auto-puta u dužini od 112 kilometara, na relaciji Pojate-Preljina. U prošloj godini su imali 2.801 zaposlenog radnika, a u 2022. – 2.432 zaposlena.
Finansijski izveštaj pokazuje da su im ukupni rashodi porasli nešto brže od prihoda. Dok je priliv pao sa 44,4 na 42,1 milijardi dinara, rashodi su skočili sa 33,8 na 38,2 milijarde dinara.
Stabilan energetski sistem, manja zarada
Tigar tajers je godinu završio sa profitom od 5,2 milijardi dinara, dok je godinu pre zarada bila 8,84 milijardi veća. Prihodi su im bili za šest milijardi dinara manji, ali su uspeli da smanje i rashode za skoro 3,5 milijarde dinara. Smanjen je malo i broj radnika. Lane ih je bilo 3.512, što je za 83 manje nego u 2022.
Kada je reč o telekomunikacijama, tu je zarada veća od prethodne. Jetel je dostigao neto dobitak od devet milijardi dinara, a godinu pre je iznosio 8,4 milijarde.
Zarada Elektromreže Srbije je manje nego u 2022. godini i to pre svega zahvaljujući stabilnosti sistema. U 2023. su dostigli neto dobit od tri milijarde dinara, a godinu pre – 8,1 milijardu dinara.
Prihodi kompanije su pali za više od 15 milijardi dinara (sa 58,8 na 43,1 milijardi) dok su oboreni i rashodi ali za 10 milijardi dinara.
U prihode od prodaje EMS-a najvećim delom ulaze prihodi od balansnog mehanizma i balansne odgovornosti. Iznosili su ukupno 11,3 milijardi dinara, a godinu pre 26,3 milijardi dinara. Prihodi od balansne odgovornosti zavise koliko su učesnici na tržištu bili u debalansu i svake godine se menjaju, vidi se iz pojašnjenja uz finansijski izveštaj.