Radnici Apoteke Beograd pored praznih rafova: „Profesionalno i lično degradirani i očajni“

„Profesionalno i lično smo degradirani i očajni. Kada nam pacijent dođe i unapred znamo da ništa što je potrebno od lekova nemamo da mu damo, a posebna priča je borba sa sopstvenim osećajem kada sa posla odlazite kući bez plate, pitajući se kako ćete i čime platiti račune i izdržavati decu“.

Ovako u najkraćem trenutnu situaciju u kojoj su se našli opisuju radnici Apoteka Beograd.

Sa onima sa kojima smo razgovarali na pitanje čemu se nadaju odgovor nemaju. Sležu ramenima. Mnogi su posao, u međuvremenu, potražili kod privatnika. „Niko nam se ne obraća, ne znamo šta su dalji koraci, a lekova nemamo“, kažu u nekoliko apoteka koje smo obišli.

Poslednja plata koju su primili je aprilska. Nekima koji su se odlučili da sudskim putem naplate zaostale plate „posrećilo“ se da ih dobiju za još dva ili tri meseca. Sada se i sa time zastalo, kažu pa čekaju naredne uplate.

Apoteka Beograd ponovo u blokadi

Neizvesna je po svemu sudeći dalja dinamika isplata budući da je račun ove ustanove od pre 15 dana ponovo u blokadi i to za više od 85 miliona dinara, što je najviši iznos blokade u koju su zapali do sada.

Tačnije za 85.847.644,1 dinara, kako se može videti na sajtu Narodne banke Srbije (NBS).

Ovo je sedmi put, od juna ove godine, a osmi u poslednjih nešto više od godinu dana da je bilo ograničeno raspolaganje sredstvima.

Osim toga što deo zaposlenih pokušava sudskim putem da dođe do zaostalih plata, i dobavljači nastoje da naplate potraživanja preko sudova. Tako je već nekoliko meseci.

Na vratima nekih apoteka koje su do pre nekoliko nedelja radile, sada stoji katanac.

Unutra mrak i obaveštenje da se taj objekat privremeno zatvara uz napomenu gde se nalazi najbliža apoteka. U njoj takođe, lekova nema.

U izlogu oprema – apotekarske posude za pravljenje lekova kao podsećanje šta je bila suština zatvorenog mesta. Radnici su aneksima ugovora raspoređeni u druge objekte.

Kad se posao voli

Ono što ih drži, kako kažu, je to što vole ovaj poziv i podsećaju da su se za posao farmaceuta školovali pet godina, završavali veoma težak fakultet.

Jedna farmaceutkinja priseća se, kada je počinjala da radi devedestih godina, da su je starije kolege na praksi, ali i kasnije kada je počela da radi, učili da je najvažnije da uvek budu tu za pacijenta.

„Da nismo dužni da samo damo lek već da postupamo kao lekari. Da ih smirimo ako su uznemireni, objasnimo detaljno terapiju, kako će neki lek delovati i slično, priča.

Zato njoj i njenim kolegama najviše smeta to što su dovedeni do toga da budu tretirani kao trgovci.

Ono što se može videti na rafovima su uglavnom suplementi i kozmetika. Tu su vitamini, septolete za grlo i poneki spej, kao i kozmetika i program za negu koji ne spadaju u domen lečenja. Serumi za lice, čajevi, paste za zube…

To se najčešće u poslednje vreme promoviše i na društvenim mrežama odnosno Instagram profilu ove ustanove, kao i sajtu.

Nema ni zamena za lekove

Skretali su pažnju i ranije da se od njih očekuje da prodaju i takve artikle iako pacijenti ne dolaze primarno zbog njih u apoteke. To ih je posebno opterećivalo i, kako kažu, obesmišljavalo njihov posao za koji su se godinama obrazovali.

„Ako mi dođe neko sa helikobakterijom znam koji bi probiotik mogao da mu pomogne. Da li je za očekivati da mu dam neki iz grupe koja nam je sugerisana da prodajemo ili ću mu ponuditi ono što je najbolje za problem koji ga muči?“, opisuje situaciju naša sagovornica.

„Nikada do sada za više od 20 godina koliko radim u apotekama nismo doživeli da nemamo ni zamene lekova. Zaista nam je teško kada neko od pacijenata dođe i kada nemamo lek da mu damo. Čak ni zamenu, ni sličan lek“, dodaje.

Pacijenti bi da pomognu

U početku su i pacijenti bili vidno ljuti dok nisu shvatili i čuli u medijima šta se dešava. Sada, kaže, nekako pokušavaju da im pomognu.

„Često nas pitaju imamo li bar nešto sa spiska koji donesu. Ako se desi da imamo makar jedan medikament, na primer vitamin ili probiotik oni kupe od nas. Za ostalo odlaze u druge apoteke“, navodi radnica.

Radnici strahuju i od situacije kakvu su imali u januaru kada im nisu nekoliko nedelja bile overene knjižice. Kako se bliži naredna godina razmišljaju da li će im se to desiti opet.

„Konkretno, ja imam zdravstveni problem, idem na terapiju… Brinem kako će biti od januara. To je degradiranje struke, da razmišljamo o tome da li će nam knjižice biti overene“, kaže.

Naglašava da su u svakoj vanrednoj situaciji radnici apoteka bili solidarni i pomagali.

„Tokom korone naše kolege su išle u ispomoć u bolničke apoteke. Kada je osoblje obolevalo i kad god je tražena ispomoć, uvek“, kaže farmaceutkinja.

„Ubijeni smo u pojam i razočarani“

Priseća se i perioda kada je Apoteka Beograd „hranila njeno troje dece“, kada suprug nije imao posao. Sada kaže ne može da garantuje egzistenciju jer ne prima platu.

Njena koleginica kaže da je u početku imala snažnu volju da se pridruži kolegama i ostane solidarna u tome da brane struku. Verovala je da se nazire neko rešenje i da ova ustanova neće biti „puštena niz vodu“.

„Sada sam psihički ubijena kao i moje kolege jer kada se osvrnem iza sebe vidim da se niko na čelu apoteke ne bori za to“, kaže.

„Uznemirava me svaka poruka na viber grupi jer znam da ništa dobro ne mogu da čujem“, priča još jedna od farmaceutkinja.

U prethodnom periodu, odnosno poslednjih nekoliko meseci obustavljali su rad i izlazili na ulice na proteste upozorenja.

Sada, kaže, ne vidi svrhu jer se niko neće osvrnuti niti potresti zbog toga jer svakako nijedan od lekova koji im sada treba nema da kupi kod njih.

Urušava se struka

Ono što je najviše pogađa je to što su radili onako kako su ih škola i fakultet učili. Da budu posvećeni pacijentu i gledaju šta je najbolje za njegovu terapiju.

„Urušava se struka, došli su veliki lanci, šire se, dobijaju dozvolu za rad i nemamo nikakve šanse sada da trčimo ovu trku. A nikako ne bi smeli da se urušimo. Nadam se da postoji makar neka šansa da Apoteka Beograd opstane“, kaže ova farmaceutkinja.

Ističe da je zbog plata koje kasne od aprila bila prinuđena, posle dužeg čekanja i nade, da ode i potraži drugi posao. Neizdrživo je biti tako dugo bez plate.

Mlađi kadar, priča, uveliko je otišao. Ostale su koleginice koje ipak mogu da podnesu da budu bez plate šest meseci jer imaju finansijskih mogućnosti u porodici da se to ne oseti.

Starije kolegince se ne usuđuju da daju otkaz i uplašene su jer se boje da posao neće lako naći posebno ako imaju više od 60 godina. „To je tužno“, kaže sagovornica.

Roditelji zabrinuti za terapiju za decu

Ističe da se dešavalo da joj u smenu često dođu zabrinuti roditelji čije dete kao neizostavnu terapiju prima neki od lekova iz magistralne proizvodnje.

„To ne pravi niko osim nas. Pacijenti su, kada su čuli za problem i status u kome se nalazimo, zvali privatne apoteke, ali su im rekli da oni te preparate ne prave. Bilo bi veliko zlo da takve preparate niko dalje ne preuzme da pravi, ako ne opstanemo. To će biti ozbiljan problem za pacijente koji od toga zavise, a među njima je dosta dece“, navodi.

Sagovornica kaže da ih posebno pogađa i problematično je to što se Farmaceutska komora do sad nije oglasila. „Čemu njihova licenca ako se sve ovo vreme, u ovakvoj situaciji, nisu oglasili?“, kaže razočarano.

Ništa bolje, što se snabdevenosti lekovima, a ni raspoloženja farmaceuta, nije ni u beogradskim prigradskim opštinama.

U jedinoj preostaloj apoteci u Mladenovcu (a bilo ih je pet, uključujući okolna sela) kažu da nemaju ništa od lekova koji su potrebni pacijentima u sezoni virusa. Ni standarnu terapiju za hronične pacijente.

Na pitanje kako podnose i izdržavaju, farmaceutkinja razočarano kaže: Kako se može biti kada ne primate platu, a treba kao i svi drugi ljudi, da platite račune, izdržavate decu…

„Na sve to nemate lekova da date pacijentu i oni praznih ruku odlaze iz našeg objekta“, tužno kaže ova radnica.

„Dosta loše…“

Radnici svedoče i da su godinama podnosili teret nekih odluka na koje nisu mogli da utiču.

Kad su u stečaj otišli Srbolek i Jugoremedija pacijenti su morali da se privikavaju na druge lekove.

Dešavalo se da budu ljuti i besni i da se nama obraćaju pitanjima zbog čega sada moraju da plaćaju skuplje lekove drugih proizvođača, prisećaju se farmaceuti.

Ukazuju i da se sada ovakva situacija preliva na pacijente. Navode primer da je kafetin u Apotekama Beograd bio 285 dinara i više ga nemaju. Mogu da ga nađu u privatnoj apoteci, ali moraju računati na to da će morati da ga plate 312 dinara.

Obustava rada

Predstavnici sindikata Opstanak kažu da je od 107 apoteka koliko stoji na veb sajtu ostalo – 63. Trenutno nema više od 500 radnika.

Kažu i da kako se objekti zatvaraju uputili su inicijativu Muzeju za istoriju farmacije Farmaceutskog fakulteta da pomognu u tome da delovi opreme i enterijer nekih objekata apoteka budu sačuvani i da se svrstaju u kulturno-istorijsko nasleđe.

Kako kaže predsednica ovog sindikata Jelena Šikuljak, mnoge koleginice otišle su da rade u privatne apoteke.

Na pitanje šta ostale radnike drži, objašnjava da među onima koji su ostali, a većinom su žene, ima dosta onih koje bi za godinu ili dve trebalo da se penzionišu.

„Nisu fizički u situaciji da rade kod privatnika u uslovima koji se tamo očekuju. Tamo ste sve, i prodavac i farmaceut i održavate prostor. Imate svega 20 dana godišnjeg odmora, radi se vikendom, što mnogima ne odgovara“, priča ona.

Zajedničkom odlukom zaposleni u apotekama, laboratorijama, magacinu centralnog snabdevanja i službama koje posluju u sastavu apotekarske ustanove Apoteka Beograd u sredu, 29. oktobra stupili su u jednodnevnu obustavu rada.

Ni minimum sredstava za rad

Ovo je prvi put da su se zaposleni odlučili na taj čin, iako su taj dan došli na svoja radna mesta.

„Građani su tužni i u neverici su kada shvate da postoji mogućnost da naše apoteke ostanu zaključane. Pitaju kako mogu da pomognu. Drago nam je da ima ljudi koji cene sve ono što smo radili prethodnih decenija“, kaže Jelena Šikuljak.

Radnici kažu da su se na taj korak odlučili jer više ne mogu da obezbede adekvatno pružanje primarne zdravstvene zaštite.

Kako su rekli, menadžment ih je prošle nedelje obavestio da nemaju više načina da obezbede ni minimum sredstava za rad, kao i da se ne nadaju novoj količini lekova.

Forbes Srbija u više navrata obraćao se u vezi aktuelne situacije rukovodstvu Apoteka Beograd i Gradu Beogradu. Odgovore nismo dobili.