Rio Tinto hoće da bude karbonski neutralan do 2050. ali nema sva rešenja

Rudarski gigant Rio Tinto nedavno je privukao pažnju širom sveta kupovinom kompanije Arkadijum Litijum za 6,7 milijardi dolara. Time je postao jedan od tri najveća proizvođača litijuma na svetu.

Ovaj potez je u skladu sa fokusom Rio Tinta na zelenu ekonomiju, s obzirom na to da je litijum ključna komponenta baterija za električne automobile. Međutim, Rio Tinto sada ide korak dalje pokretanjem svog prvog akceleratora za klimatske i tehnološke inovacije, s ciljem transformacije i dekarbonizacije rudarskih operacija.

Kompanija planira da u saradnji s akceleratorom Founders Factory uloži 14,4 miliona dolara u globalne startape u fazama pre-seed i seed u naredne tri godine. Investicije će biti usmerene na tehnologije povezane sa bezbednim rudarskim operacijama, dekarbonizacijom, procesima istraživanja i automatizacijom.

Izazovi dekarbonizacije rudarskog sektora

Iako rudarska industrija nije često u centru pažnje kada je reč o dekarbonizaciji, ona čini 5–7% globalnih emisija CO2. Ovaj sektor se suočava s jedinstvenim izazovima na putu ka dekarbonizaciji. Potrebno je značajno smanjiti emisije dok se istovremeno povećava proizvodnja kako bi se zadovoljila rastuća potražnja za ključnim mineralima za čistu tehnologiju. Na primer, proizvodnja metala poput bakra i nikla moraće da se poveća za 200–300% kako bi se podržala energetska tranzicija. S druge strane, emisije iz sektora rudarstva treba da se smanje za 90% do 2050.

Dekarbonizacija rudarstva dodatno je otežana visokim energetskim potrebama i radom u udaljenim, surovim okruženjima.

Henri Lejn Foks, izvršni direktor i suosnivač Founders Factory, ističe tri glavna izazova: „Prvo, ne postoji ustaljeni plan za dekarbonizaciju rudarske industrije. Za razliku od drugih sektora, još niko nije razvio sveobuhvatan pristup. Energetska potrošnja u rudarstvu je ogromna, a mnoge rudarske lokacije su udaljene i surove. Na primer, neka rudarska mesta u zapadnoj Australiji toliko su izolovana da je kao da radite na Mesecu. To otežava primenu tehnologija koje su otporne i dugotrajne“.

Drugo, dodaje, elektrifikacija, iako se smatra budućnošću, suočava se s posebnim izazovima u rudarstvu. Teški transportni kamioni koji prevoze ogromne količine materijala još nisu sposobni da pruže potrebnu vuču i snagu kada su elektrifikovani. Konačno, energetski zahtevi za kopanje i ekstrakciju su ogromni, a održiva rešenja za ove potrebe još nisu pronađena.

Budućnost rudarstva

Kao jedna od najvećih rudarskih kompanija na svetu, Rio Tinto ima značajnu ulogu – njihova tranzicija ka neto nultim emisijama mogla bi da utiče na globalne emisije. „To je ogroman izazov, ali to je ono što uzbuđuje ambiciozne preduzetnike. Mnogi ovo vide kao problem koji može da se reši u narednoj deceniji, a potencijalni uticaj je ogroman“, kaže Lejn Foks.

Kako bi ubrzali inovacije, Rio Tinto i Founders Factory su pokrenuli Rio Tinto Mining Tech akcelerator, fokusiran na startape u ranim fazama razvoja. Ovi startapi često imaju naučne proboje, ali još nisu testirali svoja rešenja u praksi.

„Tražimo kombinaciju inovativne nauke i preduzetnika usmerenih na komercijalni uspeh. Naš opseg je širok, pokrivajući oblasti poput preciznih rudarskih tehnologija, ekstrakcije metala, logistike i lanaca snabdevanja“, objašnjava Lejn Foks.

Akcelerator pomaže startapima da brzo nađu odgovarajući proizvod za tržište kroz testiranja na terenu i podršku komercijalizaciji. “Radimo sa Rio Tintom na testiranjima i pomažemo startapima da razumeju poslovni model i put ka komercijalizaciji. To im pomaže da brže izađu na tržište“, kaže Lejn Foks.

Prva grupa startapa

Prva grupa uključuje šest startapa fokusiranih na tehnologije vezane za bakar, litijum i ključne minerale:

• Endolith (Denver, SAD) – Povećava ekstrakciju bakra iz niskokvalitetnih ruda pomoću mikrobnih zajednica, sintetičke biologije i klaud platforme.
• ProSpectral (Kembridž, Velika Britanija) – Sledeća generacija kompjuterskog vida za detekciju i analizu materijala.
• BluumBio (Berkli, SAD) – Baza podataka enzima za uklanjanje zagađivača iz zemljišta, vazduha i vode.
• Sunchem (Berkli, SAD) – Razvija održive tehnologije za precizno razdvajanje kritičnih metala.
• Vycarb (Bruklin, SAD) – Razvija alate za merenje, uklanjanje i skladištenje milijardi tona CO2.
• Magmatic (Beč, Austrija) – Gradi biblioteku proteina za vezivanje metala, sa početnim fokusom na litijum.

Ovi startapi će dobiti kapital, pristup Rio Tintu za komercijalne prilike i četvoromesečni program podrške. Rio Tinto obezbeđuje napredne kapacitete za istraživanje i razvoj i može biti prvi korisnik inovacija. Time omogućava bržu skalabilnost ako se rešenja pokažu održivim.

„Rio Tinto se obavezao na postizanje nulte emisije do 2050, ali su svesni da nemaju sva rešenja unutar kompanije“, objašnjava Lejn Foks. „Njihov cilj je da istraže nova naučna rešenja i tehnologije koji mogu da im pomognu da postignu cilj. Partnerstvom sa startapima, dobijaju pristup najnovijim inovacijama koje mogu učiniti tranziciju efikasnijom i lakšom“.

Smanjivanje potrebe za rudarenjem

Za startape, posebno one fokusirane na nauku i tehnologiju, prilagodljivost je ključna. „U softverskom svetu“, kaže Lejn Foks, „često čujete savet ‘zaljubite se u problem, a ne u rešenje’. Međutim, u naučno zasnovanim startapima, ključ je u balansiranju dubokog tehničkog znanja s komercijalnom praktičnošću. Važno je povezati naučnike osnivače sa članovima tima koji imaju iskustvo u poslovanju kako bi se navigirao složen put ka skaliranju. Pristup kapitalu je od suštinskog značaja, jer ovakve kompanije često zahtevaju mnogo veća sredstva u poređenju s tradicionalnim startapima“.

Lejn Foks ističe da napredne mogućnosti veštačke inteligencije otvaraju potpuno novi svet mogućnosti. „AI se koristi za istraživanje sintetičkih puteva za stvaranje metala, što potencijalno može smanjiti potrebu za samim rudarstvom. U našem portfoliju, kompanija Endolith koristi biologiju za izvuče metal iz rudarskog otpada, dok druga kompanija, Sunchem, koristi hemiju za ekstrakciju metala iz otpadnih voda. Precizno bušenje se takođe poboljša što omogućava manji ekološki otisak i smanjenje emisija“.

Automatizacija je veliki trend koji je već prisutan u rudarskom sektoru. Rudarske operacije postaju sve više automatizovane, a proizvodnja energije na licu mesta sve više prelazi na metode koje manje zagađuju ugljenikom. Takođe, postoji tendencija ka elektrifikaciji logistike, iako je ovo još u ranoj fazi. Kako ove tehnologije brzo napreduju uz podršku globalnih industrijskih konglomerata poput Rio Tinta, u narednim godinama možemo očekivati značajnije promene.

Marijan Lenis, saradnica Forbes