Šta to banke žele? Ovaj region je već 20 godina najatraktivniji u svetu za bankare

Region centralne i istočne Evrope i pre 20 godine, a i danas, jedan je od najatraktivnijih za banke. Danas njegov primat ugrožava jedino Afrika. Zato i ne čudi što su se mnoge finansijske institucije borile za svoje mesto pod suncem na ovim prostorima. Ne čudi ni što pojedine zemlje, a tu se posebno izdvaja Srbija, i dalje imaju veliki broj banaka.

Ni udeo na tržištu od tek dva do tri procenta, nekada i manje, ne sprečava neke od banaka da budu i dalje prisutne u regionu.

Primera radi, zarada na tzv. ritejl bankarstvu odnosno pružanju usluga kreditiranja i štednje građanima, u Srbiji je 2006. bila iznad 10% (merena kao odnos ukupnih prihoda od kamata i naknada i ukupne finansijske imovine domaćinstava i njihovih zajmova). Po tom parametru smo bili ubedljivo prvi čak i u odnosu na druge zemlje centralne i istočne Evrope. Iza nas su bili Ukrajina i Bosna sa oko 8%, a ostale zemlje tek na nivou od 5-6%. U odnosu na zapadnu Evropu, razlika je još drastičnija. U razvijenim evropskim zemljama marža je dosegla tek 2%.

Situacija ni danas nije mnogo drugačija. Zarada je daleko bolja istočno od Nemačke. Srbija posmatrano kroz povraćaj na kapital od 16-17% nije lider, ali nije ni na začelju (danas Ukrajina dominira).

To ukazuju podaci OTP grupe, koja je u Budimpešti ugostila novinare iz jugoistočne Evrope i predstavila im svoje rezultate, ali i bankarski ambijent u zemljama u kojima posluje.

Brojne akvizicije, ali i izlasci bankarskih grupacija iz regiona usled sopstvenih poslovnih izazova, bitno su promenili pejzaž. Puno toga promenio je odlazak Sosijete ženeral grupe koji je pomogao upravo OTP grupi da u relativno kratkom roku osetno proširi prisustvo izvan Mađarske.

Značaj Srbije

Oršolja Kovač, šefica odeljenja za strateška istraživanja u OTP Mađarska, kaže da su danas jedna od najvećih bankarskih grupacija u regionu. Posluju u 11 zemalja i opslužuju oko 17 miliona klijenata. Imovina banke je premašila 100 milijardi evra (iznosi 103,6 milijardi) dok je kapital 11,5 milijardi. Imaju 1.312 ekspozitura i filijala i gotovo 38.000 zaposlenih.

Pored matične Mađarske, posmatrano po veličini imovine, prvi su i na tržištu Crne Gore. Kada se posmatra obim neto kreditiranja (što vide kao relevantniji pokazatelj od imovine), prvi su i u Bugarskoj, Sloveniji, Srbiji i Albaniji.

Kovač objašnjava da su u prvoj polovini godine imali plasiranih 58 milijardi evra kredita. Najveći udeo je, očekivano, plasiran u Mađarskoj (31%). Sledi Bugarska sa 19%, Slovenija i Hrvatska sa 12% i 11% dok je Srbija peto najznačajnije tržište sa udelom od 9% u pozajmicama. Gotovo 80% kredita grupe ide u zemlje EU.

U prvoj polovini ove godine, Srbija je bila četvrta po profitu u celoj OTP grupaciji (bez Mađarske) sa ostvarenih nešto više od 100 miliona evra. Prva je bila bugarska DSK banka sa oko 245 miliona evra, a drugo i treće mesto dele slovenačka i ruska banka u okviru grupe sa po 142 miliona. Srbija je na petom mestu po povraćaju na uloženi kapital sa 22% (veći deo banaka u grupaciji uspeva da bude iznad 20%).

Ko je konkurencija

Kovač dodaje i da je OTP u grupi tzv. univerzalnih banaka odnosno nude sve ili većinu usluga (osim u Rusiji). To važi i za kredite gde najznačajniji udeo imaju krediti privredi (38%), stambeni (28%) i potrošački (24%).

OTP kao glavnu konkurenciju u regionu centralne i istočne Evrope vidi italijanske banke Inteza i Unikredit, KBC, austrijske banke Erste i Rajfajzen, poljske PKO i Pekao (s kojima se najviše poredi) i rumunsku Banka Transilvanija.

Kada se gleda povraćaj na kapital na nivou grupa, jedina uspešnija banka je Banka Transilvanija sa 29,7% dok je OTP na 23,6 procenata. Slede poljske banke sa ROE od oko 20% dok je Unikredit na 16,6%, a iznad 14% su Inteza, Rajfajzen i Erste.

Kada se posmatra profit na nivou grupacija, Italijani su nenadmašivi sa zaradom od oko pet milijardi evra u prvoj polovini godine. Sledi Erste sa 2,1 milijardi, KBC i Rajfajzen sa 1,4 milijardi i OTP sa 1,3. Kovač kaže da pri poređenju treba imati u vidu i veličinu grupacija jer, primera radi, italijanske i austrijske banke posluju i u zapadnoj Evropi (italijanske su među 10-15 najvećih u Evropi). I, takođe, imaju imovinu nekoliko puta veću od mađarske grupacije.

Situacija je mnogo izjednačenija kada se gleda profit posle oporezivanja u zemljama centralne i istočne Evrope. Najbolji je Unikredit sa 1,5 milijardi evra zarade u prvoj polovini godine. Slede Rajfajzen sa 1,4 i OTP sa 1,3 milijardi dok je Erste ostvario profit od 1,1 milijardi evra.

S druge strane, Kovač navodi da se konkurencija više okrenula bankarstvu ka privredi dok je retail bankarstvo koje preferira OTP ipak skuplje i zahteva više novca.

Ekspanzija

OTP je izazivao pažnju medija i javnosti zbog snažne ekspanzije u pojedinim periodima i kupovine ukupno 25 banaka. A ta ekspanzija van granica Mađarske krenula je od 2000-ih.

Prvi period je bio od 2002. do 2008. kada su kupili 11 banaka u osam zemalja. Usledila je pauza zbog svetske ekonomske krize, a od 2014. do 2023. sledi novi talas kupovina. Preuzeli su tada još 14 banaka u devet zemalja. Imovina banke je u tom periodu zahvaljujući akvizicijama povećana tri puta, a od 1995. kada je OTP privatizovana, imovina je porasla sa četiri na 103 milijardi evra.

Inače, banka postoji 75 godina, a bila je jedina banka u centralnoj i istočnoj Evropi koja je privatizovana otkupom akcija na berzi dok su ostale prodavane strateškim partnerima. Kovač dodaje da su jedina bankarska grupacija sa poslovanjem u više zemalja koja ima centralu u centralnoj i istočnoj Evropi.

Ko je vlasnik OTP-a?

OTP je u javnosti prepoznatljiv po Šandoru Čanjiju, koji je dugogodišnji glavni izvršni direktor banke i predsednik Upravnog odbora. Međutim, on nije vlasnik banke iako je najbogatiji Mađar na Forbes listi.

Ova banka nema dominantnog vlasnika niti država ima udeo. Nema ni velikog manjinskog suvlasnika. Kovač objašnjava da 60% banke koja je listirana na berzi drže tzv. institucionalni investitori odnosno fondovi koji ulažu novac svojih klijenata. Među poznatim imenima svakako su Blekrok i Vangard. Najviše institucionalnih investitora je iz SAD – 33% i Britanije i Mađarske – po 20%.

Po 13% akcija imaju radnici i menadžment, kao i građani Mađarske. Mađarska naftna kompanija MOL drži 9%, a 5% ima francuska Grupama. Posmatrano po zemljama, u vlasništvu mađarskih građana i kompanija je 47% banke.

Šta bi bilo da nije Sosijete ženeral izašao s tržišta

Evidentno je da je na proširenje OTP-a na druge zemlje uticala kupovina banaka koje je dotad držao Sosijete ženeral. Na pitanje Forbes Srbija, kako bi izgledalo širenje da nije bilo izlaska velike francuske grupacije iz regiona, Gabor Kolić, direktor direktorata za akvizije i integraciju u OTP-u, odgovara da bi sigurno sve išlo sporije. Ali, OTP bi uprkos tome nastavio da traži prilike da se širi jer je menadžment doneo stratešku odluku da se izađe iz okvira matične zemlje.

Šta u praksi donose akvizicije? To se vidi iz poređenja rasta kreditiranja banaka u regionu centralne i istočne Evrope u periodu 2016-2023. Rajfajzen je, prema podacima koje je iznela Kovač, imala organski godišnji rast kreditiranja od 2,7%, a sa akviziranim bankama 0,1 procentni poen više odnosno 2,8%.

Unikredit je imao samo organskih 2,8%, Inteza 7,2% organski odnosno 7,4% sa akviziranim bankama. Slično je bilo i kod Erste banke – 8,4% odnosno 8,6%. Nešto osetniji rast imao je KBC – 9,3% organski i 11,4% ukupno sa akvizicijama. Najviše je koristi imao OTP sa organskim rastom kreditiranja od 9,7% godišnje, a čak 17,9% zajedno sa kupljenim bankama.

Vrednost banaka

Ipak, ni svi pozitivni rezultati, ni visok povraćaj na kapital ni unapređeni pokazatelji efikasnosti poslovanja, čak ni profit od 2,6 milijardi evra na nivou grupe u 2023, nisu se odrazili na vrednost banke.

Kako je Kovač objasnila, prošle godine u septembru, vrednost OTP-a procenjena je na 1,1 knjigovodstvene vrednosti banke. Posle godinu dana, odnosno u septembru ove godine, vrednost je ostala ista. S druge strane, vrednost Unikredita porasla je sa 0,7 na 1,1 knjigovodstvene vrednosti, Inteze sa 0,8 na 1,2, poljskog PKO sa 1,1 na 1,5.

Konkurencija je nešto bolja i kada se posmatra vrednost u odnosu na zaradu. OTP je prošlog meseca vredeo 5,4 puta profit. Unikredit je bio na 6,2, Erste na 6,5, Inteza na 8,1 a KBC čak 9,5.

Kako država sapliće banku

Kovač objašnjava da je tome doprineo ne samo rat u Ukrajini već i mere mađarske vlade. Kako je novinarima objašnjeno, vlada je uvodila mere koje su nametale dodatne finansijske obaveze bankama. Deo novih troškova nije mogao da bude prenet na klijente, a uticaj mera negativno su gledali i investitori što je dovelo do ovog rezultata. Kako kaže Kovač, investitori ih i dalje vide kao mađarsku banku i kada dođe do problema sa mađarskom ekonomijom ili do nepovoljnih mera vlade, to utiče i na OTP.

Istakli su da je mađarska vlada nekad bila veoma kreativna u svojim merama oporezivanja kako bi pokrila budžetski deficit. Jedna od takvih mera bio je specijalni porez na ekstraprofit veoma profitabilnih sektora. Drugi primer je da pri slanju novca, banka mora da plati transakcioni porez od 0,45% na digitalni prenos novca, a treći je da banke moraju da dozvole podizanje novca s bankomata klijentima u iznosu od skoro 400 evra mesečno bez ikakve naknade. Banka ima transakcioni porez od 0,9% (jer je reč o gotovini) koji mora da plati državi. U OTP-u navode da država interveniše na tržištu i stvara nepredvidljivost, a to investitori ne vole. Zato su i zadovoljni što je izloženost OTP-a prema inostranstvu sve veća i dostiže 70%.

Satisfakcija

S druge strane, satisfakcija je došla od Standard end Pursa koji je krajem juna proglasio OTP za najbolju evropsku banku za 2023. po poslovnom učinku. U konkurenciji je bilo 50 najvećih evropskih banaka koje su listirane na berzi.

U obzir je uzeto sedam indikatora među kojima su odnos troškova i zarade, neto kamatna marža, udeo problematičnih kredita i dr. Iza OTP-a su ostale dve banke iz Poljske – PKO i Pekao, švedska Svedbanka i portugalska Banko Komersijal.

Kako je naveo S&P, banke su imale velike koristi od viših kamatnih stopa centralnih banaka zbog inflacije uzrokovane invazijom Rusije na Ukrajinu. Mađarska je imala referentnu kamatu od 13%, a Poljska 6,75% i bankama na tim tržištima je prinos mnogo brže rastao od troškova zaduživanja. Upravo su prve tri banke imale najvišu kamatnu maržu od svih evropskih banaka.

Takođe, European Banking Authority, koja nadzire poslovanje banaka i njihovu stabilnost proverava kroz stres testove, rangirala je OTP na četvrto mesto u Evropskoj uniji među 70 posmatranih banaka u pogledu kvaliteta poslovanja i kapitalne adekvatnosti.

Kovač ove rezultate pripisuje konzervativnom pristupu banke u poslovanju pre svega u odnosu na rezervisanje i rizik što je doprinelo uspehu. To im je pomoglo i da bolje od ostalih prođu kroz svetsku ekonomsku krizu jer nisu tražili niti imali pomoć države niti su smanjivali broj zaposlenih i ekspozitura.

Kako kažu u OTP-u, postižu sva tri ključna elementa u korporativnom svetu – rast, stabilnost i profitabilnost – i ističu da verovatno nema mnogo korporacije u svetu da imaju sva tri faktora ispunjena u isto vreme.

Šta je budućnost banaka

Banke će u skorijoj budućnosti morati osetnije da menjaju način poslovanja. Važnu ulogu u tome imaće veštačka inteligencija. Ona će omogućiti jedan od ključnih promena, a to je da svaki klijent ima personalizovanu uslugu.

Takođe, banke uprkos digitalizaciji neće u većoj meri smanjivati fizičko prisustvo u vidu broja ekspozitura. Ipak, veliki deo poslova u objektima banaka pored prodaje će morati da imaju i savetodavne usluge.

I na kraju, veliku ulogu u povećanju prihoda imaće digitalni kanali odnosno aplikacije za korisnike.

Zamenik generalnog direktora OTP-a za bankarstvo usmereno ka građanima Andraš Bečeji navodi da su 2022. imali udeo digitalne prodaje u ukupnoj prodaji nešto veći od 5%. Danas je na 34 procenata i daleko je bolji od nemačkih i austrijskih banaka.

On navodi da su postavili nekoliko ciljeva, a neki od njih su smanjivanje broja proizvoda za dve trećine odnosno njihovo pojednostavljenje u cilju boljeg korisničkog iskustva klijenata. Tako će broj različitih vrsta tekućih računa koji je dosad smanjen sa 40 na 13 biti dodatno umanjen na sedam.

Takođe, cilj je da boljom organizacijom i vreme čekanja u ekspoziturama bude kraće od 10 minuta. Na pitanje Forbes Srbija koje zemlje sada imaju vreme čekanja iznad te brojke, Bečeji ipak nije otkrio podatak.

Nove aplikacije, nove oblasti

Andraš Fišer, lider tzv. Inovativnog plemena u OTP-u, tima koji se bavi razvojem digitalnog poslovanja, dodatno je pokazao u kojem pravcu će ići digitalizacija. Jedan od trendova koji se može videti na primeru ove banke je pokretanje većeg broja različitih vrsta aplikacija.

Jedna od osnovnih je Simple koja omogućava jednostavniji i efikasniji način plaćanja za korisnike. OTP je razvio i aplikaciju i portal Zenga za oglašavanje prodaje ili iznajmljivanja nekretnina. Uz postavljanje i pregledanje oglasa, mogu da se dobiju i dodatne usluge kao što su pravni saveti pri prodaji ili kupovini, kreditni kalkulator i dr.

Tu je i FoglaljOrvost aplikacija za zakazivanje lekarskih pregleda u privatnim ordinacijama. Na raspolaganju je više od 2.000 od oko 8.000 doktora u mađarskoj privatnoj praksi. Godišnje se zakaže više od 500.000 pregleda u više od 450 klinika.

Na kraju, tu je i Fizz.hu, platforma za elektronsku trgovinu. OTP nije trgovac te ne prodaje svoje proizvode već daje prostor trgovcima da ponude svoje proizvode i sada ih je više od 400. Ono što korisnici mogu da dobiju od banke putem aplikacije jeste kredit za kupovinu željenog proizvoda.

Na pitanje Forbes Srbija zašto se ide u diversifikaciju u tako različite oblasti, Fišer odgovara da u ovom trenutku cilj nisu prihodi i da su u odnosu na prihode cele grupe marginalni. Ali, banka na ovaj način želi da privuče klijente kroz nove usluge odnosno da se odbrani od njihovog prelaska kroz konkurencije.

To ukazuje da ne treba da se iznenadimo da će banke sve više kupovati i firme izvan bankarskog tržišta.