Svet troši više uglja nego ikad, ali ga sve manje koristi za proizvodnju električne energije

Globalna potrošnja uglja dostigla je novi rekord u 2025. godini. To na prvi pogled deluje kao suprotnost višegodišnjim najavama o postepenom napuštanju fosilnog goriva koje emituje najviše ugljen-dioksida.

Međutim, ukupni podaci ne otkrivaju celu sliku.

Najnovije izdanje Statističkog pregleda svetske energetike pokazuje da je globalna potrošnja uglja prošle godine dostigla 166 eksadžula. Reč je o rastu od 0,7 odsto u odnosu na 2024.

Istovremeno, proizvodnja električne energije iz uglja na globalnom nivou je opala. Elektrane na ugalj proizvele su 10.511 teravat-sati električne energije, odnosno 0,3 odsto manje nego godinu ranije.

Ova dva trenda nisu međusobno kontradiktorna. Ugalj se ne koristi samo za proizvodnju električne energije, već i u proizvodnji čelika, cementa i drugim industrijskim procesima. Razlika između rasta potrošnje i pada proizvodnje struje odražava i promenu geografske slike. Dok se upotreba uglja smanjuje u većem delu razvijenog sveta, on ostaje duboko ukorenjen u industrijskoj privredi Azije.

Rekord uz važnu napomenu

Iako je potrošnja dostigla istorijski maksimum u apsolutnim brojkama, njen rast nije pratio ukupan rast potražnje za energijom.

Ukupna globalna ponuda energije porasla je sa 592,2 eksadžula u 2024. na 600,3 eksadžula u 2025. godini, odnosno za oko 1,4 odsto.

Pošto je potrošnja uglja rasla sporije od ukupne potrošnje energije, njegov udeo u globalnom energetskom miksu smanjen je sa 27,9 na 27,7 odsto. Drugim rečima, uprkos rekordnoj potrošnji, ugalj je izgubio mali deo tržišnog udela.

Ovakav obrazac često se javlja tokom energetskih tranzicija. Neki energent može nastaviti da raste u apsolutnim količinama, dok mu brže rastuće alternative istovremeno smanjuju udeo u ukupnoj potrošnji.

Pošto globalna potražnja za energijom i dalje raste, pad tržišnog udela ne mora da znači i pad potrošnje.

Sličan primer predstavljaju obnovljivi izvori energije. Njihova proizvodnja porasla je gotovo 10 odsto tokom 2025, znatno brže od uglja. Međutim, svetska potražnja za energijom bila je dovoljno velika da istovremeno omogući i snažan rast obnovljivih izvora i novu rekordnu potrošnju uglja.

Ugalj je sve više azijsko gorivo

Najupadljivija karakteristika tržišta jeste njegova geografska koncentracija.

Region Azije i Pacifika potrošio je 138,1 eksadžul uglja tokom 2025. To je 83,2 odsto ukupne svetske potrošnje.

Sama Kina potrošila je 92,2 eksadžula, odnosno 55,6 odsto ukupne svetske potrošnje uglja.

Indija je dodala još 23,1 eksadžul, odnosno 13,9 odsto globalne potrošnje.

Zajedno, Kina i Indija činile su gotovo 70 odsto ukupne svetske potrošnje uglja. Kada se tome doda Indonezija, te tri zemlje zajedno troše skoro 73 odsto ukupne količine u svetu.

Zbog toga tvrdnje o globalnom napuštanju uglja mogu biti pogrešno shvaćene. Dok se njegova upotreba postepeno smanjuje u Evropi i Severnoj Americi, budućnost ovog energenta sve više zavisi od Azije.

Zemlje koje nisu članice OECD-a činile su 85,2 odsto svetske potrošnjeu 2025. Tokom protekle decenije njihova potrošnja rasla je prosečno 1,9 odsto godišnje. Nasuprot tome, u zemljama OECD-a potrošnja uglja opadala je prosečno 4,8 odsto godišnje.

Evropa je prošle godine učestvovala sa svega 4,4 odsto u svetskoj potrošnji uglja. Udeo Evropske unije iznosio je samo 2,8 odsto, nakon dodatnog pada potrošnje od 3,2 odsto.

Globalni zbir zato objedinjuje dve potpuno različite priče: dugoročno povlačenje uglja iz većeg dela razvijenog sveta i njegovu trajnu važnost za velike i rastuće azijske ekonomije.

Proizvodnja električne energije krenula je suprotnim smerom

Jedno od najvećih iznenađenja u podacima za 2025. jeste činjenica da je proizvodnja električne energije iz uglja opala uprkos rastu ukupne potrošnje.

Kina je proizvela 5.756 teravat-sati električne energije iz uglja, što je 1,1 odsto manje nego godinu ranije. U Indiji je proizvodnja pala 3%, na 1.464 teravat-sata.

Pošto ove dve zemlje proizvode gotovo 69 odsto svetske električne energije iz uglja, čak i relativno mali procentualni padovi imaju veliki uticaj na globalni rezultat. Na nivou regiona Azije i Pacifika proizvodnja električne energije smanjena je 1,2 odsto, dok je Evropa zabeležila novi pad od 3,4 odsto. U Evropskoj uniji proizvodnja opala je 3,6 odsto i činila je svega 2,6 odsto svetske proizvodnje električne energije iz ovog energenta.

Razlika između ukupne potrošnje uglja i proizvodnje električne energije ukazuje na to da je potražnja izvan elektroenergetskog sektora bila ključni razlog rekordne potrošnje.

Statistika potrošnje obuhvata i industrijsku upotrebu, koja nije uključena u podatke o proizvodnji električne energije. Pored toga, promene u efikasnosti elektrana, kvalitetu uglja, zalihama i metodologiji merenja mogu dovesti do toga da ova dva pokazatelja ne prate potpuno isti trend.

Bez obzira na konkretne razloge, rezultat je jasan: svet je potrošio rekordnu količinu uglja, ali je iz njega proizveo manje električne energije.

Sjedinjene Države bile su veliki izuzetak

Sjedinjene Američke Države značajno su odstupile od opšteg trenda u razvijenom svetu tokom 2025.

Američka potrošnja uglja porasla je 10,4 odsto, na 8,7 eksadžula.

Proizvodnja električne energije iz uglja skočila je 13,1 odsto, na 804 teravat-sata, dok je domaća proizvodnja uglja povećana 4,4 odsto.

Ipak, to ne znači da se ugalj vraća na nekadašnju dominantnu poziciju u SAD. Potrošnja uglja i dalje je oko 62 odsto niža nego na vrhuncu iz 2005. godine. Proizvodnja električne energije približno je 63 odsto ispod maksimuma iz 2007, dok je proizvodnja uglja oko 54 odsto manja nego na vrhuncu iz 1998.

Rast tokom 2025. bio je značajan, ali se dogodio u okviru dugoročnog trenda opadanja. Sjedinjene Države i dalje učestvuju sa svega 5,3 odsto u svetskoj potrošnji uglja i 7,7 odsto u globalnoj proizvodnji električne energije iz uglja.

Rekordna potrošnja nije donela procvat međunarodne trgovine

Globalna proizvodnja uglja ostala je blizu rekordnog nivoa i iznosila 180,8 eksadžula, ali je tokom 2025. praktično stagnirala. Kina je povećala proizvodnju za 1,7 odsto i obezbedila 52,4 odsto ukupne svetske proizvodnje. Njena domaća potrošnja ostala je gotovo nepromenjena, ali je uvoz uglja opao 10,1 odsto, što ukazuje da je povećana domaća proizvodnja zamenila značajan deo uvoza.

To je doprinelo padu svetske trgovine ugljem od 3,1 odsto, na 35,3 eksadžula.

Indonezija, najveći svetski izvoznik uglja, smanjila je izvoz 7,4 odsto. Izvoz iz SAD opao je 11,5 odsto, dok je izvoz iz Kolumbije pao čak 21,3 odsto. Dakle, rekordna globalna potrošnja nije dovela i do rekordne međunarodne trgovine ugljem.

Veliki deo proizvodi se i troši unutar istih država, pre svega u Kini i Indiji.

Šira slika

Podaci za 2025. ne potvrđuju ni tvrdnju da ugalj nestaje, niti da je energetska tranzicija zaustavljena. Potrošnja uglja dostigla je istorijski maksimum, ali je njegov udeo u svetskom energetskom miksu smanjen.

Proizvodnja električne energije iz uglja opala je, ali su industrijska i druga upotreba održale ukupnu potrošnju na rekordnom nivou.

Ugalj je doživeo snažan oporavak u Sjedinjenim Državama, ali je i dalje daleko ispod istorijskih maksimuma. Evropa nastavlja da se udaljava od ovog energenta, dok Azija danas čini više od četiri petine ukupne svetske potražnje.

Tržište više nije jedinstvena globalna priča. Sve više se produbljuje podela između zemalja koje postepeno smanjuju zavisnost od uglja i onih u kojima on i dalje ostaje ključni izvor energije za proizvodnju električne energije, industriju i privredni razvoj. Ta razlika će, po svemu sudeći, nastaviti da određuje globalno tržište i u godinama koje dolaze.

Robert Rejpijer, saradnik Forbes