Svetska banka: Srbiji potreban rast od pet do šest odsto da uhvati korak sa EU
Strukturne reforme su značajne jer bi dovele do ubrzanja rasta srpske ekonomije
Svetska banka predviđa Srbiji privredni rast od tri do četiri odsto u naredne dve godine. Međutim, takve stope rasta su, ističu u Svetskoj banci, daleko niže od onoga što Srbija potencijalno može da ostvari.
“Eventualno ubrzanje rasta privrede Srbije zavisiće od strukturnih reformi”, napominju u ovoj finansijskoj instituciji.
Reforme su, prema mišljenju Svetske banke, neophodne, ali one moraju biti mnogo ambicioznije kako bi Srbija imala taj potencijalni godišnji rast od oko pet do šest odsto BDP-a. Samo zahvaljujući takvim stopama mogla bi da uhvati korak sa Evropskom unijom.
Unaprediti upravljanje javnim preduzećima
“Nedavna kriza u domaćem sektoru energetike ponovo je naglasila hitnu potrebu za unapređenjem načina upravljanja javnim preduzećima. Shodno tome, država bi trebalo da se upusti u još odlučniju, sveobuhvatniju i temeljniju reformu javnih preduzeća kako bi ona postala finansijski i poslovno održiva”, istakli su predstavnici Svetske banke u redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan koji je nedavno predstavljen u Beogradu.
Takođe, postoje i druge reforme vezane za vladavinu prava, prosvetu, saobraćaj, lokalna javna komunalna preduzeća, finansijski sektor i druge oblasti koje bi, prema mišljenju Svetske banke, mogle pomoći Srbiji da ostvari daleko brži rast.
„Novi izvor rasta mogle bi da predstavljaju strane direktne investicije u sektorima sa visokom dodatom vrednošću, ali se javljaju i rizici, naročito u pogledu javnih preduzeća i njihovog uticaja na javne finansije i tržišnu konkurenciju“.
U Svetskoj banci ukazuju i na značaj podrške poljoprivredi.
“Važno je uvideti kako da država pomogne poljoprivredi da bude produktivnija, konkurentnija i inovativnija. Poljoprivreda je izuzetno značajna za Zapadni Balkan, a fokus treba da bude na klimatskoj otpornosti i ulaganjima u mere za zaštitu životne sredine. I dalje mali deo budžeta u gotovo svim zemljama Zapadnog Balkana ide na investicije, kada se uporedi sa praksom u EU”, ističu u Svetskoj banci.
S druge strane, kako su naglasili, postoje i brojni rizici koji u narednom periodu mogu ugroziti makroekonomske izglede za Srbiju.
“Kao prvo, visoka inflacija mogla bi da ostane prisutna neočekivano dugo, te može biti potreban bolje koordinisan pristup fiskalne i monetarne politike da se ona svede na ciljani nivo. Visoka inflacija negativno utiče na rast i umanjuje uspehe ostvarene u povećanju životnog standarda”, ističe Svetska banka u svom izveštaju.
Kao drugo, dodaju, imajući u vidu visok nivo javnog duga Srbije, od presudnog je značaja usmeriti oskudna sredstva dostupna za javna ulaganja u projekte sa visokim ekonomskim i socijalnim prinosom, i ostvariti ravnotežu između njih i fiskalnih rizika na srednji i duži rok.
Ove godine samo dva odsto rasta Srbije
Kada se radi o ovogodišnjim rezultatima srpske privrede, Svetska banka naglašava da se i pored određenog ubrzanja ekonomske aktivnosti u drugoj polovini 2023. očekuje godišnji rast BDP od oko dva odsto.
“Rast je usporio u većem delu Zapadnog Balkana. Ako Evropa kine, prehladi se Zapadni Balkan. Pod Evropom mislimo na Nemačku i Italiju, a kad kažemo Zapadni Balkan to se odnosi i na Srbiju“, rekao je na predstavljanju izveštaja vodeći ekonomista Svetske banke za Zapadni Balkan Ričard Rekord.
Najveći problemi su velika inflacija i javni dug koji je i dalje visok.
“Stopa inflacije je počela da pada, ali je i dalje među najvišima u Evropi. Do kraja godine očekuje se da će iznositi osam odsto, a povratak u ciljani raspon NBS polovinom 2024. godine“, navodi se u izveštaju Svetske banke.
Fiskalne performanse su bolje od očekivanih, ocenjuje Svetska banka, pri čemu je deficit niži nego što je bilo predviđeno, i to zahvaljujući dobrim rezultatima na prihodnoj strani.
“Deficit tekućeg računa biće niži od očekivanog u 2023. i iznosiće oko 2,5 odsto BDP-a, dok se snažni prilivi stranih direktnih investicija nastavljaju. Devizne rezerve su iz tog razloga dostigle rekordno visok nivo“, ističu u Svetskoj banci.
Polovinom 2023. u Srbiji je, dodaju, započeo oporavak građevinarstva, a pojedini sektori poljoprivrede, naročito proizvodnja žita i kukuruza, zabeležili su bolje rezultate od očekivanih. Kada se uzme u obzir uticaj ovih činilaca, ocenjuju, rast privrede ubrzaće u drugoj polovini ove godine, tako da će stopa rasta za celu godinu iznositi dva odsto.