Trenutna veća potražnja za električnim vozilima neće preživeti naftnu krizu

Rat u Iranu i trenutni skok cena nafte doveli su do toga da mnogi prihvate izreku: „Nikada ne propuštaj dobru krizu da je iskoristiš“. Gotovo kao da svaki analitičar, zagovornik, kompanija i/ili industrija ima rešenje za problem visokih cena nafte i (van SAD-a) prirodnog gasa. Pri čemu većina tih rešenja podrazumeva više novca za njih same ili za njihove omiljene ciljeve i tehnologije. Među njima su uobičajeni „osumnjičeni“: solarna i vetroenergija, biogoriva i električna vozila.

Osnovna logika je jednostavna: ako se troši nešto osim nafte i gasa, korisnici će biti zaštićeni od skokova cena nafte i/ili poremećaja u snabdevanju. Tako, na primer, imamo sledeće predloge

Kupovinom električnog vozila „možete uštedeti pravi novac dok istovremeno doprinosite stabilizaciji klime, smanjenju moći naftnih kompanija i čak smanjenju rizika od budućih konflikata u državama zavisnim od fosilnih goriva poput Irana i Venecuele“. (Kolumna „Sada je savršen trenutak za kupovinu električnog vozila“ u Njujork Tajmsu)

„Vozači benzinskih automobila bivaju snažno pogođeni na pumpi svaki put kada dođe do naftnog šoka. Električni automobili su najbolja opcija da se to nikada više ne dogodi“. To je rekao Lujan Matis, direktor sektora za automobile u organizaciji T&E.

„Očekujem da će jedan od odgovora na ovu krizu biti ubrzanje razvoja obnovljivih izvora energije. Ne samo zato što pomažu u smanjenju emisija, već i zato što predstavljaju domaći izvor energije“, rekao je Fatih Birol. On je izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju.

Pogrešne pretpostavke

Već smo bili ovde ranije. Naftne krize 1970-ih ubedile su mnoge zemlje uvoznice nafte da traže bilo koji izvor energije osim nafte sa Bliskog istoka. To je uključivalo podsticanje korišćenja uglja umesto teških goriva u industriji, promociju nuklearne energije i sintetičkih goriva. Najveća greška bila je pretpostavka da će uvođenje tečnog prirodnog gasa pružiti zaštitu, jer je njegova cena vezana za naftu, pa šokovi u cenama nafte nisu bili ublaženi.

To nas dovodi do još jedne istine o energetskim krizama. Kratkoročne fluktuacije često se tretiraju kao nova trajna norma. Ovog puta, tvrdi se, situacija je „drugačija“. Cene roba, nekretnina, akcija i posebno nafte navodno se neće vratiti na prethodne nivoe, što bi alternative učinilo trajno privlačnijim.

Može postojati mnogo razloga za kupovinu električnog vozila ili instalaciju solarnih panela. Ali je pogrešno donositi takve odluke na osnovu trenutnog skoka cena nafte. U ovom trenutku električna vozila mogu delovati privlačnije dok benzin prelazi četiri dolara po galonu, ali pre samo dva meseca potražnja potrošača je pala. Ostavila je automobilsku industriju sa desetinama milijardi dolara gubitaka. Ne zbog kratkoročnih tržišnih uslova, već zato što je bez državnih subvencija potražnja naglo opala.

Šta kada cena nafte padne

Trenutni rast prodaje električnih vozila verovatno neće opstati nakon završetka rata u Iranu, bilo za dve nedelje ili dva meseca, jer će posle rata cena nafte verovatno biti niža nego sada i vremenom će se vratiti na nivoe pre rata. Nedostaci u ceni i praktičnosti električnih vozila ponovo će usmeriti potrošače ka klasičnim automobilima.

Istorija ponovo pruža uvid. Tokom recesije 2008. godine, u vreme rekordno visokih cena benzina, američka automobilska industrija doživela je promenu potražnje sa velikih vozila na manja i štedljivija. Kako je pisao Los Anđeles Tajms, industrija je „gradila prevelike, neefikasne automobile i zanemarila električne automobile. Kladila se na američku ljubav prema velikim SUV i kamionetima, što je ostavilo GM bez zaštite kada su cene goriva dostigle oko četiri dolara po galonu.“

Zagovornici su tada verovali da je promena potražnje trajna, delom jer su neki prognozeri tvrdili da će nafta ostati iznad 100 dolara po barelu. Međutim, kao i 1980-ih, pad cena nafte doveo je do povratka rasta prodaje SUV i kamioneta.

Kada će se proizvodnja i transport nafte vratiti u normalu nije jasno. Trenutni problemi su privremene prirode. Energetski izvori koji ranije nisu bili atraktivni ponovo će izgubiti tržišni udeo. Kao što naftne kompanije oklevaju da ulažu u projekte koji nisu bili isplativi pre rata, tako ni automobilske kompanije ne bi trebalo da ulaze u dugoročne investicije zasnovane na privremenom porastu potražnje za električnim vozilima.

Majkl Linč, saradnik Forbes