Vulkanizeri prepuni starih guma, niču nove deponije: Zbog države otpušteno dve trećine zaposlenih kod operatera otpada

Ukidanje državnih podsticaja za tretman posebnih tokova otpada početkom 2026. izazvalo je ozbiljne poremećaje u sistemu reciklaže u Srbiji. Vlada Srbije je donela Uredbu o prestanku važenja Uredbe o visini i uslovima za dodelu podsticajnih sredstava 26. decembra 2025.

Njom su praktično od prvog dana ove godine obustavljena podsticajna sredstva za tretman posebnih tokova otpada.

Tako reciklažne kompanije već šesti mesec ne preuzimaju stare gume, elektronski i električni otpad, dotrajale akumulatore.

Kako je došlo do problema

Nakon što je ukinuta Uredba o podsticajnim sredstvima za posebne tokove otpada i nakon što su recikleri prestali da preuzimaju otpad, Ministarstvo zaštite životne sredine je donelo predlog nove uredbe.

Njom je samo nastavljen višemesečni problematični vakuum u sistemu.

Razlog je to što je njom predviđeno uvođenje podsticaja kroz aukcijski postupak kroz koji bi se recikleri nadmetali ponuđenom cenom za obradu otpada kako bi ostvarili pravo na državne podsticaje.

To znači da će umesto fiksnih iznosa, visina podsticaja biti formirana kroz nadmetanje operatera ponudom cene po jedinici mase otpada, gde država više ne određuje direktno cenu podsticaja, već postavlja okvir kroz maksimalne cene i kvote. To je operaterima bilo neprihvatljivo.

Stanje stvari danas je takvo da ako se i pokuša predati neki od posebnih tokova otpada reciklerima, sledi informacija da oni trenutno ne primaju taj otpad.

Problem datira još od 2012

Dodatni problem je što uredba nije doneta u dogovoru sa reciklerima. Deo njih je tokom procesa čak napustio radnu grupu koja je radila na njenoj izradi, kažu sagovornici Forbes Srbija.

Stručnjaci upozoravaju da su građani kroz kupovinu proizvoda koji kasnije postaju poseban tok otpada već platili naknadu za njegovo adekvatno zbrinjavanje. Takođe i na problem koji datira još od 2012. Tada je ukinut Fond za zaštitu životne sredine kada su sredstva od ekoloških naknada počela da se slivaju direktno u budžet.

Bez prelaznog rešenja i novog održivog modela finansiranja, veliki broj operatera za preradu elektronskog i električnog otpada našao se na ivici opstanka. Pojedini su već zatvorili ili najavili zatvaranje postrojenja.

Obratili smo se privrednim privrednim subjektima pogođenim ukidanjem Uredbe. Nekima su telefoni isključeni (nepostojeći brojevi), a neki nisu bili raspoloženi da o tome govore.

Operateri ne preuzimaju otpad

Primera radi, firma SET RECIKLAŽA koja je prva dobila dozvolu za tretman elektronskog i električnog otpada u Srbiji i koja je godinama reciklirala najveće količine opasnog otpada, objavila je na svom sajtu da obustavlja preuzimanje otpada od građana.

Za Forbes kažu da su odustali od ovog posla.

Zbog ukidanja Uredbe o dodeli podsticajnih sredstva za tretman posebnih tokova otpada, i isplate podsticajnih sredstava u procentu od 41% od tretiranog otpada u prva tri kvartala 2025. od decembra na neodređeno vreme obustavili su aktivnosti preuzimanja EE otpada.

„Kako je ova odluka nastala iz nemogućnosti pokrića troškova tretmana opasnog otpada i sistemski je problem, mi smo i definitvno prestali sa obavljanjem ove delatnosti. Sedam meseci meseci smo pokušavali da nađemo rešenje, bili smo članovi deklarativne radne grupe…Rezultat svega je da su naša postrojenja demontirana, radnici otpušteni, vozila prodata i ova delatnost je iza nas“, kažu u odgovoru za Forbes Srbija.

Slično su učinile i druge firme. E -Reciklaža polovinom juna zahvalila je svim građanima koji su tokom prethodnih godina učestvovali u pravilnom postupanju sa električnim i elektronskim uređajima.

Privremeno su i oni obustavili preuzimanje uređaja od građana.

Kako navode na sajtu, takva odluka doneta je usled promena u regulatornom okviru nakon stupanja na snagu nove Uredbe o upravljanju električnim i elektronskim proizvodima koji nakon upotrebe postaju poseban tok otpada. Kao i nemogućnosti da se pod postojećim uslovima obezbedi održiv nastavak programa namenjenog građanima.

Količine otpada već zadaju problem

Posledice se već vide „na terenu“. Stručnjaci upozoravaju da bi zastoj u sistemu mogao dovesti do rasta nelegalnih deponija. Samim tim i većeg rizika po životnu sredinu.

Uveliko kruže snimci na internetu koji prikazuju divlje deponije koje niču po Srbiji. Posebno je upadljiv primer mesta za otpadne gume u Železniku. 

Iz resornog ministarstva nisu odgovorili na upit Forbes Srbija. Ostali smo uskraćeni za odgovor kako se došlo u ovu situaciju i razmatra li se rešavanje problema.

Pitali smo zato stručnjake za oblast ekologije da li je ovim Srbija praktično ostala bez funkcionalnog sistema za upravljanje posebnim tokovima otpada.

Kristina Cvejanov, ekspertkinja za produženu odgovornost proizvođača, kaže da ne postoji razumno objašnjenje za naglo ukidanje Uredbe. Od nje u potpunosti zavisi sakupljanje i tretman posebnih tokova otpada u Srbiji. Teško da je neko očekivao takav ishod događaja, kaže.

Podsticaji

Ono što je prethodilo ovoj odluci je stav Ministarstva zaštite životne sredine da se sistem podsticaja reciklažnoj industriji mora prilagoditi EU zahtevima vezanim za isplatu državne pomoći.

„Ovo obrazloženje ne mogu da prihvatim. Podsticaji za sakupljanje i tretman posebnih tokova otpada nigde u Evropi nisu u okviru sistema državne pomoći već u sistemu produžene odgovornosti proizvođača“, kaže Cvejanov za Forbes Srbija.

To znači da kupac pri kupovini proizvoda, poput električnih i elektronskih uređaja, guma, baterija ili ambalaže, plaća naknadu. Ona se zatim koristi za finansiranje sakupljanja i tretmana tih proizvoda kada postanu otpad.

Naknadu proizvođač, uvoznik ili distributer uplaćuje organizaciji koja organizuje i pokriva troškove ovih poslova operaterima u lancu, kako bi sistem upravljanja otpadom bio održiv i isplativ.

Država raspolaže novcem za ove namene i tretira ga kao sopstveni prihod

Princip je jednostavan: trošak zbrinjavanja proizvoda ili ambalaže mora biti uračunat u njihovu cenu. U većini zemalja EU država u tom sistemu nema centralnu ulogu. Naknade se ne tretiraju kao opšti prihod budžeta već zadržavaju namenski karakter i koriste se za sakupljanje i tretman otpada.

U Srbiji se, međutim, dešava suprotno.

Novac naplaćen kao namenski mehanizam država tretira kao sopstveni prihod i zadržava pravo da njime raspolaže. Pa čak i da ga ne isplati.

Naša sagovornica kaže da EU od Srbije očekuje da finansiranje posebnih tokova otpada uredi kroz princip produžene odgovornosti proizvođača.

Suština problema je u tome što ne postoji volja da se naknade za posebne tokove otpada zakonski zaštite kao namenska sredstva, namenjena isključivo finansiranju sakupljanja i tretmana otpada. Još manje postoji spremnost da se uspostavi transparentan, fer i dosledno kontrolisan sistem njihove isplate, kaže sagovornica.

Operaterima nisu isplaćena sredstva za sav prerađeni otpad

Cvejanov ukazuje da je nakon što je država prethodne godine isplatila samo 30% od tretiranog i ostvarenog prava operatera na podsticajna sredstva za prerađeni otpad, 1. januara 2026. godine, stavljanjem van snage uredbe, ukinut sistem finansiranja koji je postojao 15 godina. Bez alternativnog rešenja.

Ona tvrdi da podaci sa terena pokazuju da je u prethodnih šest meseci otpušteno dve trećine zaposlenih kod operatera za tretman posebnih tokova otpada.

Drugi najveći operater za električni i elektronskih otpad je u postupku zatvaranja postrojenja. Takođe i jedan od najvećih operatera za otpadne gume, kaže.

Prema najavama, i ostali operateri za opasan električni i elektronski otpad krenuće u postupak zatvaranja postrojenja. Novi sistem im ne daje finansijsku osnovu za nastavak rada, dodaje Cvejanov.

Ono što je poseban problem, kako tvrdi sagovornica, jeste taj da je radna grupa za izradu nove uredbe bila fingiranje učešća javnosti. Održana su samo dva sastanka.

Na prvom je prezentovana gotova uredba, na drugom su pojedini članovi izneli primedbe, ali su sve odbijene.

Nova Uredba i zašto je sporna

„Usvojen je model koji ne postoji nigde na svetu. Ne može se licitirati cena tretmana otpada, posebno u situaciji kada nije rešeno pitanje dozvola i nije izvršeno usklađivanje sa EU standardima. Tako da u isto vreme imamo operatere koji imaju tehnologiju na najvišem evropskom nivou i one koji ne ispunjavaju te standarde“, kaže Cvejanov.

Nova uredba predviđa da se novac daje operaterima koji imaju dozvolu za tretman otpada, ali za operacije sakupljanja i sortiranja otpada. To je pojam koji nije definisan u našim propisima.

„Pri čemu su maksimalne cene za pojedine tokove otpada, kao što je električni i elektronski apsolutno nedovoljne. Propisane su i prilično velike kvote otpada za pojedine tokove otpada za koje ne postoje operateri za tretman, kao što su otpadna ulja“, objašnjava sagovornica.

Kakav je sistem u drugim državama

U drugim državama najčešće privreda plaća kolektivnim operaterima, neprofitnim organizacijama, osnovanim od strane obvezničke privrede. Njihova uloga je da podsticaje za sakupljanje i tretman isplaćuje na način da mogu da obezbede ciljeve za smanjenje otpada koje je država propisala

U Hrvatskoj, recimo, za to postoji namenski ekološki Fond za zaštitu okoliša. Mađarska je sistem uredila koncesijama. Ali svima je zajedničko isključivo namensko trošenje novca.

Ministarstvo zaštite životne sredine, kako kaže, potpuno ignoriše višegodišnje preporuke koje upućuje ne samo EU već i strane privredne komore.

„Baziraju se na činjenici da ako naplatite naknadu za zbrinjavanje otpada od privrede, odnosno potrošača, a ne tretirate je kao namensko sredstvo vi oštećujete i jedne i druge“, pojašnjava.

Nove deponije već niču

„Srbija se upravo suočava sa nesagledivom štetom tog pristupa. Nema boljeg primera od slučaja nelegalne, bezbednosno rizične deponije guma u Železniku. Nju aktivisti prijavljuju, a institucije ignorišu“, kaže Cvejanov. „Imamo situaciju da su skladišta autoservisa širom Srbije već sad puna otpadnih guma. Nemaju više prostora da to skladište kod sebe i očigledno su neki bili prinuđeni da ih prosto pošalju na obližnju livadu“.

Proizvođači pneumatika pune magacine otpadnom gumom nastalom iz proizvodnje.

Apsurd je što građani i privreda i dalje plaćaju naknadu pri kupovini svake nove gume, iako se mesecima taj novac ne isplaćuje operaterima koji imaju uslove i dozvole da otpadne gume preuzmu i zbrinu u skladu sa zakonom.

Opasan otpad poseban problem

Problem je i taj što otpadne gume, električni i elektronski otpad u kom ima i vrlo opasnih komponenti poput žive ili neona završavaju u životnoj sredini nikog ne brine.

„Kao ilustraciju bih navela situaciju da su u policijskoj upravi u Železniku aktivistkinji koja je lično došla da traži mejl adresu Sektora za vanredne situacije, Uprave za prevenciju zaštite od požara, kako bi im prijavila da postoji rizik od požara zbog guma nezakonito odloženih na visokim temperaturama odgovorili da zbog “internih procedura i zaštite podataka” ne mogu da joj daju mejl na koji može da prijavi potencijalni rizik od izbijanja požara i da se obrati nevladinim organizacijama“, navodi primer.

Dan kasnije je izbio požar u Železniku. U neposrednoj blizini je deponija guma, a goreli su isto tako nelegalno odloženi železnički pragovi koji spadaju u opasan otpad, kaže sagovornica.

Gde ide novac od eko takse?

Srbija je ranije imala Fond za životnu sredinu ali je ukinut pre više od decenije. Od tada su ovi prihodi preusmereni direktno u republički budžet. Da li je problem upravo u tome što je tako izgubljena namena ekoloških naknada?

„Ministarstvo zaštite životne sredine je stanovišta da je naknada za proizvode koji nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpada kazna za zagađivače, poput naknade za zagađenje voda. Ovo neutemeljeno i opasno tumačenje ne pogađa samo sistem upravljanja otpadom, već i savestan deo privrede, koji plaća naknadu u skladu sa zakonom“, dodaje sagovornica.

Ovaj deo privrede doveden je u situaciju da dva puta plaća zbrinjavanje otpada i to ukoliko pronađe nekoga ko bi ove vrste otpada preuzeo na legalan način. „Drugi problem je i nemogućnost da se otpad preda na legalan način, što već ugrožava naše kompanije koje izvoze na tržište EU“, kaže Cvejanov.

Od početka godine 70.000 tona otpada nije preuzeto

U Srbiji se prethodnih nekoliko godina zbrinjavalo između 120.000 i 130.000 tona posebnih tokova otpada. Od toga najviše otpadnih guma – oko 60.000 tona. Otpadne električne i elektronske opreme oko 35.000 tona i otpadnih akumulatora oko 25.000 tona.

U Srbiji se dnevno generiše u proseku oko 370 tona posebnih tokova otpada. To znači da od početka 2026. godine 70.000 tona otpada nije preuzeto od strane ovlašćenih operatera.

Naglašava i da ne vidi da postoji ikakva spremnost da se problemi zaista i rešavaju – sistemski i dugoročno. Na gubitku će biti svi i recikleri i privreda i javna komunalna preduzeća koja takođe imaju pune lagere otpada. Ali i građani, uključujući ekonomski ranjive grupe, koje su se bavile sakupljanjem otpada.

Gojkan Stojinović, ekspert za upravljanje otpadom navodi da većina zemalja Evropske unije upravljanje električnim i elektronskim otpadom zasniva na principu proširene odgovornosti proizvođača. To praktično znači da proizvođači i uvoznici finansiraju sistem za proizvode koje stavljaju na tržište kada oni postanu otpad. To je pravac u kojem će se, pre ili kasnije, kretati i Srbija.

Važan prelazni period

Ipak, kako kaže ovakva promena mora da ima dobro pripremljen prelazni period:

„Najveći izazov nije sama odluka da se model promeni, već da se prelazak izvede tako da nijednog trenutka ne bude dovedeno u pitanje redovno preuzimanje i tretman otpada. Ako u tom lancu nastane prekid, posledice se vrlo brzo osete na terenu, a mnogo sporije otklanjaju“.

Građani ne bi smeli da osete kada se menja model finansiranja, jer za njih sistem mora da funkcioniše isto i pre i posle reforme, dodaje.

„Njih ne zanima da li se sistem finansira iz budžeta, kroz proširenu odgovornost proizvođača ili na neki treći način. Zanima ih da imaju kome da predaju otpad i da budu sigurni da će on završiti kod ovlašćenog operatera, a ne na divljoj deponiji ili u nečijem dvorištu“, dodaje sagovornik.

Kako kaže kada organizovan sistem oslabi, deo otpada ostaje da stoji u skladištima. Deo završi kod neformalnih sakupljača, a deo, nažalost, završi tamo gde nikako ne bi smeo.

To nije problem samo za reciklažnu industriju, već za ceo sistem upravljanja otpadom, ukazuje.

Na pitanje šta danas mogu da urade građani koji bi da odlože i predaju svoje stare uređaje, on kaže da je prva preporuka da ne ostavljaju takve uređaje pored kontejnera i da ih ne rastavljaju sami.

Ono što spolja izgleda kao običan stari frižider ili televizor može da sadrži rashladne gasove, ulja, baterije ili druge komponente koje moraju da se uklone na bezbedan način.

Ako kupuju novi uređaj, vredi odmah pitati prodavca da li organizuje preuzimanje starog. To je često najjednostavnije rešenje.

Ako to nije moguće, sledeći korak je da se obrate lokalnom komunalnom preduzeću ili svojoj opštini. Odnosno da provere da li postoji organizovano prikupljanje, reciklažno dvorište ili ovlašćeni sakupljač električnog i elektronskog otpada.

Ukoliko uređaj predaju privatnoj firmi, dobro je proveriti da li ona ima odgovarajuću dozvolu za sakupljanje ili tretman.

Kaže i da je najveći problem to što pravila nisu svuda ista.

„U nekim gradovima građani relativno lako mogu da predaju ovakav otpad, dok u drugim praktično ne znaju kome da se obrate. To stvara zabunu i često dovodi do toga da uređaji završe tamo gde ne bi smeli“, ukazuje naš sagovornik.

Autoservisi puni guma, nemaju mesta

Aleksandra Đurišić, menadžerka udruženja Autoservisi Srbije kaže da je za autoservise ovakva situacija posebno problematična jer se kriza poklopila sa periodom nakon zimske sezone i masovne zamene zimskih guma letnjim.

Veliki broj servisa je tada ostao sa punim magacinima. Gume koje su ranije redovno preuzimali operateri odjednom više nije imao ko da preuzme ili je preuzimanje postalo znatno otežano, dodaje ona.

„Naši članovi su nam u više navrata prijavljivali da su im skladišni kapaciteti popunjeni. Naročito u servisima koji rade vulkanizerske usluge i koji dnevno generišu veće količine ovog otpada“, kaže.

Navodi i da im kolege iz Srbobrana i Negotina javljaju da tamo niko ne preuzima gume. Prema informacijama koje trenutno dobijaju sa terena, pojedini operateri su ponovo počeli da preuzimaju otpadne gume, ali uslovi nisu ujednačeni.

„Negde se gume preuzimaju bez naknade, dok pojedini operateri naplaćuju odvoženje. To je značajna promena u odnosu na raniju praksu. Tada su servisi za otpadne gume dobijali određenu naknadu, najčešće okvirno od tri do šest dinara po kilogramu“, kaže Aleksandra.

„Problem je nepostojanje stabilnog sistema“

Drugim rečima, problem nije uvek potpuna nemogućnost preuzimanja, ali jeste nepostojanje stabilnog, dostupnog i predvidivog sistema.

Kao nacionalno udruženje, imaju članove u velikim gradovima, manjim mestima i ruralnim sredinama. U pojedinim sredinama servisi još mogu da dođu do operatera. U drugim mestima preuzimanje nije dostupno ili nije ekonomski prihvatljivo.

Servisi koji se nalaze van gradskih zona često imaju nešto veće mogućnosti za privremeno skladištenje. Takođe i veliki broj manjih radionica, naročito u urbanim sredinama, nema prostor predviđen za dugotrajno gomilanje otpadnih guma.

„Deo kolega se trudio da otpad skladišti propisno dok se sistem ne stabilizuje, a deo je pokušavao da pronađe operatere u drugim sredinama. Bilo je i onih koji su, zbog popunjenih kapaciteta, gume vraćali vlasnicima vozila“, dodaje sagovornica.

Problem pogađa sve – i domaćinstva i velike sisteme

Đurišić ukazuje da ovo nije samo problem servisnih radionica. Pogađa i domaćinstva, ali i velike sisteme koji generišu značajne količine posebnih tokova otpada.

To su telekomunikacioni operateri, maloprodajni lanci, proizvođači i distributeri pića i druge kompanije koje u poslovanju imaju rashladne uređaje, elektronsku opremu, baterije i sličan otpad.

„Apelujemo na članove da otpadne gume i druge posebne tokove otpada zbrinjavaju u skladu sa propisima. Takođe i da, koliko god je moguće, ne pribegavaju neformalnim rešenjima“, kaže.

Istovremeno, očekuju da nadležne institucije obezbede stabilan i operativan sistem preuzimanja.

„Bez dostupnih operatera, jasnih uslova i funkcionalnog finansijskog modela, teret se prebacuje na one koji nisu uzrokovali zastoj u sistemu“, kaže predstavnica Autoservisa Srbija.

Napomena: Tekst je dopunjen izjavama eksperta Gojkana Stojinovića i predstavnika firme SET reciklaža.