Zalihe benzina u SAD opadaju rekordnom brzinom

Zalihe benzina u Sjedinjenim Američkim Državama nisu na rekordno niskom nivou, ali se smanjuju veoma brzo.

Ta razlika je važna. Trenutni nivo zaliha ne ukazuje na neposrednu nestašicu. Međutim, brzina kojom se zalihe troše sugeriše da tržište goriva neuobičajeno brzo koristi svoje rezerve upravo u trenutku kada počinje letnja sezona putovanja automobilima.

Za sedmicu koja se završila 22. maja, zalihe benzina iznosile su 211,6 miliona barela, prema podacima američke Uprave za energetske informacije (EIA). Taj nivo je ispod petogodišnjeg proseka i predstavlja najniži rezultat za maj još od 2014. godine. Ali sam po sebi nije broj koji bi obično izazvao uzbunu.

Mnogo zanimljivija priča nije trenutni nivo zaliha, već brzina kojom je „zaštitni jastuk“ nestao.

Početkom februara američke zalihe benzina dostigle su 259,1 milion barela. Do kraja maja pale su za 47,5 miliona barela tokom približno 15 nedelja.

Prema nedeljnim podacima EIA koji sežu do 1990. godine, ne postoji nijedan drugi pad zaliha benzina u periodu od februara do maja koji je makar približno toliko veliki. Sledeći najveći padovi bili su oko 30 miliona barela, i to pre 15 godina. Ovogodišnji pad je znatno veći.

To ne znači da su nestašice benzina neizbežne. Ali znači da je tržište potrošilo izuzetno veliku količinu zaliha pre nego što je letnja sezona vožnje uopšte dostigla puni intenzitet.

Pad zaliha koji se izdvaja

Nedeljna statistika o nafti i derivatima često može biti varljiva. Zalihe rastu i opadaju iz različitih razloga. Uključujući remonte rafinerija, uvoz, izvoz, promene u tražnji, mešanje goriva i sezonske faktore. Pad tokom jedne sedmice ne mora nužno mnogo da govori.

Međutim, smanjenje od 47,5 miliona barela tokom otprilike tri i po meseca zaslužuje pažnju. Naročito zato što se dogodilo u periodu kada rafinerije rade punim kapacitetom.

Za sedmicu koja se završila 22. maja, američke rafinerije prerađivale su u proseku gotovo 17 miliona barela sirove nafte dnevno. To je za 652.000 barela dnevno više nego prethodne sedmice.

Iskorišćenost rafinerijskih kapaciteta porasla je na 94,5 odsto. I to je visok nivo i nešto iznad proseka za ovo doba godine. Proizvodnja gotovog benzina takođe je bila snažna i iznosila je prosečno 9,9 miliona barela dnevno.

U normalnim okolnostima, takva aktivnost rafinerija pomogla bi stabilizaciji zaliha. Umesto toga, zalihe benzina tokom te sedmice smanjene su za dodatnih 2,6 miliona barela.

Sama potražnja ne objašnjava u potpunosti ovaj trend. EIA je saopštila da je isporuka gotovog motornog benzina iznosila prosečno 9,26 miliona barela dnevno tokom te sedmice. To je čak manje nego u istoj sedmici prošle godine. Četvoronedeljni prosek bio je praktično nepromenjen u odnosu na prethodnu godinu.

Dakle, misterija nije u tome da Amerikanci iznenada troše benzin rekordnim tempom. Ne troše. Mnogo zanimljivije pitanje jeste zašto zalihe tako brzo opadaju uprkos snažnom radu rafinerija i tek skromnom rastu potražnje za benzinom.

Globalna tržišta povlače američke zalihe

Deo odgovora nalazi se u trgovinskim tokovima. Američki naftni sistem duboko je povezan sa globalnim tržištima.

Najnoviji izveštaj EIA pokazao je da su ukupni neto uvoz sirove nafte i naftnih derivata iznosili negativnih 5,84 miliona barela dnevno tokom posmatrane sedmice. To znači da su SAD bile značajan neto izvoznik.

Godinu dana ranije ta brojka iznosila je negativnih 2,87 miliona barela dnevno. Sjedinjene Države danas izvoze oko tri miliona barela dnevno više nego pre godinu dana.

Izvoz naftnih derivata takođe je bio znatno iznad prošlogodišnjeg nivoa.

Na globalnom tržištu koje je pod pritiskom, američki bareli ne ostaju automatski na domaćem tržištu samo zato što domaće zalihe opadaju. Oni odlaze tamo gde mogu postići najveću cenu.

To je naročito važno ove godine jer je globalni naftni sistem već pod pritiskom.

Zatvaranje Ormuskog moreuza poremetilo je funkcionisanje najvažnije svetske energetske pomorske rute. Cene nafte su porasle, ali tržište se i dalje ponaša kao da će problem biti rešen pre nego što zalihe postanu zaista kritične.

Možda će se to zaista i dogoditi. Tržišta često ignorišu privremene poremećaje, posebno kada trgovci veruju da je diplomatsko rešenje moguće.

Međutim, kretanje zaliha pokazuje da sistem troši svoju rezervu dok čeka takav rasplet.

Strateške rezerve i dizel daju dodatni kontekst

Strateške naftne rezerve SAD (SPR) takođe predstavljaju važan deo šire slike.

EIA je saopštila da su zalihe u SPR-u tokom sedmice smanjene za 9,1 milion barela i da su za 36,2 miliona barela niže nego pre godinu dana.

Nedavna povlačenja iz strateških rezervi predstavljaju najveća nedeljna smanjenja u istoriji.

Oslobađanje nafte iz SPR-a može pomoći u održavanju dostupnosti sirove nafte za rafinerije, ali sirova nafta nije isto što i benzin. Ona mora biti prerađena, pomešana sa drugim komponentama, transportovana i isporučena regionalnim tržištima.

Ta razlika često se gubi u političkim raspravama o cenama energije.

Zalihe destilata pružaju još jedan razlog za oprez.

Zalihe destilata, među kojima su dizel gorivo i lož-ulje, smanjene su za 2,1 milion barela tokom posmatrane sedmice i ostale su ispod uobičajenog nivoa.

Dizel je od ključnog značaja za ekonomiju jer pokreće kamionski i železnički transport, poljoprivredu, građevinarstvo i veliki deo lanca snabdevanja.

Niske zalihe dizela mogu imati širi uticaj na troškove transporta i cene robe nego promene u zalihama benzina.

Ipak, upravo je pad zaliha benzina najiznenađujući podatak.

Da su zalihe na početku godine bile na uobičajenom nivou, trenutna situacija izgledala bi mnogo zabrinjavajuće. Međutim, tržište je u februar ušlo sa neuobičajeno velikom rezervom benzina.

Ta rezerva sada je iscrpljena istorijski neuobičajenom brzinom.

Zašto naslovna brojka može da zavara

Ako se posmatra samo današnji nivo od 211,6 miliona barela, tržište deluje donekle zategnuto, ali ne i krizno.

Međutim, kada se pogleda putanja od februara do maja, slika izgleda sasvim drugačije.

Ona sugeriše da tržište goriva apsorbuje mnogo veći pritisak nego što to pokazuje sama brojka o zalihama.

Taj pritisak verovatno dolazi iz više pravaca istovremeno, uključujući povećani izvoz, poremećaje u globalnom snabdevanju, ograničenja u radu rafinerija, sezonske promene i teškoće u obnavljanju zaliha derivata kada rafinerije već rade blizu maksimalnog kapaciteta.

Ništa od ovoga ne garantuje da će cene benzina odmah naglo porasti.

Kratkoročna kretanja cena goriva poznata su po tome što ih je veoma teško predvideti. Diplomatski proboj, slabija potražnja, veći uvoz ili period nesmetanog rada rafinerija mogli bi pomoći stabilizaciji zaliha.

Ali trenutna situacija ostavlja manje prostora za greške.

Prekid rada neke rafinerije, kvar na naftovodu, pretnja od uragana ili novi geopolitički šok pogodili bi tržište koje je već potrošilo veliki deo svoje zaštitne rezerve benzina.

Upravo to je ono što vredi pratiti na početku leta.

Briga nije samo u tome gde se zalihe benzina nalaze danas. Ključno pitanje jeste koliko je brzo nestao „zaštitni jastuk“ pre nego što je letnja potražnja dostigla svoj vrhunac.

Robert Rejpijer, saradnik Forbes