Zašto su Česi i Slovaci sve prisutniji u Srbiji i na Balkanu: PPF grupa kao predvodnik i misterija ulaganja u medije

Jedva pola godine od zvaničnog ulaska na srpsko tržište, slovački investitor oličen u kompaniji Across media holding dobio je, preko ćerki firmi, ni manje ni više nego posao na najvećem infrastrukturnom projektu u Srbiji – Expo 2027.

Pažnju javnosti Across je kupio preuzimanjem više firmi Srđana Šapera, verovatno najpoznatije osobe u svetu advertajzinga u Srbiji.

Ova kompanija jedna je od poslednjih u nizu iz Češke i Slovačke koje su došle na naše prostore, ne samo u Srbiji već i u druge države jugoistočne Evrope, posebno u Sloveniju i Hrvatsku.

Investicije su usmerili u brojne sektore, ali najzastupljenija su ulaganja u turizam, nekretnine, farmaceutsku industriju, finansijski sektor, telekomunikacije, dok su najuočljivije u – medije.

S obzirom na to da imaju gotovo trostruko snažniju ekonomiju, Česi su vidljiviji u regionu nego Slovaci, a predvodnik investitora bez premca je PPF i osobe koje imaju veze s tom grupacijom.

Jedna od poslednjih velikih akvizicija ozvaničena je pre oko četiri meseca kada je grupacija EMMA kupila Magna Farmaciju, firmu koja se bavi veleprodajom lekova i medicinskih sredstava. Kako se može videti iz podataka APR-a, vlasnik Magne sada je firma MPFH, a njen vlasnik je kiparska EMMA Zeta limited. Iza grupacije EMMA stoji Jirži Šmejc, koji je istovremeno prvi čovek češke PPF grupe i koju vodi nakon što je njen vlasnik Petr Kelner tragično stradao.

PPF je u Srbiji najpoznatiji po preuzimanju Telenora (i Mobi banke), koji je preimenovao u Yettel, a poslove oko infrastrukture izdvojio u posebnu firmu Cetin.

Kako se nedavno pohvalio češki ambasador u našoj zemlji, kompanija SEBRE je investirala u filmski centar Avala Studios Beograd i projekat Marina Dorćol. Poznato ime na našem tržištu je lanac apoteka Dr Max, u vlasništvu Asterfarme (a ova u vlasništvu kiparske firme Farmaks holding), a u kojoj su vlasnici češki državljani.

Još poznatije ime u češkim rukama je fabrika vode Knjaz Miloš koju drži karlovarska kompanija Mattoni. Kako je naveo češki ambasador, na listi je i akvizicija državne kompanije za održavanje letelica, JAT Tehnike (konzorcijum Avia Prime), kao i investicija privrednog društva IMG Automotive u Vršcu.

„Istakao bih i češku grupaciju za nekretnine UDI Group, koja uspešno realizuje i razvija stambene i poslovne projekte u Beogradu. Prošlogodišnji kapitalni ulazak češke kompanije CE Industries u srpsku kompaniju Beohemija je takođe značajan u smislu investicija“, dodao je češki ambasador.

Kada je reč o slovačkim investitorima, najveći biznis u Srbiji je brodogradilište u Zrenjaninu koji drži slovački Rubikon šiping. Sledi možda i najpoznatije ime – Tatravagonka – koja proizvodi železničke vagone. Na trećem mestu je već pomenuti Across sa svojim advertajzing i marketinškim firmama dok su ostale firme u vlasništvu slovačkih kompanija značajno manje.

Ono što nas možda očekuje u budućnosti, u zavisnosti od napretka projekta Jadar jeste investicija slovačkog InoBat-a koji bi u Ćupriji izgradio jednu od svojih tzv. gigafabrika za razvoj baterija za električna vozila (jedan od ulagača u kompaniju je Rio Tinto). Prvobitno je bilo najavljeno da će biti otvorena 2025.

Prema raspoloživim podacima, aktivnih privrednih subjekata koja su u vlasništvu čeških lica, u Srbiji je oko 300, a slovačkih nešto više od 270. Ipak, teško je utvrditi tačan broj čeških i slovačkih investicija jer su dolazile i preko drugih zemalja sa povoljnim poreskim okruženjem, poput Kipra i Holandije.

Da su Mađari bili u ofanzivi na ovaj region bilo je daleko vidljivije, ali da li se isto dešava sa češkim i slovačkim firmama i zašto bi ih posebno interesovali mediji s obzirom na ambijent u kojem sedma sila posluje u ovom regionu i gde su ili bliski vlastima ili na njihovom udaru?

Da li je reč samo o korišćenju dobrih biznis prilika ili je potreban medijski uticaj za nešto više? Da li iza čeških i slovačkih firmi zaista stoje poslovni ljudi iz tih zemalja, ako se kao investitori pojavljuju firme za upravljanje imovinom odnosno ulaganjima?

Čista ekonomska logika

Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije smatra da je prirodno što imamo i povećano interesovanje i povećanje obima investicija iz ovih zemalja.

„Države članice Višegradske grupe su najrazvijenije ekonomije centralne i istočne Evrope, one nisu više zemlje u razvoju, imaju jaku privredu i kompanije koje teže širenju, pa i na naš region“, smatra sagovornik Forbes Srbija.

On ističe podatke statistike koji govore da se, za samo pet godina, od 2018. do 2023. godine broj kompanija iz ove četiri zemlje (Češka, Poljska, Mađarska i Slovačka) u Srbiji povećao sa 650 na gotovo 1.300, odnosno dva puta je veći. Pritom, najmanje je kompanija iz Poljske, a najviše iz Mađarske.

Prema njegovim rečima, te kompanije danas zapošljavaju oko 16.000 ljudi u Srbiji i ima ih u gotovo svim privrednim sektorima, od nekretnina i trgovine, do telekomunikacija i IT-a.

„Naše tržište im je privlačno jer je blizu, a pritom gotovo sve ove zemlje imaju jako malu stopu nezaposlenosti i potrebu da tragaju za kvalifikovanom radnom snagom i takvim tržištima. Verujem da su, sa izuzetkom Mađarske koja u Srbiji ima svoju nacionalnu manjinu i očigledne i neke političke interese, u slučaju Slovačke i Češke rekao bih da su u pitanju isključivo ekonomski interesi“, smatra Stanić.

On dodaje da bi Srbija, s druge strane, kao najveća ekonomija u ovom našem delu Evrope trebalo to da iskoristi i da se u ekonomskom smislu čvršće poveže sa ovim zemljama centralne Evrope koje su dostigle stepen razvijenih ekonomija.

HRVATSKA Značajno više nego u Srbiji i Sloveniji, češki i slovački investitori su prisutniji u Hrvatskoj. Kada je reč o Česima, dominiraju investicije u nekretnine i turizam. Accolade group gradi industrijski objekat severno od Zagreba, a RC Europe group gradi logistički park RC Zone Samobor. ZDR Investments kupio je šoping park u Rijeci. Woodburn Capital Partners postavlja solarne elektrane kod Zagreba i Zadra i već su realizovali pet sličnih projekata dok je GEEN otvorio dve elektrane na biomasu (Benkovac i Županja), a u planu je i treća. Kada je reč o turističkom sektoru, Odien grupa uložila je u luksuzni hotelski kompleks, Le Meridien Lav hotel, marinu blizu Splita i odmaralište Podstrana. JTH grupa investirala je u Kostabelu kod Rijeke, a Orco u Sunčani Hvar (prodao ga kasnije Slovacima, a sada je u vlasništvu Igl Hilsa). Grupacija EMMA, koja je prisutna i u Srbiji, kupila je marinu u Novigradu, Marinu Trogir i Marinu Polesana, a takođe su investirali u Bazzar platformu za onlajn kupovinu. S druge strane, prodali su većinski udeo u SuperSportu, platformi za klađenje. Investika je kupila zemlju u Fažani dok je Port Acquisitions kupio udeo u Luci Rijeka. CE industries bio je zainteresovan da kupi Uljanik, a kupili su preduzeće Đura Đaković iz Slavonskog broda. PPF grupa nije propustila priliku da i u Hrvatskoj uđe u medijski biznis. Vlasnici su televizije RTL. Češki Centrum holdings bio je jedan od prvih investitora u medijski sektor sa akvizicijom net.hr. I u ovoj državi Česi i Slovaci ponekad su nastupali zajedno, a verovatno najveći posao jeste izrada novog sistema putarine koji su dobili češki Tollnet i slovački SkyToll. Kada je reč o projektima koji se finansiraju iz javnih sredstava, vredi pomenuti da je češki AŽD dobio posao razvoja signalizacije na hrvatskim prugama. Ako se i J&T grupa posmatra kao slovačko-češka, treba pomenuti da su u Hrvatskoj vlasnici jedne banke, kao i zemljišta u Barbarigi. Slovaci su takođe ušli u medijski biznis Hrvatske. JOJ Media House neko vreme držao je novine Novi list, Glas Istre i Zadarski list. Kada je reč o drugim ulaganjima podaci pokazuju da je Auctor grupa investirala u Lagunu Novigrad (peta najveća hotelska kompanija u Istri sa četiri hotela i dva kampa), Mediku (apoteke i veledrogerija) i Elektrodu Zagreb (materijali za varenje). Tatravagonka ušla je u TŽV Gredelj. IAD investments kupio je zemljište pored Zagreba za razvoj u oblasti logistike. Janom investment gradi solarnu elektranu i planira i projekte vetroparkova dok Finaks pruža usluge dobrovoljnog penzijskog osiguranja. Progres trejding 2010. je kupio deo pumpi Ine.

Paravan za treće aktere?

Dimitrije Milić, politikolog i programski direktor organizacije Novi treći put, smatra da se, ukoliko se analizira obim investicija koje dolaze iz Češke, Slovačke i Mađarske, radi više o sporadičnim investicijama u najrazličitije oblasti nego o jasno usmerenom trendu.

„Po obimu one nisu u samom vrhu, tamo gde su Nemačka, Italija ili Kina zauzele disproporcionalno veliki udeo. Istina, dolazi do intenziviranja ovih ulaganja u prethodnih nekoliko godina. Recimo, Mađarska je na 10. mestu sa tek nešto više od 300 miliona investiranog kapitala i to mahom u Vojvodini, gde postoji i jasan interes povezan sa mađarskom zajednicom i njenim opstankom u ovom regionu“, navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, za deo kompanija naše tržište se pokazalo kao prirodno tržište za ekspanziju zbog liberalizovane trgovine sa EU i drugim delovima sveta, kao i povoljnih uslova za strane investitore.

„Najbolji primer, koji obuhvata sve ove razloge za ekspanziju na Srbiju, je slovačka kompanija Inobat. Reč je o kompaniji koja će u Ćupriji proizvoditi baterije, uključujući i ona za električna vozila. Ova velika investicija od oko dve milijarde evra bi predstavljala ekspanziju iz Slovačke u Srbiju. Naša država je ponudila velike subvencije ovoj kompaniji od oko 400 miliona evra, a radna snaga u Srbiji je značajno jeftinija nego u Slovačkoj“, ističe Milić.

Podseća i da su određeni delovi češke hemijske industrije i proizvodnje komponenata za automobile pronašli Vojvodinu kao region za ekspanziju.

„Visoki višegodišnji ekonomski rast država centralne Evrope prirodno dovodi i do prelivanja na druge regione, pa i naš. Potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 2008. je omogućilo okvir za porast obima trgovine sa EU, kao i stabilnijim investicijama iz ovog regiona sveta. Bez liberalizovane trgovine sa EU, ovakva ekspanzija iz Mađarske i Slovačke se izvesno ne bi realizovala“, smatra naš sagovornik.

Kaže da se najviše političkih interesa može videti u delovanju Mađarske, čija je etnička zajednica najbrojnija u Vojvodini i gde postoji želja da opstane na ovoj teritoriji uprkos velikom migriranju u smeru EU. Drugi razlog su politički odnosi koji postoje između vlasti u Budimpešti i Beogradu, a koji imaju i spoljnopolitička preklapanja. Srbija i Mađarska imaju dosta blage odnose prema Rusiji i manje su zainteresovane za odlučnu energetsku diversifikaciju od drugih država EU i našeg regiona, što se vidi i kroz zajedničku izgradnju naftovoda koji će ponovo dopremati rusku naftu u Srbiju.

Obe države su više otvorene za kineske kredite, investicije i učestvovanje u kineskim lancima snabdevanja. Ne bi trebalo isključiti da u budućnosti u Srbiju dođu nove investicije iz sfere proizvodnje električnih automobila i njihovih komponenti koje bi bile naslonjenje na kineske lance snabdevanja, kako je danas već slučaj u Mađarskoj. Postoji kineska želja da njena industrija električnih vozila pojača svoju prisutnost na evropskom tržištu, gde je kada se radi o litijumskim baterijama za njih Mađarska najveći hab. Zato je moguće prelivanje takvih trendova i na Srbiju iz Mađarske.

„Takođe, ruski privredni akteri su oduvek bili prisutni u Centralnoj Evropi i koristili su različite kompanije kao paravan za razne političke uticaje unutar EU, te iako je taj uticaj opao u Slovačkoj i Češkoj, on nije nestao. Ne bi trebalo zaboraviti da je jedna češka banka u ruskom vlasništvu poslužila da misteriozno izdašno kreditira partiju Marin Le Pen za kampanju 2014. za izbore za Evropski parlament i zatim bankrotira. Iz tog razloga, nikada ne bi trebalo isključiti da iza pojedinih kompanija mogu tajno stajati interesi nekih trećih aktera koji nisu ekonomski, već politički“, zaključuje Milić.

Orban ima daleko jače političke interese

Mađarski novinar Gabor Bodiš, kaže za Forbes Srbija da je očigledna namera Mađarske, odnosno Viktora Orbana da od te zemlje pravi regionalnu silu u svakom smislu, pa bi i investicije trebalo posmatrati kroz tu prizmu. Kompanijama iz Mađarske je tržište Balkana svakako privlačno, odnosno postoje ekonomski interesi, ali oni se nekada prepliću i sa političkim.

„Odavno već postoji jasna namera biznismena bliskih Orbanu da svoje poslovanje šire na Balkanu, pa i kada je u pitanju medijski biznis. Poznato je da su ljudi bliski njemu u Sloveniji kupili drugu najveću TV stanicu, kao i da je projekat sa kupovinom dva portala i dnevnih novina propao, jer je Janez Janša pao sa vlasti“, podseća Bodiš.

Prema njegovim rečima, slično je bilo i u slučaju Severne Makedonije u kojoj je zbog bliskosti sa bivšim premijerom Gruevskim Orban takođe želeo da širi svoj medijski uticaj. „Zna se da je Gruevski, koji je osuđen u Severnoj Makedoniji zbog korupcije, uz pomoć mađarskih diplomata tajno pobegao u našu zemlju i dobio azil“, kaže Bodiš.

Što se Srbije tiče, nastavlja naš sagovornik, zbog bliskosti sa Aleksandrom Vučićem i naklonosti medija bliskih režimu ili onih pod kontrolom režima u Srbiji, Orbanu nije potrebno da preko svojih poslovnih veza zauzima medijsko tržište.

„S druge strane, što se Slovačke i Češke tiče, ne nazirem bilo kakve političke interese u pozadini činjenice da rastu investicije iz ovih zemalja u regionu Balkana. Slovačka prosto ima potrebu ekonomskog širenja, pa joj Balkan dođe kao logičan izbor, kao i u slučaju Češke koja je još jača ekonomija“, navodi mađarski novinar.

Postoji interes, ali i oprez

Tvrtko Jakovina, hrvatski istoričar i profesor Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, smatra da je verovatno logično da zemlje koje su tradicionalno bile orijentisane na Jadran ili prema jugu, izlaze ponovo na to područje, posebno zato što je reč o državama koje su stisnute između Nemačke i Rusije i zone u kojoj ona ili dominira ili nastoji da dominira.

On dodaje da je na prvom mestu želja da lanci snabdevanja budu kraći i time i jeftiniji. „Šteta je samo što je reč o zemljama koje su pre nekih 30 godina bile daleko iza nas“, kaže Jakovina.

Prema njegovim rečima, svaka ekonomija je politika i u svakoj politici, ako nema ekonomije, nema ni dugotrajnih i čvrstih veza. Zemlje srednje Evrope imaju i svoje manjine i tradicionalne veze s našim prostorom, no ne znači to da imaju dovoljno snažnu privredu i političku, demografsku, težinu da bi se nametnuli kao dominantna sila ili zemlje koje imaju uticaj koji bi mogao dramatično uticati na unutrašnje prilike u bilo kojoj od zemalja evropskog jugoistoka.

„Isto tako, poslovna kultura tih zemalja nije problematična, manje je, ili nešto manje, koruptivna no neke druge. Naravno, ukoliko kompanije o kojima govorimo jesu mađarske ili poljske ili češke. Ukoliko su stvarni vlasnici neki drugi, odnosno ukoliko su oni koji nadziru ekonomije ili važne grane u ovim zemljama Rusi ili Kinezi ili bilo ko drugi ko se ne vidi ili skriva, onda imamo drukčiji problem. Onda je reč o borbi u kojoj su slabe i upropaštene, devastirane ekonomije evropske periferije, samo jedno od bojišta velikog, globalnog rata u kojem male evropske države nisu puno više od potrošive, manje važne robe“, naglašava Jakovina.

On strahuje da bi svet sutra odnosno već od 2025. više mogao da liči na Srednji vek, nego na globalizovano tržište kakvo imamo sada. „U takvom, mogućem, budućem svetu, države koje više ne mogu proizvesti ništa same, neće proći dobro. Ne bi to bilo prvi put u istoriji. Grubo govoreći, da su bile sposobne, ne bi im se to ni dogodilo“, zaključuje Jakovina.

SLOVENIJA Kada je reč o Sloveniji, njihov najpoznatiji brend vode, Radenska, u vlasništvu je češke grupacije Kofola. Kompanija Hartenberg, u vlasništvu bivšeg premijera i biznismena Andreja Babiša, kao i i slovački Corwin kupili su zemlju u Ljubljani radi razvoja nekretnina. Češki K&H kupio je još jedan poznati slovenački brend, proizvođača obuće Alpina. Kompanija RSBC kupila je inženjersku firmu AREX koja radi za odbrambenu industriju. EP holding formirao je zajedničko preduzeće sa Slovenačkim železnicama. Inače, EP holding se može smatrati zajedničkim češko-slovačkim poduhvatom jer je u vlasništvu češkog biznismena Daniela Kretinskog i slovačke J&T grupe pod kontrolom Patrika Tkača (kao manjinski partner J&T je učestvovao u preuzimanju firmi Srđana Šapera). Češki ČGS kupio je od Save proizvođača gume Rubber Manufacturing, RIDG holding kupio je proizvođača papira Vipap Videm Krško, dok je Energo Pro kupio proizvođača turbina Litostroj. Kao i u Srbiji, najzvučniji investitor u Sloveniji je PPF grupa koja drži najveću medijsku grupaciju u toj zemlji (POP, Brio, Oto, Kino, Astra). S druge strane, Slovaci se značajno manje pojavljuju u Sloveniji kao investitori i, prema raspoloživim podacima, više je investicija išlo u suprotnom smeru.