ISTRAŽUJEMO Investitori u klin, Dubravka u ploču: Ko koči obnovljive izvore u iščekivanju „strujnog udara“

Ministarka Dubravka Đedović kaže da problema nema. Strateški cilj Srbije da do 2030. dostigne najmanje 3,5 gigavata novih energetskih kapaciteta iz obnovljivih izvora je i realan i dostižan.

Kao izaslanik predsednika Srbija, u zahuktaloj izbornoj trci, ministarka energetike ovo je ustvrdila na nedavno održanoj konferenciji „OIE Srbija 2026“.

I dok ona očekuje i najavljuje instalisanje novih kapaciteta i povećanu proizvodnju elektične energije iz čistih izvora, direktorka EMS-a Jelena Matejić, na istom skupu požuruje investitore u solar i vetar da ubrzaju svoja ulaganja, i da ne brinu za kapacitete prenosne mreže.

Drugim rečima, prenosni sistem ima dovoljno kapaciteta da primi tu novoproizvedenu energiju bez bojazni da sistem bude preopterećen.

Sa druge strane stola, odnosno od investitora, stizale su sasvim drugačije poruke. „Projekti obnovljive energije danas su ili potpuno blokirani ili ozbiljno ugroženi, a inicijativa organizacije OIE Srbija za izmenu zakonske regulative se i dalje čeka“.

Zabrinutost deli i Gžegož Zelenski, direktor za Jugoistočnu Evropu EBRD-a.

„Širom sveta se investicije u obnovljive izvore energije ubrzavaju, a u Srbiji vidimo drugačiji pravac sa odlaganjem novih projekata“, kaže on. I dodaje da je zabrinut jer investicije u obnovljive izvore gube zamah u Srbiji.

Forbes Srbija istražuje ko ovde govori istinu. Da li su projekti zakočeni ili se njihov razvoj ubrzava? Da li je plan Srbije o najmanje 3,5 gigavata iz obnovljivih izvora „realan i dostižan“ ili je samo deo predizbornog folklora i pustih obećanja?

Statistika naša dika

Ministarka se na pomenutom skupu posebno osvrnula na razvoj solarne energije, naglašavajući da je on ubrzan. Kazala je da je ovog leta prvi put premašio 400 megavata. To je, kako je kazala, 30 puta više nego pre četiri i po godine, kada je Srbija imala samo 13 megavata solarnih elektrana.

Sa druge strane, podaci za 2025. godinu Agencije za energetiku pokazuju malo drugačiju sliku. Upravo u oblasti solarne energije došlo je do zastoja.

Sagovornik dobro upućen u ovu oblast reći će „rast verovatno jeste toliki, ali kada krenete sa niske osnove lako je reći da smo imali porast 30 puta. Pre četiri i po godine nije praktično ni bilo energije proizvedene iz solara, pa je svaki napredak ogroman. To, međutim, ne znači da energije iz solarnih elektrana ima dovoljno. Naprotiv, nemamo je ni blizu dovoljnog, a postoje zastoji u investicijama u toj oblasti“, objašnjava on.

Podaci Agencije za energetiku za 2025. pokazuju, međutim, da nijedna solarna elektrana nije povezana na prenosni sistem u toj godini. Instalisani kapaciteti su, dakle, nula. Na distributivnoj mreži je bilo 209 solarnih elektrana snage 187 megavata.

Udeo OIE opada

Udeo obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji i potrošnji struje u Srbiji je, prema podacima Agencije za energetiku, u poslednjih pet godina oscilirao između 29 i 42 odsto. Pritom, najviše je iznosio 2023. kada je taj udeo bio 41,58 odsto, dok je najniži bio upravo 2025. i to 29,87 odsto.

Ovi podaci pokazuju i da je u poslednjih pet godina, udeo proizvodnje struje iz obnovljivih izvora u ukupnoj bruto potrošnji u Srbiji u padu. Primera radi, 2021. godine je to bilo 37,5 odsto, dok je 2025. iznosio pomenutih 29,87. odsto. Pojašnjenja radi, ovde se govori i o proizvodnji u hidroelektranama.

Kada se ova statistika svede isključivo na vetroparkove i solarne elektrane, slika je potpuno promenjena. Struktura proizvodnje pokazuje da je u prošloj godini iz ova dva izvora proizvedeno tek pet odsto od ukupne proizvodnje struje. Od toga se 4,3 odsto odnosi na energiju iz vetra, a samo 0,7 na solarnu energiju.

I ovi podaci potvrđuju tezu da je energija dobijena iz obnovljivih izvora u padu.

„Slon je u prostoriji, svi to znaju i svi se ogluše na ovu činjenicu“, slikovito objašnjava naš sagovornik trenutnu situaciju u elektroenergetici.

On dodaje da ne postoje ni teorijske šanse da Srbija u naredne četiri godine dođe do tih 3,5 gigavata energije iz vetra i sunca. „To jeste strateški cilj, ali on je i u teoriji i u praksi, neostvariv“, kaže dobro upućeni sagovornik.

Ističe da bi za Srbiju bilo više nego dobro kada bi do 2040. imala 2,2 gigavata kapaciteta u vetroelektranama i još dva u solaru. Ali da se i taj cilj danas čini nedostižnim.

Šta koči investicije

Investitori u ove projekte žale se na zakonsku regulativu koja nije dovoljno podsticajna i koja je praktično usporila ili zaustavila dalji razvoj. Kako se na pomenutom skupu čulo, investitori su pokazali da zastoj nije do njih. Nego do države.

„Investitori su prethodnih godina položili ozbiljne bankarske garancije i time pokazali spremnost da realizuju projekte. Sada deo tih garancija postaje rizik ne zato što investitori nisu uradili svoj posao, nego što čekaju odluke uprave. Oni, dakle, snose rizik i trpeće posledice zbog kašnjenja na koje sami ne mogu da utiču“, kazao je Miloš Colić, iz Udruženja OIE Srbija.

Naš neimenovani sagovornik dodaje da Srbija jednostavno nije atraktivna investitorima. Reč je o skupim projektima, sa mnogo rizika. Skupe bankarske garancije, spora administracija, promena državne politike, obaveza da se obezbede baterijska skladišta. Sve to usporava investiranje.

Colić je, opet, upozorio da zaustavljanje novih investicija u vetro ili solarne elektrane nimalo nije dobro rešenje.

„Razumemo potrebu da se mreža zaštiti. Ali ovo nije samo pitanje interesa investitora. Svaki novi zeleni kilovat u elektroenergetskom sistemu je za opšte dobro. To donosi više domaće energije, veću energetsku sigurnost, veću konkurenciju na tržištu i na kraju manji pritisak na cenu energije“, kazao je on.

Državna promena plana

Država se maja ove godine predomislila. Nove studije priključenja struje iz varijabilnih izvora su odložene do 2029, odnosno za tri godine. To je trebalo da se desi ove godine. Ovakva odluka, sprovedena kroz uredbu, obustavlja do 2029. svaki novi projekat, jer je to ulazni korak za realizaciju investicija u OIE.

Na to je upozorio i Colić. Zaustavljanje ulaska novih projekata vetra i sunca je loše. Ako se sada prekine razvojni ciklus na tri ili četiri godine, nije moguće jednostavno posle pritisnuti dume i dobiti novu elektranu.

Sagovornik Forbes Srbija objašnjava da razvoj projekta traje tri puta duže od njegove realizacije. A razvoj znači sve administativne i druge procedure koje prethodne ishodovanju građevinske dozvole za izgradnju ovih elektrana.

Razlog zbog kojeg je država obustavila razvoj novih projekata su kapaciteti prenosne mreže pod kontrolom EMS-a. Pojednostavljeno, prenosni sistem nije dovoljno snažan da može da primi količinu energije. I da bi bio stabilan mora se dobro kontrolisati i balansirati. Uporedo sa kašnjenjem u izgradnji kapaciteta u proizvodnji struje, nedovoljno se radi na novim investicijama u prenosnu mrežu.

EPS kupuje projekte od privatnih investitora

EPS je pre nekoliko dana objavio poziv kompanijama i investitorima za otkup ili zajednički razvoj projekata iz oblasti OIE, kao i za kupovinu gotovih projekata solarnih i vetroelektrana. I to kapaciteta 1.200 megavata.

Kažu da žele da budu nosilac energetske tranzicije i da istovremeno očuvaju sigurnost snabdevanja.

„Otvaramo vrata najboljim projektima i partnerima na tržištu kako bismo ubrzali ulaganja u obnovoljive izvore i stvorili stabilan i održiv energetski sistem za budućnost“, rekao je ovom prilikom Dušan Živković, direktor EPS-a.

Pošto je samostalno ulaganje, odnosno realizacija ovakih projekata za EPS otežana ili previše spora, državna kompanija odlučila se da od investitora kupi njihove projekte. Jer, onih koji su se predomislili u međuvremenu, godinama čekajući na realizaciju projekta i ubrzanje procedura, itekako ima.

Podsetimo, EPS je u ovu oblast ušao tek nedavno završetkom vetroparka Kostolac. Sa druge strane, kako smo pisali, predsednik Srbije je pre nekoliko meseci „držao predavanje“ i resornoj ministarki i direktoru EPS-a kako prepisuju planove iz prethodnih godina. I ne odgovaraju na rastuću potrošnju i povećanju potražnju za energijom koja će se tek desiti. Nemaju nikakav plan kako će tu struju obezbediti u iščekivanju „strujnog udara“ neminovnog i zbog promena klime i zbog gutača energije koje stvara tehnološka revolucija. Izričito je rekao da Srbija već 2030. a najkasnije 2035. neće imati struje.

Kontradiktornosti ministarke i direktorke

Jelena Matejić, prva žena EMS-a poručila je na skupu investitorima da se ubzaju. Da ne strahuju od kapaciteta, jer njih ima dovoljno. Mislila je na investicije koje su već u fazi razvoja, a ne na nove koji su zaustavljeni do 2029.

Ipak, ovakvu njenu poruku ministrka je svojim govorom praktično demantovala. Kao izaslanica predsednika Vučića rekla je da „cilj države nije samo povećanje broja megavata, nego razvoj održivog sistema u kojem ti novi projekti neće ugroziti sigurnost snabdevanja i stabilnost mreže“.

A onda je dodala i ovo. „U modelima razvoja prenosne mreže trenutno se nalazi više od 12 gigavata projekata, odnosno oko 15 gigavata kada se tome dodaju i projekti na distributivnom sistemu. To je višestruko više od kapaciteta koji sistem može da integriše“.

Tamna budućnost

Naš sagovornik zaključuje da će godine pred nama doneti dodatnu krizu kada je reč o stabilnosti elektroenergetskog sistema.

„Strategija nije dobro usaglašena. Ne možete proizvoditi više i razvijati nove projekte kako biste njima zamenili zastarele sisteme proizvodnje iz uglja, ako niste obezbedili skladišta za struju, niti dovoljno stabilan prenosni sistem. Pod skladištima mislim na reverzibilne hidroelektrane poput Bistrice i Đerdapa 3. Priča o nuklearnoj energiji je daleko od početka. Ako barem za nekoliko godina krenemo sa razvojem jednog takvog projekta možemo očekivati da do 2060. imamo elektranu. Ali u međuvremenu nečim se moraju zameniti termolektrane kojima ističe rok trajanja“, kaže naš sagovornik.

Na pitanje do čega će nas ovakvo vođenje energetske politike dovesti u konačnici, odgovara:

„Do neke alarmatne situacije koja će iziskivati prilično prepakivanje sistema i ciljeva, odnosno sagledavanja budućnosti koja neće biti svetla“.