ISTRAŽUJEMO Kako bi izgledalo državno preuzimanje NIS-a: Treba li Srbiji zakon o “otimanju” ili propis već postoji

Pošto nije dao najpreciznije objašnjenje zašto je Vlada Srbije izabrala da većinskom vlasniku NIS-a ostavi rok od baš 50 dana da proda svoj paket akcija, predsednik Srbije je ostavio nekoliko opcija.

Prva bi podrazumevala da NIS i država imaju u rezervi nafte i derivata za toliko dana da bi tržište moglo nesmetano da funkcioniše. Čak i ako odgovor američkog OFAC-a na zahtev za produženje licence bude negativan. A Rafinerija u Pančevu koja je na tihom režimu zbog toga već ove nedelje stane.

Drugi bi pak mogao da se tiče roka koji je većinski vlasnik NIS-a dobio od OFAC-a da proda svoj udeo, a to je, podsetimo, 13. februar 2026.

Treći, koji je možda najmanje verovatan, značio bi da Srbija kani da NIS preuzme tako što će posegnuti za stečajem ove kompanije. I prema njenim procenama, treba joj toliko dana da bi na ovaj način mogla da preuzme vlasništvo. I time se oslobodi američkih sankcija.

Kako god bilo, epilog ovog pedesetodnevnog ultimatuma, ukoliko NIS ne dobije novog vlasnika, biće, prema rečima predsednika Srbije, uvođenje državne uprave. Nije precizirao kako će to tačno izgledati, ali jeste da su neki ministri u Vladi Srbije bili za to da se NIS već sada nacionalizuje. On, pak, tu mogućnost i dalje odbacuje.

Forbes Srbija istraživao je šta u praksi znači nametanje državne uprave. Može li Srbija zakonski preuzeti NIS? Da li joj je za to potreban novi propis? Je li taj propis zakon o nacionalizaciji koji bi bio opšti? Ili neki novi leks specijalis koji bi se odnosio samo na ovaj slučaj? Ili nešto treće? Primera radi, stečaj.

Doneti zakon o administrativnom preuzimanju

Advokat i nekadašnji ministar Milan Parivodić kaže za Forbes Srbija da bi se problem mogao rešiti tako što će Skupština Srbije da usvoji zakon o administrativnom preuzimanju. Ali ne samo u slučaju NIS-a, nego opšti, tojest sistemski zakon koji bi regulisao i neke eventualne buduće slučajeve.

On dalje objašnjava da bi Srbija zapravo trebalo da uradi sličnu stvar kao što su to ranije uradile Nemačka ili Bugarska u slučaju preuzimanja upravljanja ruskim kompanijama.

Podsetimo, Nemačka je još 2022. preuzela kontrolu nad imovinom ruskog naftnog giganta Rosnjefta. Ona je to uradila pozivajući se na Zakon o energetskoj bezbednosti.

Parivodić navodi da Srbija u svojim propisima o energetici nema mogućnost da na ovaj način preuzme upravljanje imovinom NIS-a. Ali zato može usvojiti poseban propis koji to na sličan način reguliše.

On kaže da bi taj zakon trebalo da propisuje da vlasnik kritične infrastrukture ima obavezu da obezbedi normalno funkcionisanje kompanije. Zato što je to u nacionalnom interesu zemlje. Ukoliko to nije u stanju da uradi, onda država ima pravo na nametne svoju upravu.

Čudno kako neki propis to već ne reguliše

„Meni je čudno i indikativno kako mi u Zakonu o energetici to ne regulišemo. Mogućnost da se ovo uradi ako su ugroženi nacionalni interesi. I baš nemamo takvu odredbu koja se tiče nafte ili gasa“, kaže Parivodić sugerišući da je to očigledno bio ustupak Rusima.

„Taj budući propis trebalo bi najdetaljnije moguće da odredi buduće korake. U smislu da Vlada ima pravo da uvede novu upravu u NIS. I da sadašnji menadžment mora da se povinuje toj upravi. Takva uprava dala bi onda u sledećem koraku većinskom vlasniku akcija rok, ne previše dug, da proda svoj paket akcija. Ukoliko to ne učini, onda nova državna uprava to uradi u ime i za račun vlasnika akcija, tojest Gasproma. I novac dobijen prodajom uplati na njihov račun“, kaže Parivodić.

On dodaje da ustavni osnov za donošenje ovakvog propisa postoji, čak i ako zakon bude podrazumevao retroaktivno dejstvo.

„Suština je da to treba da bude opšti zakon koji će na taj način omogućiti primenu i na neke buduće situacije. Naravno, precizno definisan u smislu da se jasno propiše kada i kako može da se primenuje“, precizira ovaj advokat.

Pravni okvir već postoji

Advokat Tomislav Šunjka, pak, tvrdi da pravni okvir za preuzimanje akcija NIS-a već postoji.

„Interesi Srbije su da se ne ugrozi bezbednost i energetska stabilnost. I ona već sada ima pravni okvir koji joj omogućava da to učini“, tvrdi naš sagovornik.

On podseća da Zakon o potvrđivanju sporazuma između Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Ruske Federacije o stimulisanju i uzajamnoj zaštiti ulaganja koji je još na snazi to omogućava.

U članu 4. tog Zakona stoji sledeće:

„Ulaganja ulagača jedne strane ugovornice koja su realizovana na teritoriji druge strane ugovornice neće se eksproprisati, nacionalizovati ili podvrgnuti drugim metama koje imaju slične posledice osim u slučajevima kada se takve mere preduzimaju u opštem interesu, po zakonskim propisima koji nisu diskriminacioni, a praćeni su isplatom brze i adekvatne naknade“.

U nastavku tog člana piše: „Naknada treba da odgovara najmanje tržišnoj vrednosti eksproprisanih ulaganja, neposredno pre nego što je zvanično postalo poznato da će se stvarno sprovesti ili da predstoji eksproprijacija. Nadoknada će se isplaćivati bez neosnovanog kašnjenja u konveribilnoj valuti i neometano transferisati u inostranstvo. Do momenta isplate, na iznos nadoknade, zaračunavaće se kamata po kamatnoj stopi one strane ugovornice na čijoj teritoriji su uzvršena ulaganja“.

Šunjka smatra da je ovo dovoljno da država već sada preuzme NIS.

Propisi u koliziji?

Podsetimo, na snazi je još jedan zakon koji se tiče naftno-gasnog aranžmana dve zemlje. Reč je o Zakonu o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede. Usvojen je 2008. godine i u članu 2, između ostalog, piše sledeće.

„Infrastrukturni, proizvodni i drugi objekti, kao i druga imovina koju kompanije grade, modernizuju ili nabavljaju tokom obavljanja privredne aktivnosti… predstavljaju njihovo vlasništvo. Imovina kompanija ne može biti eksproprisana, nacionalizovana ili podvrgnuta merama ekvivalentnim po posledicama eksproprijaciji ili nacionalizaciji“.

Drugim rečima, ovaj Zakon ukida mogućnost da se izvrši eksproprijacija ili nacionalizacija gasovoda (misli se na Južni tok), podzemnog skladišta Banatski Dvor ili kompleksa koji pripada kompaniji NIS.

Šunjka, međutim, kaže da dva propisa nisu u koliziji i da ovaj drugi ne sprečava Srbiju da primeni član 4. sporazuma o uzajamnoj zaštiti ulaganja.

„Ovaj drugi zakon se ne odnosi na akcije koje Gasprom ima u NIS-u i ne štiti vlasnika akcija u tom smislu. On kaže da se ne može izvršiti eksproprijacija ili nacionalizacija NIS-a“.

Mogu li Rusi do novca

Šunjka kaže da nacionalizacija u pravom smislu reči podrazumeva otuđenje imovine bez plaćanja naknade. Zato ona i nije rešenje.

„Vlada, dakle, ima pravni okvir da donese odluku da taj i taj broj akcija postaje vlasništvo Republike Srbije zato što je to opšti interes. Odnosno zbog ugrožene energetske bezbednosti zemlje“.

Naš sagovornik kaže da bi Vlada u toj odluci osim ovoga navela i visinu naknade za preuzimanje akcija od sadašnjeg većinskog vlasnika, ali da dozvolu o prebacivanju novca daje OFAC.

„OFAC izdaje licence, odnosno dozvole i u ovom slučaju, Vlada Srbije ima mogućnost da odredi iznos ali da bi se ta transakcija sprovela neophodna je dozvola OFAC-a“.

Stečaj kao opcija

Kratko nakon predsednikovog jučerašnjeg obraćanja u kojem je pomenuo i sekundarne sankcije, odnosno obustavljanje platnog prometa, oglasila se i Narodna banka Srbije, a potom i Udruženje banaka.

I jedni i drugi potvrdili su da će ukoliko NIS ne dobije zatraženu licencu za nesmetani rad obustaviti platni promet sa ovom kompanijom. Razlog je strah od uvođenja sekundarnih sankcija. Ostalo je međutim nejasno da li se misli na licencu koja se očekuje za dva dana ili na neku drugu. Drugim rečima, za koliko dana bi se platni promet sa NIS-om mogao obustaviti.

Ukoliko se ovako nešto zaista i obistini u narednim danima, NIS praktično ne bi mogao da posluje. Preciznije ne bi mogao da obavlja platni promet.

I tu se onda nameće stečaj kao opcija za preuzimanje. Ukoliko poslovne banke u Srbiji prekinu platni promet sa NIS-om, on bi postao nesolventan. I otvorila bi se zakonska mogućnost za pokretanje postupka stečaja.

Poslovni konsultant Milan R. Kovačević kaže da će NIS sa sankcijama brzo postati nesolventan, a njegovi računi u bankama blokirani. Tada poverioci mogu pokrenuti stečaj pred našim sudovima.

„Otvaranjem stečaja od domaćeg suda imenovani stečajni upravnik NIS-a zamenjuje celu dotadašnju njegovu upravu. Time prestaju i sankcije NIS-u jer prestaje ruski uticaj na njega. Stečajni upravnik ga onda izlaže prodaji i NIS ponovo može da obnavlja poslovanje u rukama novih vlasnika. Ne znam zašto ovakav postupak nije ni pominjan”, kaže Kovačević.

On smatra da bi, kako kaže, konfiskacija akcija ruskog vlasnika i smenjivanje ruske uprave u NIS-u dovelo do skupe međunarodne arbitraže o opravdanosti postupka.