ISTRAŽUJEMO Kako napreduje projekat Čista Srbija: Izdvajanja države se smanjuju, ovim tempom ni za tri decenije

U okviru projekta Čista Srbija u Kragujevcu će biti realizovana tri značajna ekološka projekta. I to izgradnja kanalizacione mreže u dužini od 360 kilometara, tri postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i nova deponija. Ovo su gradski zvaničnici Kragujevca tvrdili decembra 2021. godine. U vreme kada je najavljen ovaj grandiozni projekat vredan ukupno 3,15 milijardi evra u više od 70 mesta u Srbiji.

Četiri godine kasnije, situacija u Kragujevcu bitno je drugačija. Kako su nedavno objavili lokalni mediji, u ovom gradu izgrađeno je oko 40 kilometara kanalizacione mreže. Pritom, nije poznato ni da li je ovaj grad uopšte više deo projekta Čista Srbija. Njegovih predstavnika nije bilo na potpisivanju aneksa koji su označili početak druge faze.

Kragujevac je, podsetimo, jedan od ukupno 73 grada ili opštine u Srbiji, odnosno jedna od 93 lokacije širom zemlje u kojima je najavljeno da će se projekat Čista Srbija sprovoditi. I koji će, prema podacima iz najnovije Fiskalne strategije, ukupno koštati 3,15 milijardi evra ili preciznije 367,9 milijardi dinara.

Forbes Srbija istraživao je dokle se stiglo sa ovim projektom? Koliko je novca potrošeno, a koliko je komunalne infrastrukture do sada izgrađeno i sanirano?

Bez odgovora nadležnog ministarstva

Forbes Srbija nije dobio odgovore iz nadležnog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u vezi sa realizacijom projekta Čista Srbija. Ono što je, međutim, moguće videti na sajtu pomenutog ministarstva jesu podaci iz juna ove godine.

Prema njima, projekat je u toku i to u prve dve faze. U prvoj fazi izvode se radovi na 16 lokacija. I to iz budžeta se finansiraju projekti u Novom Sadu, Novom Bečeju, Kragujevcu, Kučevu i Kniću. Dok se iz kredita kineske Exim banke realizuju u Lazarevcu, Obrenovcu, Svrljigu, Velikim Crljenima, Banji Vrujci, Lajkovcu, Vranju, Krupnju, Kladovu, Varvarinu i Mionici.

Do juna je izvedeno 84,8 odsto kanalizacione mreže i radovi na šest postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

U drugoj fazi se radovi izvode na devet lokacija. Do juna su izvedeni na 42,9 odsto kanalizacione mreže.

Podsetimo, država je za sada od pomenute kineske banke povukla dve kreditne linije. Za prvu fazu 203 miliona evra i za drugu 183,9 miliona evra. Glavni izvođač radova je kineska kompanija China Road and Bridge Corporation koju je država odabrala direktnom pogodbom, mimo tendera i transparentnih procedura.

Komercijalni ugovor o projektovanju i izvođenju radova sa ovom kompanijom potpisan je tokom 2021. godine.

Potrošeni novac na projekat

Ekonomisti sa kojima je Forbes Srbija razgovarao kažu da je realizaciju ovog projekta izuzetno teško pratiti. Razlog je njegova razuđenost na gotovo 100 lokacija širom zemlje i nedovoljna transparentnost budžetskih izdvajanja u ove svrhe.

Iz postojećih podataka moguće je videti da je država od 2021. do danas na ovaj projekat utrošila oko 50 milijardi dinara, odnosno oko 430 miliona evra. Drugim rečima, u proseku se, mada sa variranjem, godišnje izdvajalo oko 100 miliona evra.

Takođe, u revidiranoj Fiskalnoj strategiji piše da je projektovani trošak za ovaj projekat u 2026. godini osam milijardi dinara. U 2027. planirano je šest milijardi, a potom četiri milijarde dinara u 2028. Ovi podaci signaliziraju da država smanjuje izdvajanja za realizaciju Čiste Srbije, iako bi zapravo trebalo da se ona povećavaju.

Kineski krediti

Stručnjaci za budžet naglašavaju da to ne mora striktno da znači da će se u praksi to i desiti, jer poređenje budžeta iz prethodnih godina i njihovih završnih računa pokazuje da je Vlada izdvajala u proseku nekoliko milijardi dinara više nego što je prvobitno planirano.

Ono što, međutim, nije sasvim jasno jeste da li je sav iznos dva kineska kredita potrošen i da li je za taj novac izgrađeno ono što Ministarstvo građevinarstva navodi na svom sajtu.

Ako jeste, to bi onda značilo da su sredstva potrošena, a da nije izgrađena sva infrastruktura planirana u prve dve faze.

Takođe, podaci govore da je od 2021. do 2025. sa ove budžetske linije isplaćeno 430 miliona evra. Sa druge strane, prema podacima Uprave za javni dug vidi se da je povučeno 230 miliona evra kredita, od ukupno 387 miliona koliko iznose dva pomenuta kineska kredita.

Ova razlika od oko 200 miliona evra može značiti da su radovi ipak skuplji nego što je prvobitno planirano, ali i da je država izdvajala više budžetskog novca nego što je planirala. Takođe, može značiti i da je razlika potrošena na neke pripreme narednih faza projekta.

Upozorenja Fiskalnog saveta

U svojoj oceni predloženog budžeta za narednu godinu, Fiskalni savet upozorava da „zabrinjava ustaljena praksa po kojoj se plan investicija za određene projekte, poput ovog Čista Srbija, često ne realizuje u predviđenom obimu. Tako se ni za navedeni nivo u 2026. ne može sa sigurnošću tvrditi da će biti izvršen“.

„Ulaganja u oblasti zaštite životne sredine i komunalne infrastrukture ostaju nominalno nepromenjena, što znači da njihov nivo opada u odnosu na BDP, iako bi opravdano bilo da poraste“, kaže Fiskalni savet.

I u oceni Završnog računa budžeta za 2024. godinu, u ovoj instituciji upozoravaju na istu stvar.

„Više puta smo pisali o problemu neefikasne realizacije infrastrukturnih projekata, i to naročito onih koji nisu na vrhu liste prioriteta Vlade, iako zahtevaju hitno povećanje ulaganja“. Kao primere navode zaštitu životne sredine, komunalnu infrastrukturu, obrazovanje i zdrastvo.

„Završni račun otkriva da se penali trenutno plaćaju za čak 68 ugovorenih kredita. Plaća se naknada za 28 kredita za izgradnju drumske i železničke infrastrukture, 22 kredita za zelene projekte, zaštitu životne sredine, komunalnu infrastrukturu i borbu protiv klimatskih promena…“.

Zapuštenost komunalne infrastrukture

Vlada je, podsetimo, u ovaj grandiozno najavljivani projekat ušla pre pet godina, i to nakon ozbiljnih kritika da je stanje u komunalnoj infrastrukturi poražavajuće loše.

„Zbog višedecenijskog nedovoljnog ulaganja u ove projekte situacija u ovom sektoru je kritična. Još 2018. smo ukazali da ni u jednom sektoru nismo uočili tako poražavajuće zaostajanje kao što je to slučaj u oblasti zaštite životne sredine i komunalne infrastrukture. Činjenica je da su se javna ulaganja u ovom sektoru pomerila sa „mrtve tačke“ od 2021. godine, ali Srbija i dalje drastično zaostaje za regionom po pitanju kvaliteta i dostupnosti ove infrastrukture“, pisalo je u analizi Fiskalnog saveta o Politici javnih investicija u Srbiji, rađenoj prošle godine.

Oni su naveli, između ostalog, da javnu kanalizaciju nema trećina stanovnika, da infrastruktura za prečišćavanje otpadnih voda jedva da postoji, na vodovodnoj mreži se izgubi previše vode za piće.

„Postoje ogromni nerešeni problemi u sistemu za upravljanje otpadom. Čak 3,7 miliona stanovnika je izloženo vazduhu koji je zvanično ocenjen kao prekomerno zagađen. Zanemarivanjem javnih investicija koje su bile neophodne za rešavanje ovih problema Srbija je postala jedna od najzagađenijih zemalja u Evropi“.

Ni za tri decenije

Iz tih razloga, Vlada je najavila projekat Čista Srbija koji ima za cilj, kako su rekli, „da unapredi komunalnu infrastrukturu i omogući rešavanje višedecenijskog problema u ovoj oblasti. I da Srbiju približi evropskim standardima kada je reč o odvođenju i prečišćavanju otpadnih voda“.

Približavanje evropskim standardima, međutim, dogovoreno je sa kineskom kompanijom, a projekat, podsetimo, uključuje izgradnju 159 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i 5,2 miliona metara cevi kanalizacione mreže.

Rok za njegov završetak nije naznačen u dokumentu Ministarstva građevinarstva, ali tempom kojim se do sada odvijao biće potrebno više od tri decenije. Ukoliko, naravno, Vlada ne odluči, u međuvremenu, da ubrza realizaciju. Problem je što izdvajanja iz budžeta, barem do 2028. to ne pokazuju. Naprotiv, ona se smanjuju. Sa druge strane, iskustvo Srbije u realizaciji vrednih infrastrukturnih projekata po pravilu pokazuje da njihova cena sa protokom vremena raste, a rokovi završetka se po pravilu pomeraju.