ISTRAŽUJEMO Kako posluju turske građevinske firme u Srbiji i zašto slika nije dobra

Ekspanzija infrastrukturnih projekata u Srbiji, bliski odnosi dva predsednika i niska cena rada, tri su ključna preduslova koja su turske kompanije i radnike svrstali među najprisutnije na našim gradilištima. Međutim, i samo letimičan pregled podataka o njihovom poslovanju dovoljno govori koliko rizika postoji u ovoj oblasti.

Forbes Srbija nedavno je istraživao poslovanje kompanije Kronos koja je završila u stečaju nakon blokade računa duže od šest meseci. Kronos je ostao dužan nekolicini domaćih firmi, a bili su blokirani i zbog poreskog dugovanja.

Druga kompanija čije smo poslovanje istraživali je mnogo veća i značajnija, a reč je o Tašjapiju koji je došao u probleme sa nekadašnjim poslovnom partnerom Milenijum timom s kojim je sada u sudskom sporu, ali i sa drugim kompanijama.

I poslovni problemi nekoliko kompanija ne bi bili problematični da ih zapravo nije mnogo više od nekoliko. I ne bi bili problem da se ne događa da vlasnik pobegne u Tursku ili neku drugu zemlju i ostavi neplaćene dugove.

U svom istraživanju Forbes Srbija razgovarao je s turskim državljaninom koji je prošao kroz nekoliko turskih kompanija i veoma je upoznat s načinom na koji rade. Tražio je da ostane anoniman jer i dalje pokušava da naplati nekoliko zarada koje mu je sunarodnik poslodavac ostao dužan.

Stotine turskih firmi na gradilištima

U Agenciji za privredne registre kažu za Forbes Srbija da je u našoj zemlji registrovano 230 aktivnih pravnih lica čiji su osnivači turski državljani ili turske kompanije, a koja posluju pod šiframa delatnosti 41, 42 i 43 odnosno u sektoru građevinarstva.

Tragom te informacije istraživali smo dalje i otkrili da više od 60 aktivnih kompanija sa turskim državljanima ili firmama kao osnivačima, ima blokiran račun. Otkrili smo još 24 koje imaju tzv. zabranu prenosa što znači da formalno nemaju blokiran račun, ali da je NBS stavila zabranu raspolaganja novcem po zahtevu Poreske uprave ili nekog drugog organa koji su utvrdili neregularnost u poslovanju. U prevodu, praktično svaka treća turska firma ne može da raspolaže novcem na računu. Kada ga ima. (Prema podacima do kojih smo došli, više od 50 firmi je ranije brisano iz registra).

Dublja pretraga dostupnih registara pokazala nam je da postoji i oko 300 preduzetnika, turskih državljana koji su svoj biznis pokrenuli u sektoru građevinarstva. Iako ih je više, kod njih su problemi, uslovno rečeno, nešto manji jer ih je oko 30 u blokadi i desetak ima zabranu prenosa. S druge strane, uspeli smo da lociramo oko 80 onih koji su u privremenom prekidu rada.

I ono što je evidentno, turske firme nisu koncentrisane samo na određene delove Srbije. Ima ih praktično svuda, u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu, Kruševcu, Vranju, Novom Pazaru…

Dolazak u Srbiju

Spram 230 firmi koje su osnovali turski državljani ili turske kompanije, veoma je mali broj ogranaka turskih firmi u Srbiji. Pretraga nam je pokazala da ih je u građevinarstvu tek 21 od čega je četvoro obrisano iz APR-a i sada ih je 17.

To takođe ne mora da bude ništa neobično, ali naš turski sagovornik otkriva nam da pojedine ovdašnje „turske“ firme nemaju nikakve građevinske korene u otadžbini. Reč je o vlasnicima koji tamo nemaju istoriju i reputaciju građevinskih preduzimača niti imaju matične kompanije.

Tako navodi primer jednog od njih koji je u Srbiju došao radeći za azerbejdžansku kompaniju na infrastrukturnim projektima. Čak nije iz građevinske struke, ali je godinama boraveći ovde stekao brojna poznanstva, razvio poslovnu ideju i osnovao firmu u Srbiji da bi je realizovao.

Šta je mana toga? Naš sagovornik nam objašnjava da turski radnici koji dođu u problem s takvom firmom zbog neisplaćivanja zarada ne mogu da se žale ambasadi. S obzirom na to da je turska firma zapravo u potpunosti srpska (osim što ima turskog državljanina kao osnivača), turski pravni sistem nije nadležan i ostaje im da pravdu traže na srpskom sudu.

Isto važi i za firme iz Srbije koje bi trebalo da naplate posao od takve „turske“ firme. Problem nastaje kada osnivač pobegne u matičnu zemlju pa oteža sprovođenje postupka.

Prednosti saradnje s turskim firmama

Šta je to što je turske firme učinilo tako brojnim na ovdašnjim gradilištima i poželjnim partnerom? Naš sagovornik je jasan – sposobne su da u kratkom roku obezbede veliki broj građevinskih radnika iz Turske. Navodi i primer turskog državljanina koji se praktično bavi samo tim delom posla, ne i izgradnjom.

Dva su razloga zbog kojih su tako uspešni, navodi naš izvor. Prvi je ekonomska situacija u Turskoj odnosno veoma visoka inflacija koja umanjuje vrednost njihovih primanja. Kako kaže, plate građevinskih radnika u Turskoj su niže oko 20% nego u Srbiji, ali kada se tome doda i inflacija, razlika postaje osetnije veća.

Drugi bitan razlog je politička situacija. Kako navodi, mnogi od turskih radnika koji dolaze na gradilišta u Srbiji ne slažu se s politikom predsednika Erdogana i žele da napuste Tursku. Ono što je mnogima zajedničko jeste da našu zemlju vide samo kao međukorak ka odlasku na gradilišta u zapadne zemlje gde su primanja još bolja, kao i uslovi rada.

Uslovi rada za turske radnike

Iako smo u domaćim medijima viđali izveštaje o lošem položaju vijetnamskih ili indijskih radnika, turski državljanin s kojim smo razgovarali kaže da razlika nekada nije velika ni u slučaju turskih građevinskih radnika. I kod njih ima slučajeva da je veliki broj osoba smešten u prenatrpane stanove ili da su locirani u motelima i drugim smeštajima u blizini gradilišta ukoliko je reč o projektu izgradnje autoputa.

Takođe, navodi da su radnici neretko prijavljeni na minimalac i da im se deo plate isplaćuje na ruke. Zaposleni inženjerske struke možda nisu prijavljeni na minimalac, ali jesu i oni na nekoliko puta nižu zaradu nego što realno dobijaju.

Forbes Srbija imao je uvid u jedan aneks takvog ugovora koji je tipski i kratak, a zarada, evidentno niža od realne za tu poziciju, ugovorena je u neto iznosu u dinarima.

Osim što su prijavljeni na niže plate, naš sagovornik nam otkriva i još jednu nepoželjnu praksu, a to je da poslodavac radnicima isplaćuje plate na račune u Turskoj gde se onda ponovo javlja problem negativnog uticaja inflacije.

Rizici

I na kraju, naš sagovornik nam ističe i negativne strane snažnog uspeha turskih firmi na građevinskim projektima u Srbiji.

Veliki uspeh u obezbeđivanju radne snage čini da su veoma tražene kao podizvođači domaćih kompanija. To je neke od njih „povuklo“ da prihvataju i više poslova nego što bi mogli da realizuju. Kako su rokovi plaćanja u građevinarstvu prilično rastegnuti, naš sagovornik smatra da ih to dovodi u probleme sa protokom novca odnosno da ne uspevaju dovoljno brzo da naplate poslove kako bi isplatili obaveze koje dospevaju i tu nastaju ključni problemi i situacije kada im poverilac blokira račun, a potom može da usledi lančana reakcija.

S druge strane, nastavlja priču, ima i onih koji svesno ulaze u pokušaje obmane. Tako navodi primer turskog državljanina koji je srpsku kompaniju ubedio da kupe građevinski kran od kompanije u Turskoj. I ne samo da ih je ubedio da to urade nego ih je ubedio da kran plate 100% unapred što je neuobičajena poslovna praksa. Kran nikada nije stigao u Srbiju, a srpska kompanija je ostala bez nekoliko stotina hiljada evra koje pokušava da naplati sudskim putem.

Drugi slučaj za koji je saznao Forbes Srbija takođe uključuje tursku i srpsku firmu, gde je srpska uspela da naplati potraživanja, ali još se bori da povrati opremu koja je ostala u posedu turske koja je zapala u blokadu.

Treći slučaj je više nego interesantan. Naš izvor nam navodi da je jedan od vlasnika turskih firmi toliko nepoverljiv da plaćanje oteže do poslednjeg mogućeg trenutka kako bi se uverio da neće biti prevaren čime prekoračuje rokove. Zato protiv sebe i ima desetak tužbi.

Umesto zaključka

Svakako ne posluju sve turske kompanije na ovaj način i sigurno je da mnoge od njih značajno doprinose razvoju infrastrukture u Srbiji, ali veliki broj onih koje su trenutno u blokadi i drugim problemima, jeste alarm za resorne organe da obrate veću pažnju na poslovne odnose u ovoj branši kako se ne bi gomilao broj ugašenih firmi, sudskih procesa i oštećenih kompanija i radnika.

---

Tašjapiju blokiran račun

Ogranak turske kompanije Tašjapi u Srbiji, o kojoj je Forbes Srbija pisao krajem januara, u blokadi je od 6. februara, pokazuju javno dostupni podaci.

U demantiju na naš tekst, predstavnici ove građevinske kompanija koja u Srbiji od 2018. godine učestvuje u izgradnji državnih infrastrukturnih projekata, tvrdili su da Forbes Srbija tendenciozno poredi Tašjapi sa jednom drugom turskom kompanijom koja je u stečaju. Takođe, negirali su tvrdnju da Tašjapiju u Srbiji „ne cvetaju ruže“, navodeći da je „Tašjapi izuzetno stabilna kompanija koja je kategorisana kao jedna od najvećih građevinskih kompanija u Turskoj“, mada u tekstu i nije bilo tvrdnji da matičnom preduzeću u Turskoj ne ide najbolje nego da je to situacija sa njihovim ogrankom u Srbiji.

“Ovde napominjemo da kompanija Tašjapi ispunjava svoje obaveze uredno i da pred nadležnim sudovima traži zaštitu svojih prava u situaciji kada nailazi na poslovne partnere sa kojima se ne može ostvariti profesionalna saradnja, a čemu između ostalog i služi pravosudni sistem jedne države”, naveli su, između ostalog, u reakciji na tekst „OTKRIVAMO Još jedna turska firma u problemu: Zašto je pukla ljubav Milenijum tima i Tašjapija“.

S druge strane, javno dostupni podaci govore da je upravo zbog neispunjavanja obaveza uredno i na vreme, ova kompanija trenutno u blokadi i to zbog iznosa od 97.767.823 dinara, odnosno da je u pitanju prinudna naplata.

Mera blokade odnosi se, podsećamo, na zabranu ili ograničavanje obavljanja delatnosti ili poslova, zabranu raspolaganja novčanim sredstavima i zabranu obavljanja dužnosti.

P. Đ.