ISTRAŽUJEMO Ko su najpoznatiji vlasnici srpskih vinarija i kako posluju
Pod vinogradima u Srbiji nalazi se površina od skoro 20.000 hektara, pokazuje zvanična statistika Privredne komore Srbije, a registrovano je oko 470 vinarija. Poznavaoci tržišta ističu da je taj broj narastao i na više od 600 jer se poslednjih godina dosta ulaže u podizanje zasada vinove loze, kao i u izgradnju i opremanje vinarija.
Najplodonosnije tlo za bavljenje vinogradarstvom svakako su Fruška gora i Šumadija, posebno područje Aranđelovca i Topole. U tim krajevima nikle su najpoznatije i najstarije vinarije u našoj zemlji. Međutim, uzgoj vinove loze i pokretanje vinarija u Srbiji sve je zanimljiviji posao i za biznismene, oprobane u nekim potpuno drugačijim privrednim granama poput građevinarstva, bankarstva, nekretnina, trgovine na veliko ili hotelijerstva.
Tako su najpoznatiji među “vinogradarima” Miodrag Kostić, vlasnik MK grupe i Rodoljub Drašković koji drži koncern Svislajon. Interesantno je da su poslednjih nekoliko godina brojne parcele pod vinovom lozom, kao i vinarije, pokupovali i Ivan Bošnjak i Stojan Vujko, vlasnici moćne građevinske kompanije Milenijum tim. Sklonost prema vinogradima pokazalo je još nekoliko vojvođanskih biznismena.
Forbes Srbija istraživao je ko su najpoznatiji vlasnici srpskih vinograda i vinarija i kako posluju.
Milenijum tim u koroni kupovao vinograde
Poznati dvojac, Ivan Bošnjak i Stojan Vujko, krenuo je u kupovinu vinograda, barem onu na veliko, u vreme pandemije korone, 2020. godine. Tada je Milenijum tim, preko svoje ćerke firme, Alea konsalting doo, na javnom nadmetanju u septembru 2020. kupio vinograde Navipa iz stečaja u okolini Leskovca, a uz njih i nekoliko zgrada. Ukupna početna procenjena vrednost vinograda i objekata iznosila je oko 135,4 miliona dinara, a prodati su za 67,7 miliona dinara (oko 577.150 evra).
U izjavi za Južne vesti, u tekstu iz 2021. godine, Bošnjak, inače i direktor kompanije Alea konsalting, potvrdio je kupovinu vinograda, cenu po kojoj su ih uzeli, i naveo da se radi o 186 hektara vinograda.
Ugovor o prodaji firmi Alea konsalting, kao što se vidi iz dokumenta Agencije za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU) sklopljen je 5. oktobra 2020. Takođe, Južne vesti su u to vreme objavile i da je koji mesec kasnije (u decembru 2020), Milenijum tim zakupio na 30 godina i preostalih 521 hektar državnog zemljišta u tom području.
Inače, u Agenciji za privredne registre (APR) ćerka firma Milenijuma zavedena je pod nazivom Alea konsalting doo Donje Stopanje, a kao njena delatnost navodi se upravo gajenje grožđa. Firma je u vlasništvu 100 odsto Milenijum tima, a Bošnjak je na poziciji direktora.
Prema poslednjem finansijskom izveštaju iz 2022. godine, Alea konsalting imao je ukupne prihode od oko 110.000 evra (oko 12.952.000 dinara), ali i gubitak od oko 638.380 evra (74.882.000 dinara). Kompanija ima 39 zaposlenih.
Sledeći pohod u vinograde, ipak nešto transparentniji, Milenijum tim imao je 2022. godine. Tada su Bošnjak i Vujko kupili Barik doo, odnosno Vinariju Šapat, od Miodraga Kostića koji se, kako se navodi u APR-u, vodio kao vlasnik do aprila 2022. (ovde nije reč o Miodragu Kostiću, vlasniku MK grupe).
Vinogradi se prostiru na površini od preko 12 hektara u Novom Slankamenu. Kako se navodi na sajtu Vinarije Šapat, ceo kompleks vinarije nedavno je renoviran “prema najvišim standardima i pripremljen za posetioce koji će na ovom jedinstvenom mestu, na samo sat vremena od glavnog grada moći da uživaju”. Takođe stoji i da se kompleks prostire na 1.000 kvadratnih metara, sa pogledom na Dunav.
Inače, u APR-u se kao vlasnici kompanije Barik doo Novi Slankamen, s udelom od po 50 odsto, navode Ivan Bošnjak i Stojan Vujko. Barik je u 2022. imao 14 zaposlenih, ostvario je ukupan prihod od oko 374.000 evra (43.871.000 dinara), ali je i ova firma zabeležila gubitak od oko 518.900 evra (60.878.000 dinara).
Još jedan građevinac među vinarima
Vlasnik Fruškogorskih vinograda je novosadski biznismen, Gordan Bašić, koji nije toliko poznat široj javnosti. Opseg delatnosti firmi u kojima je Bašić većinski vlasnik, suvlasnik ili je iz njih izašao u prethodnih nekoliko godina je šarolik. Među njima su one iz oblasti građevinarstva, marketinga i reklamiranja, konsaltinga, kao i firme koje se bave video nadzorom i računarskom opremom, a gotovo sve su registrovane u Novom Sadu.
Bašić je pre više od 14 godina dovođen u vezu sa zloupotrebom u privatizaciji Industrije kotrljajućih ležajeva (IKL), a kasnije je oslobođen optužbi u tom slučaju.
Fruškogorski vinogradi ipak kupljeni su pre toga, još 2006. godine, u tom trenutku sa 46 hektara pod lozom, a vinarija u Banoštoru osnovana je 2007. godine. Nosi naziv Kvet, i 100 odsto je u vlasništvu Bašića.
Podaci o postepenom širenju vinograda mogu se naći na sajtu ove vinarije. Tu se navodi da je “uz pomoć i saradnju poznatih enologa i vinogradara već 2007. godine” podignuto još oko 25 hektara vinograda, a 2009. još 8,5 hektara. Kapacitet vinarije je 2016. povećan na 300.000 litara, a narednih godina i do 500.000 litara vina. Celokupna berba je, navodi se na sajtu, na oko 80 hektara vinograda.
Prema podacima iz APR-a, kompanija Fruškogorski vinogradi ima 12 zaposlenih, a u 2022. godini prihodovala je 644.000 evra (oko 75.589.000 dinara), uz dobitak od oko 8.580 evra (1.007.000 dinara).
Ko stoji iza imena Zvonka Bogdana
Zanimljivo je da Vinariju Zvonko Bogdan ne drži poznati izvođač starogradske muzike, već je samo njeno “zaštitno lice”. Vlasnik vinarije na Paliću je Lajoš Čakanj, poznati subotički biznismen. On je vlasnik ili suvlasnik nekoliko firmi koje se bave trgovinom na veliko odećom i obućom, kao što je Ofis-šuz iz Subotice, kao i firme Andeks koja se bavi upravo gajenjem grožđa. Njegova porodica vlasnik je i Podruma Palić koji je obišao predsednik Aleksandar Vučić sa tadašnjim predsednikom Skupštine AP Vojvodina Ištvanom Pastorom. Vlasnici su i najpoznatijeg subotičkog restorana Boss.
Lajoš Čakanj podržao je 2008. godine ideju Zvonka Bogdana da pokrene vinariju. U početku su u tom biznisu bili i Zvonko Bogdan i još nekoliko pravnih, ali i fizičkih lica. Prema podacima APR-a, sada kompanija Andeks ima udeo od 38,8 odsto u Vinariji Zvonko Bogdan, dok Lajoš Čakanj lično u njoj ima 44,4 odsto udela, njegova supruga Judit sedam odsto, a sin Andor preostalih 9,8 odsto.
Finansijski izveštaj iz 2022. pokazuje da je Vinarija Zvonko Bogdan imala ukupne prihode od oko 6,8 miliona evra (802.901.000 dinara), a neto dobitak od oko četiri miliona evra (470.761.000 dinara). U njoj je zaposleno 48 ljudi.
Inače, vinarija na Paliću osnovana je još 1989. godine, kako se navodi na internet stranici, i ima 62 hektara vinograda. Iz sopstvenih vinograda, kako navode, godišnje proizvedu 400.000 boca vina.
I MIodrag Kostić ljubitelj vina
Miodrag Kostić je sa svojom MK grupom, koju je osnovao 1983. godine, ušao 2012. i u oblast vinogradarstva i proizvodnje vina kada je kupio vinariju Erdevik. Kako se navodi na sajtu vinarije, Erdevik raspolaže sa 16,5 hektara sopstvenih vinograda, a skladišni kapaciteti iznose tri miliona litara vina. “Vinarija je opremljena sa najkvalitetnijom procesnom opremom i smeštajnim kapacitetima za preradu grožđa i proizvodnju vina”, istaknuto je na sajtu Erdevika.
Prema zvaničnim podacima iz Agencije za privredne registre (APR), u ovoj vinariji zaposleno je 29 ljudi. Finansijski izveštaj pokazuje da je Erdevik u 2022. godini imao ukupan poslovni prihod od oko 3,4 miliona evra i dobitak od oko 81.000 evra.
MK grupa Miodraga Kostića prošle godine obeležila je jubilarnih 40 godina postojanja, a u okviru grupe su brojne firme iz oblasti poljoprivrede, prehrambene industrije, turizma, hotelijerstva, nekretnina i bankarstva.
Drašković uzeo Vršačke vinograde
Vino je slatko i za Rodoljuba Draškovića, brata političara Vuka Draškovića. On je vlasnik koncerna Svislajon Takovo u čijem sastavu su brojna prehrambena preduzeća – PIK Takovo, Banat iz Vršca, zatim fabrika u Trebinju, ali i Vršački vinogradi od 2017. godine. Kupovinom vinograda Drašković je postao vlasnik jednog od najvećih i najpoznatijih vinogorja u našem regionu.
Pod vinogradima se trenutno nalazi, kako se navodi na internet stranici Vršačkih vinograda, čak 530 hektara, od kojih je više od polovine u sopstvenom vlasništvu, a ostatak zemljišta nalazi se u dugogodišnjem zakupu.
Svislajon je pre sedam godina potpisao Ugovor o kupoprodaji Vršačkih vinograda iz stečaja i time postalo vlasnik 100 odsto kapitala ovog preduzeća. Tada je u podnožju Vršačkog brega podignuta vinarija (Vinarija Drašković) na površini od oko 8.000 kvadratnih metara. “Vinarija je opremljena najsavremenijom opremom za preradu grožđa i proizvodnju vina, a njen kapacitet je 5,6 miliona litara vina”, navodi se na sajtu vinarije.
Kompanija Vršački vinogradi obrisana je iz registra APR-a 2019. godine i “utopila se” u Draškovićev Svislajon Takovo.
Vino i fudbal u Subotici
Jedna od poznatih vinarija je i Čoka. Osnovana je 1903. godine, a od Drugog svetskog rata vinarija je bila u državnom vlasništvu. Privatizovana je 2001. godine. U APR-u kompanija je registrovana pod nazivom Vinarija Čoka plus, sa sedištem u Subotici, a krajnji 100 odsto vlasnik je kiparska firma Spadier holdings limited. Stvarni vlasnici vinarije sa polovinom udela su Dragan Simović i Snežana Josipović.
Simović je veoma poznat u srpskom fudbalu jer je aktuelni predsednik Fudbalskog saveza Vojvodine. Takođe je počasni predsednik fudbalskog kluba Spartak Ždrepčeva krv iz Subotice, koji kao predsednik vodi njegov sin Nikola. Vlasnik je i firme Simeks koja proizvodi žestoka alkoholna pića.
Vinogradi Čoke prostiru se na površini od oko 150 hektara, dok je još 150 hektara pod ratarskim kulturama. Godišnja proizvodnja vinarije iznosi oko šest miliona litara vina.
Finansijski izveštaj za 2022. godinu, prema podacima APR-a, pokazuje da kompanija odlično posluje pa je tako prihodovala čak više od milijardu dinara, odnosno oko 1,2 milijarde dinara (oko 10 miliona evra), uz neto dobitak od oko 20,05 miliona dinara (oko 170.950 evra). U Čoki je zaposleno više od 120 ljudi.
Odlično posluju i stari vinari
Pored poznatih i zvučnih imena, u vinogradarskim vodama su već dugo svoje ime, koje se vezuje isključivo za vino, isklesale porodice Radovanović, Kovačević, Aleksandrović, Aleksić… Forbes Srbija istražio je i kako oni posluju.
Radovanović
Miodrag Radovanović je u Krnjevu na očuvanom dedinom vinogradu 1990. osnovao Podrum, prvu srpsku privatnu vinariju orijentisanu na stvaranje visokokvalitetnih vina. Kako se navodi na internet stranici Podruma Radovanović, oni raspolažu sa 50 hektara vinograda, „rasutim po padinama brežuljaka na 220 metara nadmorske visine u prostranoj kotlini u srcu Šumadije, i na zemlji na kojoj su prvi put vinogradi zasađeni još davne 1831. godine“. Ova vinarija je u 2022. imala prihod od oko 2,7 miliona evra, i dobit od oko 289.300 evra.
Kovačević
Vinarija Kovačević iz Iriga na Fruškoj gori ima porodičnu tradiciju proizvodnje vina duže od 100 godina. Miroslav Kovačević 2001. godine preuzima i stvara modernu vinariju. Oni poseduju više od 75 hektara vinograda širom Fruške gore, a za nove zasade je spremno još 55 hektara. Prihod je u 2022. iznosio oko 6,3 miliona evra, a dobit 890.500 evra.
Aleksandrović
Nova etapa u razvoju Vinarije Aleksandrović počinje 2000. godine, kada je sagrađena nova vinarija i nabavljena najsavremenija oprema za proizvodnju vrhunskih vina. Ova porodica je, kako se navodi na sajtu vinarije, sa svojim vinima vodeća srpska privatna vinarija i za proizvodnju svojih vina koristi 75 hektara sopstvenih vinograda. Oni se nalaze na svega nekoliko kilometara od vinarije, na tri različite lokacije – Vinča, Ježevac i Bokanja.
Vinarija Aleksandrović je u 2022. prihodovala oko 4,2 miliona evra, uz dobitak od oko 908.000 evra. U njoj 70 odsto udela ima Božidar Aleksandrović, a njegove tri ćerke, Katarina, Anđela i Jelisaveta, po 10 odsto.
Aleksić
U Vranju su 2006. tri sestre osnovale Vinariju Aleksić. Tu se proizvodi 500.000 litara vina godišnje. Najveći poslovni poduhvat za tri sestre, kako su navele na sajtu vinarije, jeste zakup 70 hektara zemlje za podizanje sopstvenih vinograda. Vinarija je u 2022. imala prihod od oko 2,7 miliona evra, i dobitak od oko 213.400 evra. Dve sestre imaju po 33 odsto udela u vinariji, a treća 34 odsto.
Bogunović: Ekspanzija vinarija zbog podrške države i EU fondova
Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS), navodi da se sada pod vinogradima nalazi blizu 20.000 hektara, a da je Srbija nekada imala više od 100.000 hektara pod vinovom lozom.
“Proizvodnja vina u Srbiji iznosi oko 30 miliona litara na godišnjem nivou, dok su nam kapaciteti na oko 70 miliona litara. Registrovano je oko 470 vinarija. Ipak, taj podatak je iz 2022. godine, a pretpostavlja se da ih je sada već više od 600”, kaže za Forbes Srbija Bogunović.
Prema njegovim rečima, poslednjih godina došlo je do ekspanzije vinogradarstva, a tome su doprinele mere podrške poljoprivredi. “Dosta se ulaže u podizanje novih vinarija. Imamo značajna podsticajna sredstva države, ali podrška dolazi i kroz mere IPARD-a jer predviđaju i podizanje zasada vinove loze, ali i izgradnju i opremanje vinarija. Sve to uticalo je na veće investicije u ovom sektoru”.
Bogunović navodi da se vinski sektor može “podeliti” u dve kategorije – vina niže i više cenovne klase. “Oni koji obrađuju veće površine i imaju veći obim proizvodnje vina, uglavnom se bave proizvodnjom vina nižih cenovnih kategorija. I u svetu i kod nas oko 75 odsto tržišta čine upravo vina te niže kategorije. Kada imate 20 ili 30 hektara vinograda spadate u vinariju srednje veličine”.