ISTRAŽUJEMO Koliko plaćamo to što gorivo u Srbiju stiže jednim putem: Družba je družba, al‘ nafta je nafta

Sirova nafta se ovih dana, od početka rata u Iranu, kako je Forbes Srbija već pisao, nabavlja sa svih strana. Jagma za njom je tolika da je NIS kupuje „odakle god može“- iz Kazahstana, Iraka, Gvajane, Norveške, SAD-a…

Ipak, ona u Srbiju stiže iz samo jednog pravca, hrvatskim naftovodom JANAF. Alternative trenutno nema. Barem ne u praksi. Iako u teoriji sirova nafta može da se prevozi baržama Dunavom, vozom ili cisternama, u praksi se to ne dešava. Razlog je daleko veća cena ovih alternativnih načina nabavke u odnosu na cevovode.

O diverzifikaciji izvora snabdevanja i naftom i gasom, jer Srbija je uvozno zavisna i od jednog i od drugog energenta, priča se decenijama. Ali isto toliko izostaje realizacija. Ili barem kasni.

Primeri su brojni. Od čuvenog Južnog toka, zbog kojeg je Srbija, između ostalog, prodala Gaspromu NIS, pa do najnovijeg primera, naftovoda Družba.

Forbes Srbija istraživao je šta su potencijalni alternativni pravci snabdevanja sirovom naftom? Da li najava ubrzanog povezivanja na naftovod Družba Srbiji obezbeđuje sigurnost ili ne? Ima li još nekih pravaca koje bi trebalo razvijati kako ne bismo zavisili isključivo od JANAF-a? I koliko je sve to povezano sa još uvek nerealizovanom prodajom NIS-a mađarskom MOL-u?

Zavisnost od JANAF-a

Petar Stanojević, profesor Fakulteta bezbednosti i stručnjak za energetiku smatra da je Srbiji potreban novi pravac iz kojeg bi se snabdevala sirovom naftom, jer zavisnost od JANAF-a ima svoju cenu. I onu stvarnu, ali i onu koja se tiče sigurnosti snabdevanja.

„Teoretski je moguće naftu dopremiti i na drugi način, ali računica je sledeća. Ako uzmemo da je cena dopremanja naftovodom jedan, onda je baržama dva, vozom četiri, a autocisternama osam. To vam je razlika. Dakle, cenovno je naftovod ubedljivo najkonkurentniji način dopremanja. Pogotovo što je naša infrastruktura takva da je sve prilagođeno da sirova nafta JANAF-om stiže u Rafineriju u Pančevo“, objašnjava Stanojević.

Naš sagovornik kaže da bi zato izgradnja drugog naftovoda itekako značila za Srbiju. Upitan da li se to odnosi i na najavljeno priključenje naftovodu Družba, Stanojević odgovara potvrdno.

„Gotovo sva profitna efikasnost MOL-a leži u činjenici da naftu doprema Družbom i da ima manje logističke troškove“. On dodaje da bi za Srbiju taj cevovod bio značajan i zbog toga što Mađarska blizu granice sa našom zemljom ima naftu i kada bi samo nju uvozili, u slučaju krize, zajedno sa domaćom naftom imali bismo pokriveno gotovo polovinu domaćih potreba.

„Nama je ta veza sa Mađarskom potrebna i zato smatram da je izgradnja naftovoda do Mađarske dobra investicija“.

Čemu Družba ako ne sme ruska nafta

Srbija, podsetimo, nije dobila izuzeće nalik Mađarskoj ili Slovačkoj za uvoz ruske nafte. Zbog toga NIS već tri godine rusku naftu ne uvozi. Otuda se u javnosti i pojavila dilema zašto bi Srbija sada kada ne može da uvozi naftu iz Rusije gradila naftovod koji je povezuje upravo na rusku naftu.

Stanojević, pak, ima drugačije mišljenje. Kaže da sankcije Rusiji neće trajati večno, a i zbog mogućnosti da Srbija ovim pravcem može doći i do mađarske nafte, u naftnim krizama, poput ove.

Sa druge strane, Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku, kaže za Forbes Srbija da izgradnja Družbe nije prava diverzifikacija izvora.

„Uvek je bolje imati više cevovoda nego jedan. Pogotovo zbog naše neprijatne prošlosti sa Hrvatskom. Ali povezivanje na Družbu nije prava diverzifikacija. Za nas bi najznačajnije bilo da imamo vezu sa Rumunijom, odnosno lukom Konstanca, jer onda bismo mogli da biramo naftu koju kupujemo. Bilo da je ona ruska ili američka“, kaže Zdravković.

Ovako, barem dok traju sankcije, Srbija od Družbe ne bi imala nikakve koristi. U ovom momentu i ne samo zbog zabrane uvoza ruske nafte. Već i zbog oštećenja ovog cevovoda u Ukrajini zbog čega Mađarska i Slovačka već vode „rat“ sa EU. Naime, tvrdeći da Ukrajina namerno prolongira popravku naftovoda, prete da će obustaviti najnoviji finansijski paket pomoći EU ovoj zemlji.

Mađarska ubrzava, u Srbiji zastoj

Naftovod između Srbije i Mađarske očigledno favorizuje i vlast u Budimpešti. Tamošnji mediji objavili su nedavno da je Vlada donela Uredbu da se izgradnja naftovoda Mađarska – Srbija sa celokupnom pratećom infrastrukturom proglasi prioritetnim projektom. Cilj je da se ubrzaju administrativni procesi kako i cevovod bio operativan već 2027. ili najkasnije 2028.

Pojašnjenja radi, reč je o povezivanju Srbije na naftovod Družba kojim se već tradicionalno ruska nafta doprema u Mađarsku. Srbija bi, kao što je već najavljivano, trebalo da izgradi cevovod kroz svoju teritoriju.

Ipak, u našoj zemlji ovaj projekat je trenutno u zastoju. Državno preduzeće Transnafta, raspisalo je, naime, decembra 2025. javni poziv za izbor izvođača radova na naftovodu Novi Sad – granica sa Mađarskom. Istovremeno je raspisan i javni poziv za izbor stručnog nadzora na istom ovom projektu.

Zbog zahteva za zaštitu prava, odnosno žalbe nekog od ponuđača, prvi poziv je trenutno suspendovan. I čeka se rešenje Komisije za zaštitu prava.

Status poziva za izbor stručnog nadzora je u fazi ocenjivanja pristiglih ponuda.

Potencijalna opasnost

Da bi se i tu moglo nešto promeniti uskoro, nagovestila je resorna ministarka Dubravka Đedović Handanović. Posle najnovijeg razgovora sa Petrom Sijartom, ministrom spoljnih poslova Mađarske, izjavila je kako je neophodno da se naftovod završi sto pre.

„To će nam obezbediti alternativni pravac snabdevanja i mogućnost da ne zavisimo samo od jednog pravca za dopremu sirove nafte. Dogovorili smo se da se s obe strane efikasnije sprovode svi neophodni koraci kako bi ovaj infrastrukturni projekat što pre bio završen“, navela je ona.

Pošto se radi o investiciji čija je procenjena vrednost tek oko 150 miliona evra, novac sigurno državi neće predstavljati problem, niti usloviti zastoj. Ono što bi, međutim, moglo da se zaključi, barem na osnovu ranijih iskustava i principa kako se javne investicije ugovaraju, jeste da se tender zanemari. A izvođač, umesto javnim pozivom koji je zakočio, rešava na osnovu međudržavnog ugovora ili leks specijalisa. Ni jedno ni drugo ne bi bilo nešto što već toliko puta nije viđeno.

Miloš Zdravković upozorava i na činjenicu da za Srbiju ne bi bilo dobro rešenje ukoliko bi umesto naftovoda Srbija sa Mađarskom bila povezana produktovodom.

„I to se pominjalo kao mogućnost, ali to za nas ne bi bilo dobro rešenje. Razlika je ta što naftovodom ide sirova nafta, a produktovodom derivati. Ukoliko bi se realizovala ova druga opcija, to bi onda moglo da znači da MOL kao verovatni budući vlasnik NIS-a tako doprima derivate. Drugim rečima, prestala bi potreba da se prerađuje nafta u rafineriji i mi bismo ostali bez toga. Uvozili bismo derivate umesto da prerađujemo naftu kao što je slučaj sa nekim drugim državama u okruženju“, objašnjava Zdravković.

Druge alternative

Izuzev cevovoda ka Mađarskoj, naši sagovornici kažu da bi Srbija mogla naftom da se snabdeva i izgradnjom naftovoda ka Rumuniji. Stanojević pominje i krak koji bi mogao da ide do Makedonije, odnosno Skoplja jer bi se na taj način nafta mogla dopremati iz luke Solun.

„Nekada je postojala ideja o Panevropskom naftovodu i to je bio najbolji projekat, ali je nažalost propao. Ali, Srbija bi mogla da razmišlja od naftovodu iz Pančeva do rumunskog mesta Ploešti. Problem sa tim je što Rumunija nije zainteresovana da učestvuje u izgradnji, jer joj to ne znači. Drugim rečima, mi bismo morali da finansiramo celokupnu trasu, a Rumunija je spremna da odobri sve potrebne dozvole“, kaže Stanojević.

Naš sagovornik ističe da, osim cevovodima, nafta u Srbiju može da stiže i baržama, ali i prugom Beograd – Bar.

„I jedno i drugo zahtevaju investicije. Ako govorimo o Dunavu onda je potrebno obezbediti dovoljan broj barži, a ako govorimo o železnici onda se moraju obezbediti kompozicije, a to zahteva rekonstrukciju pruge. Ipak, i jedno i drugo je skuplja opcija u poređenju sa cevovodom“, zaključuje Stanojević.