ISTRAŽUJEMO Odjeci iznenadne Mimovićeve ponude za NIS: Sabotaža pregovora ili novi kupac
Slučajno ili namerno, za manje od 24 sata javnost je saznala da za kupovinu ruskog udela u NIS-u postoji novi kupac, kao i da su pregovori MOL-a i Srbije o međusobnim odnosima u NIS-u udarili u zid. Prvu informaciju saopštio je Rojters, drugu resorna ministarka Dubravka Đedović Handanović. I to nakon više od mesec dana upornih, gotovo svakodnevnih tvrdnji da pregovori jesu teški, ali bliže se pozitivnom ishodu.
Umesto dogovora koji je trebalo da usledi polovinom maja, a što je Handanović nagovestila pre nekoliko dana, desio se preokret. Srbija nije zadovoljna MOL-ovom ponudom, pre svega, u vezi sa budućim kapacitetima rafinerije u Pančevu. Nemogućnost dogovora predsednik Srbije kvalifikovao je još oštrije. Nazvao je to pokušajem ucene. I jedno i drugo, međutim, nadaju se pozitivnom ishodu, ali uz upozorenje da neće pristati na ucene. Odnosno da neće insistirati na dogovoru po svaku cenu.
Dvanaest sati pre toga odjeknula je vest o potencijalnom novom kupcu. Vest potpisuje Rojters a kupac je Ranko Mimović, biznismen koji u Srbiji ima aktivne dve firme. Doduše, jednu kojoj je, kako je Forbes Srbija već pisao, privremeno ukinut PIB, i drugu kojoj je blokiran račun. Ali to ga ne sprečava da bude u trci za većinski paket akcija NIS-a. Iz njegove kompanije kažu da nude dve milijarde evra i da su o tome najpre krajem oktobra 2025. obavesili OFAC, a onda i početkom novembra Gaspromnjeft.
Otkud Mimović tek sada
Simptomatično, ali Mimović nije imao potrebu da šest meseci obavesti javnost da je izrazio interesovanje da postane većinski vlasnik NIS-a. To je učinio tek 6. maja ove godine. I to preko kredibilne svetske medijske agencije Rojters.
Forbes Srbija istraživao je šta se krije iza najnovijeg obrta, odnosno iza pojavljivanja informacije da postoji potencijalni novi kupac. Da li i kome odgovara da pregovori o prodaji većinskog paketa akcija budu dodatno prologirani ili čak prekinuti? Da li pojava Mimovića kao potencijalnog kupca može da se posmatra kao svojevrsna sabotaža pregovora? Kome to može biti u interesu?
Kome bi odgovarala sabotaža
Činjenica je da se tekst o potencijalnom kupcu NIS-a pojavljuje uoči roka koji je OFAC dao za konačni dogovor, a to je 22. maj. Iako je, kao što tvrdi Mimović, OFAC i Gaspromnjeft obavestio još u oktobru i novembru prošle godine. Drugim rečima, tajming je zaista indikativan. Kao što je zanimljivo da se sve dešava nakon izbora u Mađarskoj.
Ništa manje je indikativno i to što kompanije Ranka Mimovića, osnovane avgusta prošle godine, ni na koji način nisu povezane sa naftnim biznisom. Ali voljne su da kupe naftnu kompaniju. I to ne bilo koju već najveću u jednoj zemlji. Nacionalnu.
Zanimljivo je, takođe, što je kompanija KFT Senator Treasury G.T. 7, iz koje su kasnije nastale aktuelne dve osnovana od strane Mađara Ištvana Mata. On je ovu kompaniju osnovao u Subotici. Tokom 2023, nekoliko meseci posle osnivanja, on izlazi iz vlasništva i prepušta je Mimoviću.
Da li bi potencijalno neuspešno okončanje pregovora odgovaralo ruskim vlasnicima? Verovatno bi, ali im za to nije potrebna ničija pomoć. Takođe, da li je moguće da bi odgovarala odlazećim vlastima u Mađarskoj? Ni to nije isključeno kao mogućnost s obzirom na to su nove vlasti takođe zainteresovane da zaključe posao. Što bi moglo da se prikaže kao njihov uspeh. Posebno ako isposluju dobre uslove.
Vladan Pavlović, analitičar IPOPEMA, kaže za Forbes Srbije da za njega postoje dve moguće opcije. Jedna je da je reč o klasičnoj novinarskoj patki, odnosno neproverenoj informaciji. Druga, pak, jeste da neko na ovaj način pokušava da dodatno prolongira pregovore o prodaji NIS-a.
„Ne znam ko stoji iza ovoga, ali znamo kome može odgovarati odlaganje pregovora“, kaže Pavlović.
Rusi kao potencijalni saboteri
Jasno je da Gasprom i Gaspromnjeft od prvog dana ne žele da prodaju svoj udeo u NIS-u. I da su na to praktično primorani. Otuda se nameće logičan zaključak da i njima odgovara dalje prologiranje.
Naš drugi sagovornik koji je želeo da ostane anoniman kaže da je jasno da Rusi ne žele da prodaju NIS. Ali isto tako je jasno i da OFAC, odnosno SAD više ne zna šta želi u vezi sa NIS-om i sankcijama NIS-u.
„Zato i imamo neprestano prolongiranje. Kao da svi čekaju kraj rata u Ukrajini i skidanje sankcija NIS-u“, kaže ovaj naš sagovornik. To bi Gaspromu omogućilo da ostane većinski vlasnik NIS-a i da sve bude kao i pre sankcija.
Dodatnu sumnju da se iza ponude Ranka Mimovića zapravo krije neko, uneo je juče i sam predsednik Srbije Alekdsandar Vučić. On je najpre izričito negirao da Mimović ima ikakve veze sa vlasti. Zatim je rekao da može da nasluti iz čije je ovo kuhinje, ali da ne želi da komplikuje odnose Srbije sa drugim državama. Iz njegove izjave, u kojoj je pomenuo i kako Srbija neće nasedati na ovo, može se jednako naslutiti da je poruka upućena i Mađarskoj, ali i Rusiji.
„Ko zna ko iza toga stoji, mogao bih da pogađam ali što bih to radio. Što bih kvario odnose sa nekim državama“, kazao je predsednik Srbije. A onda poručio učesnicima u pregovorima:
„Vi birajte, ali možete da izaberete onoga sa kim je i Srbija zadovoljna, a ne da nam šaljete bilo kog pojedinca“.
Miriše na ovdašnju kuhinju
Nenad Gujaničić, analitičar iz kompanije Momentum securities kaže, odgovarajući na pitanje ko bi mogao da stoji iza Mimovića, odgovara:
„Teško je reći ko bi mogao da stoji iza ove priče koja neodoljivo podseća na ovdašnje privatizacione postupke ili krupne berzanske transakcije kada se na strani kupovine pojavljuje firma koja je juče osnovana. Dakle, više je nego jasno da je “ovdašnja kuhinja” u pitanju, a pravo pitanje je u čijem interesu je pokrenuta jer je situacija oko NIS-a i bez toga previše komplikovana”, kaže Gujaničić.
On navodi da je „više nego neobično da se u ovom postupku potencijalni kupac najpre obrati OFAC-u, a tek onda kontrolnom akcionaru. Izvesno je da pravi interes nije ostvarivanje kupoprodajne transakcije jer ovakva ponuda ne bi mogla da preskoči niti prag američkog regulatora niti ruske strane”, objašnjava naš sagovornik.
Činjenica je, međutim, da osim što nema dokaza da je Mimović na bilo koji način povezan sa SNS-om ili vladajućom strukturom, teško poverovati da Srbiji odgovaraju dalje komplikacije u vezi sa prodajom NIS-a. Uzimajući u obzir značaj NIS-a za srpsku ekonomiju, pa onda posredno i za vlast, Srbiji je na prvom mestu u interesu da se saga zvana NIS što pre završi. Iako se na društvenim mrežama najčešće mogu videti komentari o mogućoj povezanosti Mimovića i vlasti, pitanje je da li bi najjači motiv za pojavu nove ponude eventualno bila želja vlasti da temom NIS „pokrije“ neku drugu. Ili da Mađaru „pokvari“ posao. Iz političkog ugla, to bi produbilo problem s Rusijom, a iz ekonomskog dodatno ugrozilo budžet Srbije. Te je malo verovatno da u ovome prste imaju vlasti Srbije.
Cena Rusima nije važna
“Centralna tačka sage oko NIS-a koja traje godinu i više dana jeste nametanje prodaje kontrolom akcionaru, Gaspromu, i njegovo sasvim razumljivo odbijanje da taj postupak sprovede”, naglašava Gujaničić.
On kaže da je jasno su Rusi u čitav posao ušli nevoljno i da su napravili male korake tek početkom ove godine.
„Tada je počela da bude realističnija mogućnost da će prinudno ostati bez uprave nad NIS-om. Stoga, nikada u ovoj potencijalnoj transakciji cena nije bila najvažnije pitanje kao što je inače slučaj u normalnim uslovima kada se radi o preuzimanju neke kompanije. Da im je cilj bila maksimizacija prihoda mogli su napraviti javni tender gde bi se javilo na desetine potencijalnih kupaca”.
Gujaničić veruje da je u ovom momentu najrealnije još jednom prolongiranje roka.
“Čini se da američkoj strani nije u interesu da se završe poslovi (prodaja imovine Lukoila i NIS) i da izbije iz sopstvenih ruku nekakve adute koje bi imala nad Kremljom u konačnim pregovorima oko kraja rata u Ukrajini“, zaključuje naš sagovornik.
Iako se, dakle, nijedan scenario ne može potpuno isključiti, nameće se zaključak da se Srbiji ipak više žuri da okonča situaciju sa NIS-om, nego što se žuri Moskvi, a očigledno i Vašingtonu.
Koliko vredi ponuđač?
Mimovićeva poslovna biografija (sa aferama oko Podravke i prvostepene osude u Sloveniji), kao i podaci o (ne)poslovanju njegovih ovdašnjih kompanija, ne govore u prilog da bi ovakav kupac mogao da bude previše atraktivan za bilo koju od strana u postupku. Pogotovo imajući u vidu vrednost i značaj NIS-a. Postavlja se pitanje da li je sa takvom pozicijom i sam Mimović verovao da bi mogao da kupi NIS.
Ono što dodatno podgreva spekulacije javnosti upravo je pozicija njegovih kompanija. I da nemaju privremeno oduzet PIB odnosno blokiran račun upitno je o kakvim kompanijama je reč. Kompanije koje imaju veliki kapital, a nikakvo poslovanje.
U poslovnom svetu postoji više razloga za ovakav način rada. Neki su potpuno legitimni jer kompanije sa velikim kapitalom mogu da ispune uslove velikih tendera. Neke kompanije koje na ovaj način rade mogu da služe i kao special purpose vehicle odnosno preduzeća osnovana za realizaciju određene konkretne transakcije odnosno posla. Neke od njih mogu da služe i za tzv. window dressing odnosno da prikažu potencijalnim investitorima, kreditorima ili drugim partnerima da su njihovi vlasnici finansijski vrlo snažni.
Istorijske obveznice
Ono što je bilo interesantno saznati iz poslovne dokumentacije jeste poreklo kapitala od 207 milijardi dinara u dve firme.
Kako smo juče pisali, deo kapitala u vidu starih obveznica, Nemačke iz 1924. i Kine iz 1953, kao i akcija bugarske kompanije MTB Eurokapital AD uneo je osnivač KFT Senator Treasury, Ištvan Mata. Po preuzimanju kompanije, Mimović je na kapital od 96 milijardi dodao i potvrdu švajcarske banke UBS o posedovanju 15 tona zlata.
O Mati na internetu nije moguće mnogo saznati. Moglo bi se reći da je reč o javnosti nepoznatoj osobi. Iz dostupne dokumentacije vidi se samo da je u vreme osnivanja firme KFT Senator (2023) imao prebivalište u Segedinu. Reč je o relativno maloj stambenoj zgradi u ovom gradu. Zašto je firmu osnovao u Subotici, a ne u Mađarskoj, ostaje nepoznato. Mejl koji smo mu uputili na dostupnu adresu vratio se kao neisporučen pa tako nismo mogli da saznamo zašto je već posle pola godine napustio svoju kompaniju. I kako je došlo do poslovnog odnosa s Mimovićem.
Bugarska kompanija
Akcije bugarske kompanije MTB Eurokapital koje je uneo u kompaniju takođe pričaju zanimljivu priču. Kako je Forbes Srbija mogao da vidi u bugarskom poslovnom registru, ova kompanija je i dalje aktivna. Međutim, po nekim parametrima vrlo je slična KFT Senator Treasury. Naime, njeni prihodi i rashodi su veoma niski.
Finansijski izveštaj za 2023. pokazuje prihode od tek 13.000 leva (što bi bilo oko 6.500 evra). Godinu pre toga bili su 27.000 leva. Isti toliki bili su i rashodi.
Ali, ono što je zanimljivo, kapital ove kompanije je prilično veliki. Iznosi 50 milijardi leva odnosno 25 milijardi evra. Na strani aktive, ovaj iznos knjižen je kao dugoročne investicije. Zapisnik sa sednice akcionara iz marta 2025. pokazuje da ima više od 10 pravnih lica kao akcionare i više od 40 fizičkih lica. Najviše akcija ima fondacija Sveti Serafim koju predstavlja Dimitar Kjosev koji je ujedno i direktor kompanije i fizičko lice Mitko Enčev Dimitrov, koji je u Nadzornom odboru. Na ovom spisku nema kompanije KFT niti neke sličnog naziva dok su među fizičkim licima navedena samo imena bugarskog porekla.
Delatnost
Spisak delatnosti iz statuta kompanije je prilično širok: Projektovanje, proizvodnja i trgovina robom i uslugama u zemlji i inostranstvu; zakup, lizing, marketing i reklamna delatnost (bez štampe); turistička, servisna, remontna, građevinska, programsko-tehnička, hotelijerska, posrednička i komisiona delatnost; know-how, elektronske i druge igre; specifične operacije; izgradnja, opremanje i eksploatacija sala za elektronske igre (bez kockanja); izgradnja i opremanje televizijskih studija; zastupanje (bez procesnog zastupanja); proizvodnja i trgovina umetničkim delima, uključujući bižuteriju (bez plemenitih metala), kao i svaka druga delatnost koja nije zabranjena zakonom;
Tu su i: finansijski lizing; sticanje i upravljanje udelima; savetovanje društava u vezi sa njihovom kapitalnom strukturom; industrijska strategija i s tim povezana pitanja, kao i konsultantske usluge u vezi sa transformacijom društava i poslovima spajanja preduzeća; konsultacije u vezi sa portfolio investicijama; faktoring; finansijsko učešće u firmama; finansiranje projekata; investicije; trgovina valutama u zemlji /nakon dobijanja licence/; međunarodna trgovina valutama /nakon dobijanja licence/; trgovina plemenitim metalima u zemlji /nakon dobijanja licence/; međunarodna trgovina plemenitim metalima /nakon dobijanja licence/; trgovina dragim kamenjem /nakon dobijanja licence/; prijem, slanje i trgovina elektronskom i kriptovalutom u zemlji i inostranstvu /nakon dobijanja licence/.
Hapšenje?
Na sajtu bugarskog portala Dnevnik može se videti tekst iz 2003. koji govori o hapšenju dve osobe koje su se predstavljale kao direktori banke MTB Eurokapital AD. Tekst nosi naziv „Pseudobankari regrutovali akcionare“. U njemu se pominju dve osobe koje su se sastajale s potencijalnim akcionarima i nudili im povoljne uslove finansiranja i ponude za partnerstvo. Navodi se da je jedan građanin Sofije kupio dve akcije u zamenu za dobijanje povoljne pozajmice. Kako se dodaje, dvojac mu je objasnio da kompanija ima kapital od 50 milijardi leva.
Nemačke obveznice
Druga zanimljivost u vezi sa kapitalom jeste starost obveznica koje su upisane kao kapital. Najstarije su nemačke obveznice iz 1924. sa prinosom od 7%.
Na sajtu ambasade Nemačke u SAD stoji obaveštenje u vezi sa starim obveznicama. Upravo su ove obveznice emitovane u Americi, i prema izveštaju Njujork Tajmsa iz 1924. za njih je vladalo veliko interesovanje.
„Stare inostrane obveznice bivšeg Nemačkog Rajha, posebno „Nemački eksterni zajam 1924 – sedam procenata zlatna obveznica“ (Dousov zajam) i „Nemački državni međunarodni zajam 1930 – 5,5%“ (Jangov zajam) proglašene su ništavnim prema nemačkom zakonu iz 1958. godine. Osnova za to je nemački Zakon o poravnanju inostranih obveznica (AuslWBG).
Pravi vlasnici ovih obveznica trebalo je da ih blagovremeno registruju u skladu sa odredbama Londonskog sporazuma o nemačkim spoljnim dugovima od 27. februara 1953. godine (Londonski sporazum o dugovima).
Stari obveznički papiri koji su i danas u opticaju nemaju vrednost – osim moguće kolekcionarske vrednosti.
Istorijski kontekst je da je Nemački Rajh obustavio plaćanja po stranim obveznicama od sredine 1930-ih godina. Čak ni nakon završetka Drugog svetskog rata u početku nisu vršena nikakva plaćanja.
Kasnije je, kroz Londonski sporazum o dugovima, postignut dogovor o regulisanju spoljnog duga bivšeg Nemačkog Rajha i bivše Pruske slobodne države.
Stare Dous i Jang obveznice zamenjene su takozvanim konverzionim obveznicama pod izmenjenim uslovima (rok, kamata). Preduslov za zamenu bilo je priznavanje kroz postupak poravnanja.
Konverzione obveznice su u međuvremenu otkupljene – Dousove 1969. godine, pruske 1973. godine, odnosno Jangove 1980. godine“, stoji u objavi na sajtu ambasade.
Državne blagajničke zapise, obveznice i posebni fondovi Nemačkog Rajha
Dodaje se i da „potraživanja koja proizlaze iz državnih blagajničkih zapisa i obveznica Nemačkog Rajha, kao i iz posebnih fondova (Nemačke rajh železnice, Nemačke rajh pošte), kao i iz bivše države Pruske, izdatih u periodu od 1924. do 1945. godine, bila su regulisana Zakonom od 5. novembra 1957. o opštem uređenju naknade za gubitke nastale ratom (AKG) (Službeni list Savezne Republike Nemačke, deo I, str. 1747).
U skladu s tim zakonom, potraživanja po osnovu ovih hartija od vrednosti mogla su biti isplaćena u iznosu od 10% nominalne vrednosti, pod određenim ličnim uslovima (uz konverziju iz Rajhsmarke u nemačku marku).
Redovni rok za podnošenje zahteva prema AKG zakonu istekao je šezdesetih godina. Nakon toga, podnošenje zahteva bilo je moguće samo u posebno opravdanim i izuzetnim slučajevima.
Nakon Zakona od 21. decembra 1992. o uređenju naknade za ratne gubitke, ovaj dodatni rok je definitivno istekao 1. januara 1993. godine“.
Pitanje starih obveznica
Pitanje koje se nameće na brojnim sajtovima u vezi sa starim obveznicama jeste koliko one zaista vrede. I treba li ih upisivati kao kapital firmi.
Na sajtu američkog Trezora stoji i upozorenje da stare obveznice mogu da budu korišćene za prevare. Ukazuje se i da uglavnom imaju vrednost za kolekcionare. Brojne nemačke obveznice iz 1924. moguće je i sad videti na sajtu Ebay gde se prodaju po ceni od nekoliko desetina do nekoliko hiljada dolara.
Kada je reč o poslovnim registrima, oni obično ne proveravaju njihovu vrednost već ih upisuju kao kapital, a istinitost informacija je odgovornost onoga ko ih upisuje.
Takođe, kada je reč o vrednosti obveznica upisanih kao kapital u kompaniji KFT, u osnivačkom aktu vidi se formulacija da je osnivač procenio njihovu vrednost na konkretni iznos. Nažalost, ne postoje finansijski izveštaji za kompaniju iz kojih bi se videlo kako ih ceni revizor.
Međutim, bez obzira na to da li je reč o validnim obveznicama, u situacijama kada bi se ovakva hartija od vrednosti nudila kao obezbeđenje za zajam, poslednju reč imala bi banka koja bi procenila njenu stvarnu vrednost. Posebno ako se obveznicom ne trguje na tržištu kapitala.