ISTRAŽUJEMO Popili vino i zaposlili jednog Albanca u Srbiji: Šta nam je doneo Open Balkan i zašto je utihnuo

Mini Šengen, Otvoreni Balkan, Open Balkan… Različita imena jedne incijative pokrenute krajem 2019. godine. Ambiciozna ideja ujedinjenog regiona, u startu nije privukla sve potencijalne učesnike. Iza nje su stale Srbija, Severna Makedonija i Albanija. Šest godina kasnije o daljoj integraciji više niko ne priča. Pa ni o dosadašnjim rezultatima.

Entuzijazma na početku, makar među tri potpisnice, nije manjkalo. Cilj je bio brži protok robe, kapitala i ljudi. Objedinjavanje tržišta od 11 miliona ljudi, međutim, vremenom je palo u zapećak. Sasvim izvesno i u – zaborav. Pojedinim učesnicima, poput Albanije, ni Evropska unija više ne deluje tako daleko.

Tako je Edi Rama, albanski premijer, još polovinom 2023. poručio da je Otvoreni Balkan „ispunio misiju“ uz pojašnjenje da će sada bezglavo uroniti u Berlinski proces.

U predizbornoj trci 2024. u Severnoj Makedoniji, takođe, je među pojedinim partijama provejavala ideja da se Open Balkan napusti. Ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Bujar Osmani tada je najavio da će se na zatvorenoj sednici Vlade razmatrati i odlučivati o daljem učešću ove države.

Zvanično iz Otvorenog Balkana niko nije izašao, niti ga okončao, ali je istina da se ovog momenta ne radi na uvođenju nijedne nove procedure ili olakšice koje bi tržišta naše tri zemlje učinila ujedinjenim.

Od otvorenog ka zatvorenom Balkanu

Tražeći podatke o efektima inicijative, više kao pravilo nego izuzetak, sagovornici Forbes Srbija su priznavali da o Otvorenom Balkanu davno nisu razmišljali. Dugo nije bio tema razgovara i razmatranja. Baš tako započinje i Strahinja Subotić, programski menadžer i viši istraživač Centra za evropske politike.

„Ne pamtim da je neko skoro pomenuo Otvoreni Balkan. Čini mi se da je zamro od incidenta u Banjskoj. Taj proces je i predvodio dvojac Rama-Vučić. Rama kao da je odustao od incijative. On je javno to i rekao“, kaže Subotić.

Od integracije sa regionom, Albanija se okrenula Evropskoj uniji.

„Rama je prepoznao šansu u evropskim integracijama i svu energiju je posvetio njima. I to se vidi sada. Albanija je pretekla Srbiju po otvorenim klasterima“, ističe Subotić. „Srbija tokom četiri godine niti ima novih klastera niti poglavlja koja su zatvorena. Imamo Crnu Goru i Albaniju koje prednjače u EU integracijama. Imamo Srbiju koja stagnira i ostale koji ne mogu ni da krenu sa pregovorima. Imali smo Otvoreni Balkan, a sada idemo ka zatvorenom Balkanu. Nema više te evropske perspektive. U Srbiji zbog nedostatka reformi, a ostali zbog svojih specifičnosti“.

Integrisani prelaz samo Preševo-Tabanovce

Jedan od prvih tekovina Otvorenog Balkana bio je integrisani prelaz na granici sa Severnom Makedonijom. Proradio je 2019. godine.

„Republika Srbija ima jedan integrisani granični prelaz sa Severnom Makedonijom i to je granični prelaz Preševo-Tabanovce“, kažu za Forbes Srbija u Upravi carina. „Obrada podataka koju zahtevaju carinski postupci u teretnom saobraćaju ne traje duže od pet minuta. Koncept integrisanog prelaza, koji funkcioniše od 25. avgusta 2019. godine, omogućio je samo jedno zaustavljanje radi granične (policijske i carinske) kontrole. Time je znatno smanjeno zadržavanje teretnih vozila“.

Na tom mestu je obezbeđeno i da inspekcije rade neprekidno 24 časa.

„Međusobno se priznaju veterinarski i fito sertifikati u okviru zemalja potpisnica inicijative Open Balkan. Međusobno priznavanje vagarskih potvrda je samo između Republike Srbije i Republike Severne Makedonije. Zemlje potpisnice inicijative Open Balkan međusobno priznaju i sertifikate Ovlašćenih privrednih subjekata (OPS) za sigurnost i bezbednost“, dodaju još u Upravi carina.

Protok robe brži

U Privrednoj komori Srbije ističu da je brži protok robe preko granice najvažnije dostignuće Open Balkana. Kažu da su uvozno-izvozne procedure između tri zemlje značajno kraće.

„Posebno je olakšana trgovina robom bilјnog i životinjskog porekla koja je najkompleksnija. U sve tri članice Inicijative Otvoreni Balkan prihvataju se rezultati lokalnih laboratorijskih analiza, što znači da nema dodatnih ispitivanja. Značajno je smanjena učestalost uzorkovanja proizvoda uz zabeleženo smanjenje broja pošilјaka koje nisu ispunjavale uslove za promet“, ističu u PKS.

Od jula prošle godine na integrisanom prelazu je proradio jednošalterski sistem. Odnosno, dokumenta se pregledaju samo jednom umesto da se kontrola obavlјa odvojeno od strane policija Srbije i Severne Makedonije. Što je bio slučaj do sada. Naime, u prvoj fazi, policija je sedela u istoj kućici, ali su bila dva šaltera.

„Zahvaljujući ovoj inicijativi, prosečno vreme zadržavanja na graničnom prelazu Preševo-Tabanovce tokom 2024. iznosilo je 20 minuta. To predstavlja značajno poboljšanje u odnosu na stanje pre pokretanja inicijative. Naime, prema studiji Svetske banke koju je sprovela Uprava carina, u 2017. godini, pre nego što je Otvoreni Balkan postao operativan, prosečno vreme čekanja na ovom prelazu bilo je jedan sat i 17 minuta. Iako je broj prolazaka kamiona od tada porastao“, napominje Privredna komora Srbije.

Kažu da su uvozno-izvozne procedure i trajanje transporta robe biljnog i životinjskog porekla skraćene i do 50%, a troškovi uvoza i izvoza i do 80%. Dalji napredak u razmeni poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima bi bio efikasniji uz punu primenu digitalizacije prometa.

Računa se i „tag“

Među tekovinama Open Balkna je i mogućnost da vozači sa srpskim „tagom“ elektronski plaćaju putarinu u Severnoj Makedoniji.

Doduše, ovo je kasnije omogućeno i na putevima kroz Hrvatsku i Crnu Goru. Očekuje se i najavljuje da zaživi i u Grčkoj. Tako da je jedinstvena naplata putarine prevazišla Open Balkan.

„Omogućeno je putovanje sa ličnom kartom u sve tri zemlјe. Sa Albanijom to nije bilo moguće“, dodaju u PKS.

Otvoreno tržište dovelo 351 radnika

Građanima je kao jedna od najvećih prednosti integracije regiona delovalo zajedničko tržište rada. Konačno je proradilo u martu 2024. godine. Forbes Srbija je podatke o broju građana Albanije i Severne Makedonije koji su tako došli do posla u Srbiji dobio od Nacionalne službe za zapošljavanje.

„Od početka primene inicijative Otvoreni Balkan do sada, ukupno 351 lice je dobilo slobodan pristup tržištu rada u Republici Srbiji. Od toga 350 lica iz Severne Makedonije i jedno lice iz Albanije“, odgovorili su iz NSZ.

Očigledno, efekat ove mere je zanemarljiv. Kako saznajemo, ni među poslodavcima ne vlada interesovanje da tako angažuju nedostajuću radnu snagu. Naprotiv, ona mnogo više dolazi sa daljih destinacija uz drugačija pravila. Možda i zbog činjenice da u sve tri ekonomije nedostaje sličan kadar.

Sajam vina najvidljiviji

„Otvoreni Balkan je postao brend koji ima snažnu podršku privatnog sektora u sve tri zemlјe i koji ima velika očekivanja od dalјeg unapređenja poslovanja. Već sada, „Vinska vizija Otvorenog Balkana“ stoji rame uz rame sa tri najveća vinska sajma u Evropi“, kažu u PKS.

Sajam vina možda je najlakše okupio zvaničnike, pa i učesnike iz sve tri zemlje. Privredna komora nema dilemu da Otvoreni Balkan podstiče rast trgovine.

„Razmena Srbije sa Severnom Makedonijom u 2024. porasla je za 54% u odnosu na 2019. Izvoz Srbije u Severnu Makedoniju veći je za 40,5%, dok je uvoz iz Severne Makedonije gotovo udvostručen – porastao je za čak 97%. Ukupna robna razmena Srbije i Albanije u protekloj godini bila je za čak 83% veća nego 2019. Srpski izvoz u Albaniju porastao je za 81%, dok je albanski izvoz u Srbiju skočio za impresivnih 88%“, zaključuje PKS.