ISTRAŽUJEMO Popularni influenseri sve prisutniji na tržištu hrane: Ko stavlja na police omiljene dečije brendove

Influenseri su odavno prestali da budu samo kreatori sadržaja. Danas su brend, medij i prodajni kanal. S druge strane, deca im, reklo bi se, bezrezervno veruju. To poverenje izgrađeno je godinama, kroz svakodnevne vlogove i objave na društvenim mrežama.

Tako se proizvodi danas ne kupuju samo zbog ukusa, već i zbog toga ko ih promoviše. Možda nije presudno od čega se proizvod sastoji, već da li ga konzumira Deks Rok. Ili nije uvek važno ko je proizvođač, ako ga promoviše Baka Prase.

Zahvaljujući takvoj vrsti uticaja, domaći influenseri počeli su da grade svoje brendove. Njihova lica ili imena mogu se pronaći na ambalažama različitih proizvoda. Od kozmetike, parfema, šminke, pa sve do prehrambenih proizvoda. Brendirani keksići, energetska pića, čipsevi, proteinske čokolade samo su neki od tih proizvoda. Prodaju se širom Srbije, BiH, Crne Gore, Hrvatske i Severne Makedonije. Deca ih vole i kupuju, neretko i mimo znanja roditelja o poreklu i sastavu tih proizvoda.

Šta sve mora da piše na deklaraciji

Ovi proizvodi predstavljaju se kao deo ličnih brendova, a u većini slučajeva reč je o saradnjama sa proizvođačima hrane i distributerima. Influenseri mogu da licenciraju svoje ime, a da lanac proizvodnje i odgovornosti ostane u rukama treće strane.

To ne umanjuje činjenicu da zakon jasno propisuje šta sve mora da piše na deklaraciji. Od nutritivnih vrednosti do tačne naznake proizvođača ili uvoznika.

Marko Dragić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) kaže za Forbes Srbija da na deklaraciji uvek mora da piše ko proizvodi ili ko uvozi proizvod.

„Ukoliko je uvozni proizvod, mora da stoji ko je uvoznik za Republiku Srbiju ili ko je distributer. Mora da postoji odgovorno lice koje garantuje za kvalitet proizvoda koji se plasira na tržište. Osim toga, mora da piše sastav samog proizvoda, odnosno nutritivna tabela. Ukoliko je nema na samom proizvodu, to jest na pakovanju, onda bi trebalo da postoji na deklaraciji. Ključni su sastav proizvoda i uvoznik kao obavezni elementi“, ističe Dragić.

Redakcija Forbes Srbija obišla je nekoliko prodavnica trgovinskih lanaca i benzinskih pumpi u potrazi za proizvodima koje influenseri promovišu kao svoje. Iako ih nema u svakoj od prodavnica, svi koji su se našli u našim rukama, imali su naznačene obavezne elemente. Međutim, jedna stvar nam je zapala za oko.

Koje firme stoje iza proizvoda popularnih influensera

Baka Prase

Prvi u nizu ovakvih proizvoda bio je čips „Baka“, koga promoviše istoimeni influenser. Pored nutritivne tabele i sastava, na pakovanju je naznačeno da je reč o proizvodu iz naše zemlje, a da ga u promet stavlja firma JOTOGO doo, iza koje stoje Zorana Kekić (74%) i Jasmina Janković (26%). Ova firma poznata je po proizvodnji proteinskih (zdravih) obroka.

Na pakovanju piše da se od kupovine čipsa prosleđuje jedan dinar za Bakinu fondaciju. Inače, fondaciju čiji je osnivač Bogdan Ilić (Baka Prase), a upravitelj Anastasija Vesna Ilić, njegova mama.

Podsetimo, Bogdan Ilić je bio vlasnik i suvlasnik još dve firme u likvidaciji (jedna je obrisana iz APR-a u aprilu prošle godine, a jedna u aprilu ove). Vodi i dalje preduzetničku radnju kojoj su izrečene mere kojima se uređuje poreski postupak, odnosno zabrana raspolaganja novčanim sredstvima.

Muđa i Đota Fristajl

Sličnim putem krenuli su i drugi influenseri, među kojima se izdvajaju Stefan Vuksanović Muđa i Nikola Milošević, poznatiji kao Đota Fristajl. Njih dvojica su nedavno lansirali na tržište čokoladu, a u našim rukama našlo se negazirano bezalkoholno piće.

Kao i u slučaju čipsa „Baka“, sok sadrži nutritivnu tabelu sa sastojcima i naznačenu zemlju porekla. Flašicu soka puni Bahus doo za firmu Drink Drip čiji su suvlasnici pomenuti influenseri (obojica po 30 odsto). Treći suvlasnik firme Drink Drip je Boško Ilić (takođe 30 odsto), a četvrti, ujedno i na direktorskoj poziciji jeste Miloš Čvorović (10%).

Iz finansijskog izveštaja za 2024. mogli smo da primetimo da je firma Drink Drip imala prihod od 101,5 miliona i neto dobit od skoro 1,4 miliona dinara.

Đota je, inače, imao dve preduzetničke radnje, dok Muđa i dalje ima registrovanu preduzetničku radnju Muđa Studio. Pošto nije obveznik predaje finansijskih izveštaja, nismo imali uvid u poslovne rezultate.

Deks Rok

Biskvit sa želeom influensera Deks Roka još jedna je od namirnica koje se mogu naći na policama. I ovaj proizvod sadrži nutritivnu tabelu i sastav, a na pakovanju je naznačeno da dolazi iz Severne Makedonije.

Za razliku od drugih, ovaj proizvod uvozi i stavlja u promet firma Spaceship doo čiji je jedini vlasnik Dejan Dražić, odnosno Deks Rok. Neobično je, međutim, što se prehrambeni proizvodi nalaze u portfoliju firme čija je, kako je Forbes Srbija već pisao, osnovna delatnost reklamiranje.

Finansijski izveštaj za 2024. pokazuje da su njeni ukupni prihodi iznosili skoro 530 miliona dinara, dok je neto dobit iznosila 2,28 miliona dinara.

Deks Rok ima i svoj sok, čokoladu, a na tržište je izbacio i sladoled (uz to prodaje i svoju brendiranu odeću).

Dejan, pored ove firme ima i preduzetničku radnju. Kao i u prethodnom slučaju, nismo imali uvid u poslovne rezultate.

Slatka domaćica

Julija Radojević, poznatija kao Slatka domaćica, takođe ima svoj brend. Pored proizvoda za pravljenje torti i kolača, prodaje i slatke namaze.

Namaz dolazi iz Italije, a preduzetnička radnja u vlasništvu pomenute influenserke, pakuje i stavlja u promet ovaj proizvod.

Prema finansijskom izveštaju iz 2024, imala je prihod od 12,6 miliona, a neto dobit išla je do skoro 1,8 miliona dinara.

Influenseri	Biznis	Vlasništvo	Ukupni prihodi	Neto dobit
Baka Prase	Internet kafe Institucija	Bogdan Ilić (100%)	/	/
Muđa	Drink Drip Muđa studio	Stefan Vuksanović (30%) Stefan Vuksanović (100%)	101.516.000 /	1.395.000 /
Đota	Drink Drip	Nikola Milošević (30%)	101.516.000	1.395.000
Dex Rock	Spaceship Spaceweb	Dejan Dražić (100%) Dejan Dražić (100%)	529.953.000 /	2.281.000 /
Slatka Domaćica	Slatka Domaćica	Julija Radojević (100%)	12.616.000	1.786.000

Kako posluju influenseri van prehrambene industrije

Ima i onih koji posluju van prehrambene industrije. Neki od popularnih su Lea i Sara Stanković, Danilo Badnjar Čoda i Nađa Stanojević.

U nastavku pogledajte poslovne rezultate onih čiji podaci su javno dostupni na sajtu Agencije za privredne registre.

Šta kad proizvođač nije naveden na deklaraciji

Stručnjak za zaštitu potrošača i osnivač kompanije Alfirović Solutions, Mladen Alfirović za Forbes Srbija ističe da subjekat koji je naveden na deklaraciji i koji stavlja hranu u promet odgovara za sve u smislu deklarisanja, bezbednosti, kvaliteta. Na isti način kao i sam proizvođač.

„Dakle, proizvođač može i ne mora biti naveden uz subjekta koji hranu stavlja u promet. Imajući u vidu sve navedeno, ne može se reći da su potrošači u zabludi ako ne znaju ko je proizvođač jer se u slučaju bilo kakvog problema mogu obratiti subjektu koji hranu stavlja u promet. To što potrošači očigledno nisu dovoljno edukovani i nisu upoznati sa regulativom je posebna tema, ali i upozorenje nadležnim institucijama da se moraju više baviti edukacijom potrošača jer samo informisan potrošač je zaštićen potrošač“, ističe Alfirović.

Alfirović dodaje i šta sve na deklaraciji mora da piše, a u nastavku se upoznajte sa tim.

Šta sve mora da stoji na deklaraciji

1. naziv pod kojim se hrana stavlja u promet 2. spisak sastojaka 3. svi sastojci ili pomoćna sredstva u procesu proizvodnje 4. količina određenih sastojaka ili kategorije sastojaka 5. neto količina 6. rok trajanja 7. posebni uslovi čuvanja i/ili upotrebe hrane, ako utiču na svojstva hrane i rok trajanja 8. naziv i adresa/sedište subjekta u poslovanju hranom pod čijim se nazivom, odnosno poslovnim imenom hrana stavlja u promet, a koji je registrovan u Republici Srbiji 9. zemlja porekla ili zemlja i mesto porekla 10. uputstvo za upotrebu 11. stvarni sadržaj alkohola kod pića koja sadrže više od 1,2% vol alkohola 12. nutritivna deklaracija 13. oznaka serije ili lota 14. kategorija kvaliteta ili klasa hrane, ako ta hrana, u skladu sa posebnim propisima, podleže kategorizaciji ili klasifikaciji

Nadzor

Kontrola proizvoda vrši se u zavisnosti od samog proizvoda. Iz NOPS-a kažu da to ne obuhvata samo tržišnu, već sve inspekcije koje su nadležne za dati proizvod.

„Kontrola bi trebala da bude konstantna, ali nažalost imamo taj problem što nemamo dovoljno kapaciteta odnosno inspektora koji će pokrivati sve. Ne vrši se konstantni tržišni nadzor i upravo je to jedan od problema kako kod nas dolazi do zloupotreba. Trgovci i proizvođači svesno znaju da nema kontrole i nažalost imaju slobodu da, manje-više, rade šta god požele. Neretko se desi da neko bude sankcionisan, ali to je zaista mali broj naspram onoga šta se u praksi zaista dešava“, zaključuje Dragić.