ISTRAŽUJEMO Preokret na srpskom tržištu rada: Zašto se na rast zaposlenosti više ne može računati

Srbija je u 2025. posle dužeg perioda, zabeležila blagi pad zaposlenosti, a Fiskalni savet u nedavnoj objavljenom mišljenju ukazuje da nas, sudeći po projekcijama u Fiskalnoj strategiji, u naredne tri godine očekuje stagnacija zaposlenosti. To ne mora automatski da znači da će biti povećana nezaposlenost ili neaktivnost stanoviništva. Ali je ovo važan signal da je sadašnji model privrednog rasta Srbije, koji se u velikoj meri zasnivao na jeftinoj i dostupnoj radnoj snazi, koje više nema – dostigao svoje prirodne granice.

Ovo se može videti i u praksi. Nekoliko stranih kompanija, koje posluju u delatnostima sa nižom dodatom vrednošću, u prethodnom periodu zatvorilo je svoje pogone u Srbiji. Srbija je za njih prestala da bude jeftina destinacija, jer su se troškovi rada povećali. Pred državom je zato u narednim godinama izazov promene strukture privrede – odnosno prelazak sa tradicionalnih ka naprednim delatnostima.

„Odlazak takvih kompanija (prim. aut. iz delatnosti sa nižom dodatom vrednošću) nije sam po sebi toliki problem. On je, u određenoj meri, prirodan ishod napretka privrede. Neke od tih fabrika sele se u zemlje jeftinije od Srbije, što se moglo očekivati još kad su dolazile. Pravi problem nije to što niskoproduktivni poslovi odlaze, nego to što još uvek nemamo čime da ih zamenimo“, navodi, između ostalog, u odgovorima za Forbes Srbija Danko Brčerević, glavni ekonomista Fiskalnog saveta Srbije.

Zaposlenost više neće rasti

Rast zaposlenosti, koji je u prethodnom periodu davao značajan doprinos privrednom rastu Srbije, u suštini je zastavljen, navodi se u mišljenju Fiskalnog saveta, nezavisnog državnog organa koji, između ostalog, analizira i daje mišljenja na fiskalnu politiku koju utvrđuje Vlada.

Ovaj savet je nedavno objavio i mišljenje na Nacrt Fiskalne strategije Vlade Srbije za 2027, sa projekcijama za 2028. i 2029.

U mišljenju Fiskalnog saveta se navodi se da su promene na tržištu rada prepoznate i u ovoj samoj Strategiji Vlade.

Na primer, u projekcijama potencijalnog rasta bruto domaćeg proizvoda, vidi se da se u narednim godinama više ne računa na rast zaposlenosti.

Međutim, iako Vlada Srbije tu promenu prepoznaje, ona ne daje analize njenih uzroka i mogućih posledica i odgovora ekonomske politike.

Šta kaže statistika

Prema Anketi o radnoj snazi (ARS), broj zaposlenih u Srbiji u 2025. smanjen je za oko jedan odsto. Dok podaci o registrovanoj zaposlenosti ukazuju na pad od oko 0,2 odsto.

Prema Anketi o radnoj snazi blago je povećana i stopa nezaposlenosti – sa 8,6 na 8,7 odsto.

Republički zavod za statistiku prati kretanje zaposlenosti iz dva izvora. Istraživanja o registrovanoj zaposlenosti i iz Ankete o radnoj snazi. Istraživanje o registrovanoj zaposlenosti, bazirano je na evidencijama Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja i Statističkog poslovnog registra (SPR). Dok se Anekta o radnoj snazi bazira na uzorku domaćinstava, i ona pored formalne zaposlenosti, uključuje i neformalnu zaposlenost (na primer rad u neregistrovanim subjektima, rad bez ugovora o radu…)

Printskrin/Republički zavod za statistiku/Registrovana zaposlenost

Sadašnji model rasta dostigao svoje granice

Komentarišući ovo kretanje zaposlenosti, Danko Brčerević za Forbes Srbija objašnjava da ove promene nisu velike – ali da predstavljaju važan signal da je sadašnji model privrednog rasta dostigao svoje prirodne granice.

„Tokom prethodne decenije privredni rast Srbije oslanjao se na snažan rast kapitalnih ulaganja države, uz velike strane direktne investicije koje su bile usmerene uglavnom u tradicionalne delatnosti poput rudarstva i radno intenzivne industrije. Takav pristup u početku je davao rezultate jer je zemlja imala visoku nezaposlenost i relativno niske plate“, navodi Brčerević.

Tako pojačano investiranje, uz angažovanje neiskorišćene radne snage, omogućilo je Srbiji da od 2018. do 2024. raste čak i nešto brže od zemalja regiona, objašnjava on.

Međutim, sada se, ukazuje, dešava to da se ključni resurs na kom je počivao početni uspeh tog modela u velikoj meri iscrpio.

„Broj stanovnika uzrasta od 20 do 64 godine smanjen je po proceni zavoda za statistiku za čak 540.000 u prethodnih deset godina, odnosno za 12,5 odsto, usled nepovoljnih demografskih kretanja. Takođe, emigracija radno sposobnog stanovništva u zemlje Evropske unije ostala je visoka. A Srbija više nije ni zemlja jeftine radne snage kakva je bila pre desetak godina“.

Zarade rasle brže od produktivnosti

U mišljenju koje je na nacrt Fiskalne strategije dao Fiskalni savet se navodi i to da je pored nepovoljnih demografskih kretanja, jedan od najverovatnijih uzroka promena koje nas očekuju – to što su zarade godinama rasle brže od produktivnosti. Tome su znatno doprinela i snažna administrativna povećanja minimalne zarade.

„Posledice takvih kretanja vidljive su kroz gubitak konkurentnosti u delatnostima s nižom dodatom vrednošću i povlačenje pojedinih stranih investitora“, navodi savet.

Brčerević objašnjava da je pre desetak godina radnik u Srbiji koštao poslodavca oko 15 odsto manje nego u zemljama Centralne i Istočne Evrope, za istu proizvedenu vrednost.

„Srbija je, za razliku od tih zemalja, tada imala veliku nezaposlenost, pa su ljudi bili spremni da rade za niske plate. Upravo je ta jeftina i raspoloživa radna snaga bila važan adut zemlje u privlačenju investicija“, navodi Brčerević.

U međuvremenu tržište rada se, navodi on, zatezalo – zaposlenost je rasla, a radne populacije je bilo sve manje.

Zbog toga su, kako navodi, poslodavci morali da nude veće zarade i bolje uslove rada, pa je veliki broj radnika prešao iz neformalnog u formalni sektor.

„Brz rast plata bio je privremeno ekonomski moguć i nije ugrožavao konkurentnost privrede pošto su početne plate bile objektivno niske. Međutim, naša analiza pokazuje da je ovaj prostor sad uglavnom potrošen. Troškovi rada u Srbiji u odnosu na proizvodnju praktično su se izjednačili sa uporedivim zemljama“, navodi Brčerević.

Srž problema Brčerević sada vidi u tome što je Srbija prestala da bude toliko jeftina destinacija – a nije postala tehnološki naprednija.

„To je situacija koja odgovara onom što ekonomisti zovu zamkom srednjeg dohotka. Izlazak iz nje biće glavni ekonomski zadatak Srbije u narednoj deceniji“.

Fabrike se sele na jeftinije destinacije

Strane kompanije su u Srbiju došle po jasnoj računici, raspoloživa i jeftina radna snaga, relativno jeftini energenti i izdašne državne subvencije, uz mali rizik, objašnjava Brčerević.

„Kako period subvencionisanja ističe, a troškovi rada i energije rastu, deo njih više nema ekonomski razlog da ostane. Tom problemu su najviše izložene kompanije koje stvaraju nisku dodatu vrednost jer one imaju najmanje prostora da apsorbuju rast troškova rada“.

Upravo to se, prema njegovim rečima, sada i dešava u Srbiji, najviše na jugu, gde su plate najniže.

Brčerević daje primer Niša u kojem je zatvoren Beneton, kao i obližnjeg Malošišta gde je zatvoren pogon Leonija sa skoro 1.900 radnika. U Leskovcu je turski Džinsi otišao posle dvanaest godina poslovanja i značajnih državnih podsticaja, a u Vranju je to bio slučaj sa danskim Kentaurom.

Brčerević smatra i da je dalje povlačenje kompanija iz sektora niske dodate vrednosti vrlo verovatno.

„Proces su dodatno ubrzala i administrativna povećanja minimalne zarade, koja su prethodnih godina bila neuobičajeno snažna“.

On naglašava i da odlazak kompanija iz sektora niske dodatne vrednosti nije samo po sebi problem.

U određenoj meri je, kako kaže, to ishod napretka privrede, jer se fabrike sele u jeftinije zemlje od Srbije.

„Pravi problem nije to što niskoproduktivni poslovi odlaze, nego to što još uvek nemamo čime da ih zamenimo„.

Niskokvalifikovani radnici uhvaćeni u „svojevrsne makaze“

Brčerević u odgovorima za Forbes Srbija ukazuje i na još jedan dodatni problem sa kojim će se suočiti Srbija.

Naime, rast zaposlenosti kod nas zaustavlja na stopi nezaposlenosti od oko 8,5 odsto, dok se u zemljama Centralne i Istočne Evrope to dogodilo na svega oko četiri odsto.

„Drugim rečima, te zemlje su do granica tržišta rada stigle praktično sa punom zaposlenošću, a mi sa velikim brojem ljudi koji nemaju posla“, navodi on.

To, prema njegovim rečima, ukazuje da su niskokvalifikovani radnici uhvaćeni u „svojevrsne makaze“.

„S jedne strane, postali su preskupi za jednostavne, slabo plaćene poslove. A sa druge strane, nemaju kvalifikacije za složenije i bolje plaćene poslove“.

Tu, prema njegovoj oceni, država ima jasan zadatak.

„Kratkoročno, to su aktivne mere tržišta rada. Pre svega prekvalifikacije, uz posebnu pažnju na marginalizovane grupe. Srednjoročno, potrebne su i reforme socijalne zaštite, pa i poreske politike koja bi bila nešto progresivnija nego danas“.

Radna snaga „delimično“ spremna za tehnološki intenzivne delatnosti

Brčerević odgovara da je trenutno struktura radne snage u Srbiji „tek delimično“ prilagođena tehnološkim intenzivnijim delatnostima. I poručuje da je tu kvalitet obrazovanja ključan.

„Srbija po dužini školovanja ne zaostaje mnogo. Očekivani broj godina školovanja u Srbiji je 13,3, a u razvijenoj EU je 13,6. Međutim, kad se to trajanje koriguje za stvarno stečeno znanje, svodi se na nepunih 10 godina“.

Objašnjava da smo po tom gubitku među negativnim rekorderima, uz Bugarsku i Rumuniju.

„Isto pokazuju i međunarodni PISA testovi, na kojima naši petnaestogodišnjaci zaostaju i za EU i za regionom“, ukazuje Brčerević i dodaje da je veoma opasno da država urušava kvalitet obrazovanja u njegovim najboljim segmentima, tamo gde se školuju kadrovi za poslove koji su nam za budućnost najvažniji“.

Stagnacija ne znači da će rasti nezaposlenost

Naš sagovornik ukazuje i to da stagnacija zaposlenosti ne znači nužno da će se povećavati nezaposlenost ili neaktivnost stanovništva.

Kako navodi, istovremeno se smanjuje i broj ljudi koji mogu da rade zbog nepovoljnih demografskih kretanja i emigracija. „Pa ćemo videti šta će u ovoj kombinaciji na kraju da prevagne“.

On navodi i da je u narednim godinama moguća naizgled paradoksalna situacija. „Stagnacija ili blagi pad zaposlenosti uz stabilnu, pa čak i nešto nižu stopu nezaposlenosti“.

„To se već dešava u nekim zemljama Centralne i Istočne Evrope koje imaju slične demografske probleme kao Srbija“.

Država prepoznala promene, ali ih ne analizira

Brčerević navodi da Vlada Srbije u Fiskalnoj strategiji implicitno prepoznaje da se nešto važno promenilo na tržištu rada.

„Ali se tu zaustavlja, bez analize uzroka, mogućih posledica i odgovora ekonomske politike, što nije dobro“.

Prema njegovom mišljenju, najvažnija posledica ovog trenda može da bude primetno usporavanje privrednog rasta koji se u dobroj meri zasnivao na jeftinoj i dostupnoj radnoj snazi, a nje više nema.

Potrebna promena strukture privrede

Brčerević rešenje vidi u promeni strukture privrede. Odnosno, u postepenom prelasku sa tradicionalnih ka naprednim delatnostima koje stvaraju veću vrednost po zaposlenom. Ali to, kaže, nije lako postići.

„Tehnološki napredak donosi slobodan i inovativan privatni sektor, kada ima ambijent u kom može da se razvija. Ključni elementi tog ambijenta dobro su poznati. Pravna sigurnost i efikasno pravosuđe, niska korupcija, predvidivi uslovi poslovanja, ravnopravna tržišna utakmica i kvalitetno obrazovanje koje privredi obezbeđuje kvalifikovanu radnu snagu„.

Međutim, prema njegovoj oceni, to su upravo područja u kojima Srbija već godinama pokazuje ozbiljne slabosti.

„Zato se pitanje rasta produktivnosti ne može svesti samo na bolju tehnologiju, već je njegova suština kvalitet institucija u zemlji“.

Šta Vlada Srbije navodi u Fiskalnoj strategiji?

Deo Fiskalne strategije koju je Vlada Srbije objavila 4. juna posvećen je tržištu rada.

Uz iznošenje statističkih podataka za prošlu godinu, Vlada ocenjuje, da iako su osnovni pokazatelji tržišta rada dalje ostali relativno povoljni u poređenju sa prethodnim godinama – kretanja ukazuju na slabljenje dinamike zapošljavanja u odnosu na raniji period.

„Učešće dugoročno nezaposlenih lica u ukupnoj nezaposlenosti postepeno se smanjuje. Ali su izazovi u pogledu usklađenosti ponude i tražnje za radom i dalje prisutni. Posebno u uslovima postepenih promena u strukturi tražnje za radnom snagom„, navodi se u strategiji Vlade.

Prema onome što se iznosi u tom dokumentu, Vlada u narednom periodu očekuje postepenu stabilizaciju kretanja na tržištu rada.

I poručuje da će posebna pažnja biti usmerena na dalje “unapređenje sistema obrazovanja“ – uključujući razvoj dualnog obrazovanja i programa prekvalifikacija, jačanje zapošljivosti mladih i podršku teže zapošljivim kategorijama stanovništva.

Istovremeno, mere aktivne politike zapošljavanja biće usmerene i na sektore izložene prilagođavanju. Posebno u delu radno intenzivnih delatnosti prerađivačke industrije.

Srednjoročno posmatrano, kretanja na tržištu rada zavisiće pre svega od rasta produktivnosti i sposobnosti privrede da prilagodi strukturu radne snage potrebama tehnološki intenzivnijih i produktivniji delatnosti.

Pad zaposlenih i na početku godine

Vlada Srbije se osvrnula i na podatke o zaposlenosti koji se odnose na početak 2026. Pozivajući se na podatak CROSO, Vlada u Fiskalnoj strategiji navodi da je u periodu januar-mart prosečan proj zaposlenih bio 2.312.000. To je manje za 0,2 odsto u odnosu na isti period 2025.

„Smanjenje zaposlenosti bilo je uslovljeno nižim obimom aktivnosti u pojedinim radno intenzivnim granama prerađivačke industrije. Naročito u odevnoj i kožarskoj industriji, proizvodnji električne opreme i metalnih proizvoda. Manji broj zaposlenih zabeležen je i u trgovini“, navodi se u strategiji.

Ipak, Vlada smatra da su ova negativna kretanja, delimično ublažena rastom zaposlenosti u uslužnim delatnostima.

„A najveći doprinos dolazio je iz informaciono-komunikacionog sektora, administrativnih i stručnih usluga, delatnosti smeštaja i socijalne zaštite“.

Ovakva kretanja, prema ocenama u Fiskalnoj strategiji, ukazuju na postepenu promenu strukture domaćeg tržišta rada.