ISTRAŽUJEMO Srbija trenutno ima polovinu potrebnih količina: Ko sve skladišti obavezne rezerve nafte

Obavezne rezerve nafte i naftnih derivata se čuvaju na teritoriji Srbije i u inostranstvu (tiketi), navode iz Ministarstva rudarstva i energetike za Forbes Srbija. Dodaju i da su podaci o lokacijama „poveriljivi“.

Poverljivost lokacija je, kako se pojašnjava u odgovoru Ministarstva, u skladu sa Pravilnikom o vođenju registra obaveznih rezervi nafte i derivata nafte.

Ipak, pojedini javno dostupni dokumenti pokazuju da Srbija svoje rezerve skladišti u objektima Transnafte, Republičke direkcije za robne rezerve i Naftne industrije Srbije (NIS). A pored njih obavezne rezerve se nalaze i kod dva privatna skladištara (Mitan oil i Euro KB Rent). Takođe, Srbija rezerve ima i kod dva skladištara u Nemačkoj (ovde je reč o ugovorima o pravima na opcijsku kupovinu derivata).

Država prepoznaje potrebu za novim skladišnim kapacitetima za rezerve, navode iz Ministarstva. Trenutno su u fazi dobijanja upotrebne dozvole novi rezervoari u Smederevu. Strateški dokumenti, ali i predlog novog zakona o obaveznim rezervama predviđaju mogućnost gradnje skladišta kroz javno-privatna partnerstva.

Koliko ima nafte u obaveznim rezervama?

U odgovoru koji je Ministartvo poslalo Forbes Srbija 1. decembra, navodi se da Srbija prema poslednjem popisu ima rezerve na nivou od 44 dana prosečnog dnevnog neto uvoza.

Odgovaraju i da do sada (1. decembar) nije bilo donošenja odluke o puštanju na tržište nafte, naftnih derivata i prirodnog gasa iz obaveznih rezervi.

Prema međunarodno preuzetim obavezama, obavezne rezerve nafte i naftnih derivata treba da dostignu nivo od 90 dana prosečnog dnevnog neto uvoza ili 61 dan prosečne dnevne potrošnje, u zavisnosti od toga koja količina je veća.

Obavezne rezerve se koriste se na osnovu odluke Vlade i aktiviranja akcionog plana.

„Prepoznata“ potreba za skladišnim kapacitetima

Na pitanje da li trenutno na teritoriji Srbije ima dovoljno skladišnih kapaciteta za obavezne rezerve nafte, naftnih derivata i prirodnog gasa, iz Ministarstva navode da je prema rastućoj potrošnji i u skladu sa evropskim direktivama – prepoznata potreba za novim skladišnim kapacitetima.

Trenutno je, kako navode, u toku proces dobijanja upotrebne dozvole za šest rezervoara za skladištenje naftnih derivata od po 20.000 metara kubnih u Smederevu.

U toku je i proširenje podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor.

Prema izveštaju Agencije za energetiku, u 2024. najveće skladišne kapacitete imale su kompanije NIS i Transnafta, EPS, Mitan oil, MOL Srbija, Naftachem, VML Energy i EURO KB Rent.

Forbes Srbija je pitanja u vezi s rezervama poslao i Republičkoj direkciji. Njih smo pitali koliko Srbija ima nafte i derivata nafte u robnim rezervama i da li se robne i obavezne rezerve skladište odvojeno. Međutim, odgovor nismo dobili.

Pitanja u vezi sa skladištima za naftu i naftne derivate smo poslali i Transnafti. Ali su nas iz tog preduzeća uputili na Ministarstvo rudarstva i energetike.

Gde se još grade državna skladišta?

Kako se može videti u Centralnoj evidenciji objedinjene procedure (CEOP), Republička direkcija za robne rezerve je još 2016. ishodovala građevinsku dozvolu za gradnju dva rezervoara za naftne derivate (R5 i R6) kapaciteta 5.000 kubika u okviru skladišta naftnih derivata Požega.

Međutim, ta dva rezevoara još nisu dobila upotrebnu dozvolu. Zahtev za to je poslednji put odbijen u julu ove godine kao „nepotpun“, nakon čega je podnet novi.

Instalacija naftnih derivata u Požegi postoji više decenija, prema dokumentaciji u CEOP-u.

Osim dva rezervora koja nisu dobila upotrebnu dozvolu, tamo se nalazi još sedam rezervoara sa kapacitetom od 32.700 kubika.

Na sajtu Grada Požege u avgustu je objavljen i urbanistički projekat za dva nadzemna rezervoara od po 2,500 metara kubnih. Služiće za skladištenje benzina i dizela.

Taj projekat je naručila Republička direkcija za robne rezerve, a potreban je zbog formiranja strateških rezervi naftnih derivata. To je jedna od obaveza Srbije kao članice Evropske zajednice, navodi se.

Šta kaže Strategija razvoja energetike o obaveznim rezervama

U Strategiji razvoja energetike Srbije, spominje se da u Srbiji pored obaveznih rezervi, postoje samo komercijalne i operativne rezerve kompanija.

„Cilj je da se do 2027. obezbede skladišni kapaciteti u Srbiji takvi da obezbede skladištenje obaveznih rezervi nafte i naftnih derivata u količini koja odgovara 90 dana neto uvoza ili 61 dan unutrašnje potrošnje (prema većoj vrednosti)“.

Nastoji se da se obezbedi fizičko skladištenje na teritoriji Srbije. A pored toga opcijskim ugovorima i određene količine obaveznih rezervi na teritoriji drugih država.

„Na osnovu analize finansijskih i ostalih pokazatelja obezbeđenja potrebnih skladišnih kapaciteta, koja je izvršena 2023. godine, utvrđeno je da bi se do potrebnih (nedostajućih) skladišnih kapaciteta, na najbrži način i uz najniži utrošak javnih sredstava, moglo doći kroz postupak javno – privatnog partnerstva“.

Skladišni kapaciteti za naftu se spominju i u polaznim osnovama plana razvoja energetske infrastrukture do 2028, sa projekcijama do 2030.

Međutim, u tom dokumentu je pisalo da je cilj da se do 2026. obezbede takvi skladišni kapaciteti. Takođe se preciziralo da bi oni bili u javnom vlasništvu ili u formi javno-privatnog partnerstva.

U Strategiji razvoja energetike je navedena i procena investicija u sektoru nafte do 2040. godine.

U delu koji se odnosi na obavezne rezerve nafte spominje se investicija koja se odnosi na izgradnju više skladišta derivata nafte (Pančevo, Kovin, Smederevo, Ledinci – donja zona i ostale lokacije podobne za ovu namenu). Procenjena je na iznos od 1,2 milijarde evra.

Investicije Transnafte na čekanju

U izveštaju o poslovanju preduzeća Transnafta za 2024. dat je status investicija tog preduzeća.

Jedan od izlistanih projekata je izgradnja novih skladišnih rezervoara, kaverne za ulja i maziva u okviru skladišta Ledinci. Gradnja je bila planirana u gornjoj RGO zoni (zoni sa podzemnim skladišnim kompIeksom u kome se nalaze rezervoari za ѕmеtај pogonskog goriva).

Tim projektom bi, kako se navodi, omogućilo povećanje kapaciteta za skladištenje za obavezne rezerve naftnih derivata evro-dizela.

„Investicija nije realizovana u 2024. jer se nisu stekli uslovi za potpisivanje novog ugovora sa Ministarstvom odbrane koji bi omogućio izgradnju. Od investicije se odustalo dok se ne obezbede preduslovi za nastavak projekta“, dodaje se u izveštaju.

Pored tog projekta, spominje se i projekat izgradnje skladišnih kapaciteta u skladištu pogonskog goriva u Ledincima, u donjoj manipulativnoj zoni.

Objašnjava se da je za ovaj projekat bilo potrebno izraditi plansku i projektnu dokumentaciju. A nakon toga izgradnju novih rezervora. Projektovanje je podrazumevalo tri rezervoara od po 10.000 metara kubnih i dva od po 5.000. Jedna od rezervoara od 5.000 kubika, bio bi za potrebe Vojske Srbije.

Ni ova investicija nije realizovana u 2024. jer se nisu stekli uslovi za potpisivanje novog ugovora sa Ministarstvom odbrane koji bi omogućio izgradnju. Od investicije se odustalo dok se ne obezbede svi preduslovi za nastavak projekta.

Gde su trenutno nalaze srpske rezerve

Srbija obavezne rezerve ima u objektima Transnafte, Naftne industrije Srbije, i Republičke direkcije za robne rezerve. Jedan od skladištara je i Vojska Srbije.

Osim toga, rezerve se skladište i kod još dva privatna skladištara (Mitan oil i Euro KB Rent).

Mitan oil je u vlasništvu firme Mitan holding AG iz Švajcarske. Dok je Euro KB Rent u 100 procentnom vlasništvu Zorana Kostića.

Srbija svoje rezerve ima i na dve lokacije u Nemačkoj (ovde je reč o opcijskoj kupovini derivata nafte – evro dizela).

Ovi podaci se mogu pronaći u okviru javne nabavke Usluge provere kvantiteta i kvaliteta obaveznih rezervi.

Od koga se nabavljala nafta za rezerve?

Uprava za rezerve energenata je 2024. zaključila ugovor vredan 1,4 milijardi dinara sa firmom Euro KB Rent za nabavku evro dizela za obavezne rezerve, sa uslugom skladištenja.

Međutim, vrednost ugovora je potom povećana na dve milijarde dinara. Kao obrazloženje za povećanje vrednosti navedena je potreba za ugovaranjem dodatnih količina.

Za nabavku evro dizela za obavezne rezerve Uprava je 2022. dodelila ugovor firmi Euronova Energies iz Švajcarske. Predmet tog ugovora je bila isporuka evro dizela u skladište u Smederevu, a okvirno 5.200 tona.

Te 2022. je sa Naftnom industrijom Srbije ugovorena isporuka ulja za loženje za obavezne rezerve, a mesto isporuke bio je rezervoar Republičke direkcije. Vrednost sklopljenog ugovora iznosila je 566 miliona dinara, bez PDV-a. Okvirno se nabavljalo 5.300 tona.

Iste godine putem javne nabavke ugovorena je sa Naftnom industrijom Srbije i isporuka sirove nafte za obavezne rezerve, a okvirno 8.200 tona. Mesto isporuke bili su rezervoari Transnafte. A vrednost ugovora sa NIS-om 771,5 miliona dinara.

Sirova nafta za obavezne rezerve ugovorena je i 2021. godine. Isporuka okvirno 30.000 kubika sirove nafte je ugovorena sa NIS-om. Vrednost ugovora iznosila je 1,4 milijarde dinara. Mesto isporuke bili su rezervoari Transnafte.

Sa NIS-om je takođe 2021. zaključen ugovor vredan 654 miliona dinara, za isporuku ulja za loženje (12.000.000 kilograma). Mesto isporuke bili su rezervoari Republičke direkcije.

Zakon o obaveznim rezervama

Srbija obavezne rezerve nafte, derivata i prirodnog gasa planira da reguliše posebnim zakonom. On je juče usvojen u skupštinskoj proceduri. Jedan deo zakona tiče se i njihovog skladištenja.

U zakonu se navodi da se skladišenje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte vrši u skladištima Republičke direkcije za robne rezerve, i u skladištima energetskih subjekata koji koriste rezervoare u javnoj svojini.

U slučaju da su ti rezervoari popunjeni, skladištenje obaveznih rezervi se po potrebi vrši i u skladištima drugih energetskih subjekata koji imaju licencu za skladištenje nafte i derivata nafte. Ovu licencu ima 27 firmi.

U zakonu se dodaje da se skladišni prostor za smeštaj i čuvanje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte obezbeđuje kupovinom, izgradnjom, promenom namene postojećih objekata, izvođenjem građevinskih i drugih radova na postojećim objektima ili uzimanjem u zakup nedostajućeg skladišnog prostora.

Takođe se navodi da skladišni prostor za smeštaj i čuvanje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte može se obezbediti i putem javno-privatnog partnerstva.

Ko sve ima licence za skladištenje

Prema podacima Agenicje za energetiku, licence za skladištenje nafte, derivata nafte i biogoriva trenutno ima 27 firmi.

U toku 2025. godine, licence je dobilo šest firmi. To su firme Eco-Dunav, Flystar flight support, Unity petro Energy, Elixir Prahovo, Mitan Oil, Miletić Petrol.

Pored njih licence od ranijih godina imaju i Petrol LPG, Meliba, Euro KB Rent, Hipol, VML Energy, Transnafta, MV Jona, MOL Srbija, Knez Petrol, Sponit, Speed, Evolucija, MK Logistika, Naftachem, Lukoil Srbija, Mihajlović Export-Import, NIS, Euro gas, EPS, UB Petrol, Euromotus.

Zaliha „dovoljno“ do kraja januara

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su zalihe svih vrsta goriva, benzina, dizela, kerozina, dovoljne do kraja januara, preneo je RTS.

„Ukupno imamo (na zalihama) više od 204.000 tona dizela, a 82 odsto ukupne potrošnje goriva je dizel. Benzina imamo nešto manje, ali dovoljno“, naveo je Vučić.

Mazuta koji se koristi kao gorivo u toplanama, ali i u elektranama da se poboljša kalorijska vrednost uglja, u rezervama ima 54.500 tona, a godišnja potrošnja je oko 44.000 tona, naveo je on.

On je naveo i da Janaf nije dozvolio uvoz nafte koja nije bila namenjena Rafineriji već rezervama.