ISTRAŽUJEMO Šta se krije iza javnog poziva za izgradnju Đerdapa 3: „Javna nabavka“ na američko-srpski način

Gotovo polovina od ukupne vrednosti javnih nabavki koju je u 2025. sproveo javni sektor sprovedena je uz izuzeće od primene Zakona o javnim nabavkama. Naime, prema oceni Fiskalnog saveta vrednost nabavki sprovedenih u skladu sa propisom iznosila je 15 milijardi evra. One sprovedene mimo propisa vredele su sedam milijardi.

Iznos je osam odsto vrednosti srpskog BDP-a, a četvrtina vrednosti ovih nabavki otpada na one ugovorene na osnovu međudržavnih sporazuma.

Jedna takva upravo je u pripremi. Ambasada SAD-a u Beogradu objavila je krajem prošle nedelje javni poziv za iskazivanje interesovanja američkih kompanija za učešće u postupku izbora strateškog partnera na projektu hidroelektrane Đerdap 3.

Izbor partnera sprovodiće se po Sporazumu između Vlade Srbije i Vlade SAD-a o strateškoj saradnji u oblasti energetike koji je na snazi od marta 2025. Tada je usvojen Zakon o potvrđivanju ovog sporazuma sklopljenog godinu ranije.

Poziv američkim kompanijama predstavlja prvu fazu postupka. I sprovodi se „radi formiranja skupa jednog ili više učesnika za naredni postupak“, stoji u objavi.

U njoj se pominje i kako će onima koji se odazovu biti upućen poziv za učešće u narednoj fazi. Tu fazu će organizovati i sprovesti Radna grupa Vlade. I što je još važnije dodaje se da će sve biti urađeno „u skladu sa posebnim pravilima definisanim članom 1. stav 4. Sporazuma, u okviru Zakona o javnim nabavkama Republike Srbije (uključujući član 11. stav 1. tačka 1. tog zakona)“.

Forbes Srbija istaživao je šta zapravo tačno znači ovaj poziv. Ko će birati budućeg strateškog partnera? Šta piše u Sporazumu Srbije i SAD u vezi sa energetskom saradnjom? Šta donosi famozni član Sporazuma? Da li će biti raspisan tender u skladu sa javnim nabavkama i ko će na njega moći da se javi?

Šta piše u Sporazumu

Član 1. stav 4. Sporazuma između Srbije i SAD koji se pominje u javnom pozivu zapravo se odnosi na postupak izbora dobavljača za realizaciju projekata koji se na osnovu njega predlažu. U njemu, međutim, stoji i da „postupak sprovodi Vlada u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast javnih nabavki Srbije“.

Nadalje, u tom istom članu se kaže da će Srbija osnovati Radnu grupu koju čine članovi Vlade. I da nijedno lice, agencija ili zvaničnik SAD-a ne može biti član te grupe. Kaže se i da će nakon što se projekat identifikuje Srbija dostaviti SAD-u javni poziv da bi se njime kompanije iz SAD-a obavestile da konkurišu za taj određeni projekat. Zainteresovane kompanije će onda moći da dostave pismo o zainteresovanosti.

„Radna grupa će izabrati jednog ili više ponuđača. Oni će onda ili pristupiti pregovorima ili će učestvovati u procesu konkurentskog nadmetanja za svaki projekat, iz redova kompanija koje su se odazvale javnom pozivu. I tu u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast javnih nabavki. SAD neće imati nikakvu ulogu u izboru ponuđača.

„Transparentnost“ na američko-srpski način

Pošto se u više navrata u ovom članu Sporazuma, pominje primena propisa koji uređuje oblast javnih nabavki, mogao bi se steći utisak da će Srbija raspisati tender za izbor izvođača, odnosno strateškog partnera. I da će na taj tender moći da se prijave sve zainteresovane kompanije koje bi da učestvuju u projektu Đerdap 3.

Međutim, pažljivije tumačenje ovih odredbi govori da se to neće desiti. Strateškog partnera će birati Radna grupa Vlade, što nije u skladu sa propisom o javnim nabavkama. Drugo, iz Sporazuma se vidi i da će se on birati iz redova američkih kompanija koje budu na osnovu pisma o zainteresovanosti iskazale interesovanje. Drugim rečima, pravo da učestvuje u ovom postupku neće imati kompanije izvan SAD-a.

A najvažniji dokaz da se ovaj posao neće sprovoditi u skladu sa propisima koji regulišu javne nabavke se zapravo krije u ovoj rečenici iz javnog poziva koji je objavila američka ambasada.

Sve će biti urađeno „u skladu sa posebnim pravilima definisanim članom 1. stav 4. Sporazuma, u okviru Zakona o javnim nabavkama Republike Srbije (uključujući član 11. stav 1. tačka 1. tog zakona).

Baš taj član 11. Zakona o javnim nabavkama govori o opštim izuzecima od primene zakona. U njemu se kaže da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na javne nabavke koje su „ustanovljene međunarodnim ugovorom ili drugim aktom na osnovu kojeg je nastala međunarodna obaveza“.

Drugim rečima, iako se u Sporazumu pa i u javnom pozivu pominje usklađenost sa propisom koji reguliše javne nabavke, zapravo se radi o članu zakona koji govori o izuzećima od primene zakona.

Sporazum sporan, a javni poziv još sporniji

Nemanja Nenadić, izvršni direktor Transparentnosti Srbija kaže da je i u samom sporazumu Srbije i SAD-a postoje sporne stvari. Ali da se javnim pozivom otišlo korak dalje.

„U samom sporazumu na više mesta se pominje da će se primenjivati propisi o javnim nabavkama. Ali je napisano tako da, u najmanju ruku, ostaje pitanje na koji način će se Zakon o javnim nabavkama primenjivati“, kaže Nenadić. On dodaje da u samom sporazumu postoje barem dve sporne stvari. Najpre, jer se njime predviđa procedura u kojoj se javni poziv upućuje samo kompanijama iz SAD-a. A onda i da će selekciju onih koji iskažu interesovanje da učestvuju u projektu vršiti Radna grupa Vlade.

„Čak i da se u kasnijoj fazi primenjuje Zakon o javnim nabavkama ovim se ostavlja utisak kod drugih zainteresovanih da je posao unapred dogovoren i destimuliše ih da iskažu interes i konkurišu na tenderu“, objašnjava Nenadić.

Druga sporna stvar u sporazumu je formalne prirode i tiče se Radne grupe koja ne može biti naručilac posla u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Logično bi bilo da to bude ili Ministarstvo rudarstva i energetike ili EPS, kada se govori o ovom konkretnom projektu.

Ipak, Nenadić kaže da je najvažnija stvar činjenica da je objavljeni javni poziv otišao korak dalje od sporazuma i to na najgori mogući način.

Poziv u suprotnosti sa sporazumom

„Sve što je bilo nejasno kada je ovaj sporazum potpisan, a onda i ratifikovan u Skupštini, resorno ministarstvo je ovim pozivom koji je formalno uputila Ambasada SAD-a pojasnilo i to na najgori mogući način. Kako se vidi iz poziva, Zakon o javnim nabavkama se primenjuje tako što se poziva na član ovog propisa kojim se isključuje njegova primena“.

Nenadić kaže da je ovakav poziv u suprotnosti čak i sa samim sporazumom. „Poslanici koji su potvrdili sporazum su odobrili tekst u kojem se kaže da će se na projekte primenjivati zakon kojim se uređuje oblast javnih nabavki. A onda je javni poziv to demantovao. U njemu stoji da će se primenjivati samo onaj član ovog zakona kojim se regulišu izuzeci od primene“.

Nenadić podseća da se u drugim sličnim sporazumima koje Srbija ima sa Kinom, Turskom ili UAE eksplicitno kaže da se na projekte koji se dogovore u skladu sa ovim međunarodnim ugovorom, Zakon o javnim nabavkama neće primenjivati.

Eskiviranje primene ovog propisa, u sporazumu sa SAD, međutim, urađeno je na mnogo „suptilniji“ način.

Odgovori iz Ministarstva i Ambasade SAD

U javnom pozivu kaže se i da zainteresovane kompanije mogu da se jave do 25. juna 2025. To je rok do koga bi trebalo da predaju svoja pisma o namerama i to Ministarstvu rudarstva i energetike.

Forbes Srbija pitao je i Ambasadu koja je objavila javni poziv, ali i nadležno Ministarstvo rudarstva i energetike o detaljima budućeg projekta izgradnje Đerdapa 3.

Iz Ambasade nam je kratko odgovoreno da se „za sva pitanja koja se odnose na projekat Đerdap 3, obratimo Ministarstvu rudarstva i energetike”.

U tom Ministarstvu, međutim, nisu odgovorili na pitanja Forbes Srbija. Pitali smo ih da li će se strateški partner birati samo među američkim kompanijama i zašto? Da li će se primenjivati Zakon o javnim nabavkama? Kako će se finansirati ovaj projekat? Da li je investitor EPS ili država Srbija? Ko će uzimati kredit, pošto se u vladinim dokumentima pominje da će se izgradnja hidroelektrane finansirati iz kredita?

Inače, vrednost projekta je 2,63 milijarde evra, a rok za završetak 2036. godina.

Šta je do sada urađeno

Podsetimo, kako je Forbes Srbija već pisao, američka kompanija Behtel zainteresovana je već nekoliko godina za izgradnju Đerdapa 3. Ona je, a što je našoj redakciji svojevremeno i potvrđeno iz resornog ministarstva, finansirala i izradila Prethodnu studiju izvodljivosti.

Prema dokumentu koji je objavljen uz javni poziv američkim kompanijama, a iza koga stoji Ministarstvo energetike, kaže se da pripremna faza obuhvata izradu: idejnog rešenja, idejnog projekta sa Studijom izvodljivosti, osnovne stručne elaborate, studiju procene uticaja na životnu sredinu, plan finansiranja, dokumentaciju potrebnu za izdavanje građevinske dozvole, kao i drugu neophodnu dokumentaciju.

„U okviru daljeg postupka biće vođeni razgovori sa kandidatima koji uđu u naredni krug pregovora o modelu finansiranja početne faze, uključujući mogućnost predfinansiranja pojedinih aktivnosti, kao i način i uslove nadoknade nastalih troškova”, stoji u dokumentu dostavljenom uz javni poziv.

Ovo može da upućuje na zaključak da država namerava da posao sklopi sa kompanijom koja bude spremna da finansira izgradnju. Drugim rečima, da obezbedi potrebni novac koji bi kasnije država dugovala ovoj kompaniji.

Ko može da učestvuje u projektu

U uslovima koji se navode u ovom dokumentu, kaže se da pravo učešća imaju: kompanija ili konzorcijum i da većinsko vlasništvo nad ponuđačem odnosno vodećim članom konzorcijuma mora biti u vlasništvu fizičkih lica koja su državljani SAD-a ili pravnih lica registrovanih u SAD-u.

Ponuđač, kao i svaki član konzorcijuma, ne sme biti na listi sankcionisanih kompanija Vlade SAD-a. I ne sme biti na listi Svetske banke kompanija kojima je zabranjeno poslovanje.

Na kraju, u napomenama se navodi da ovaj poziv ne predstavlja javnu nabavku, niti poziv za dostavljanje ponuda. Da Srbija nema obavezu da zaključi ugovor sa onima koji se odazovu i da se ovim ne stvara pravo učešća van grupe kompanija koje su se odazvale pozivu. Na kraju, kaže se i da služi samo za formiranje grupe jednog ili više učesnika u narednoj fazi postupka.

U dokumentu se navodi i da je Srbija reverzibilnu hidroelektranu Đerdap 3 prepoznala kao projekat od strateškog značaja za energetsku bezbednost i stabilnost elektroenergetskog sektora.

Projekat je složen reverzibilni sistem koji treba da obezbedi fleksibilnost i stabilnost sistema. I to kroz skladištenje električne energije u periodima niske potrošnje i njeno vraćanje u sistem kada je potrošnja povećana.

Promena plana države

Hidroelektrana će se graditi na Dunavu, na granici sa Rumunijom, kaže se u dokumentu. Zamišljen je kao otvoreni sistem koji povezuje reku Dunav sa jednim ili više gornjih akumulacionih jezera.

Kako su iz Ministarstva rudarstva i energetike rekli za Forbes Srbija oktobra 2024, Ministarstvo je trebalo da raspiše javni poziv za izbor projektanta. I taj projektant je trebalo do 2027. da izradi studiju opravdanosti sa idejnim projektom, studiju uticaja na životnu sredinu i prostorni plan.

“Na osnovu rezultata tih studija i projekata biće moguće odrediti dalje korake. I opredeliti se za određeno rešenje i utvrditi vrednost projekta“, odgovorili su tada u Ministarstvu.

Najnoviji korak i javni poziv upućuju na zaključak da su se planovi države u vezi sa načinom izbora projektanta i izvođača promenili.