ISTRAŽUJEMO Ulazi li ADNOC u NIS zbog Petrohemije: Postaje li neželjeno siroče odjednom poželjno

Nudeći javnosti svakodnevno informacije za NIS na kašičicu, koje više zbunjuju no što objašnjavaju, resornoj ministarki Dubravki Đedović Handanović kao da je zadatak da u ovoj, po malo već cirkuskoj predstavi, glumi da je glavna uloga. Iako je jasno da nije.

Jer, kako drugačije objasniti potrebu ovdašnjih glasnogovrnika, na čelu sa njom, da uporno mešaju arapski ADNOC u priču o NIS-u. Uz objašnjenje da će to biti „predmet pregovara dve privatne kompanije“. I to, po svoj prilici, tek nakon što MOL preuzme od Gasproma svih 56,15 odsto akcija NIS-a.

U najnovijoj informaciji koju je podelila sa domaćom javnosti, Đedović je ponovila da će Srbija od MOL-a kupiti pet odsto akcija NIS-a. Time bi svoj vlasnički udeo povećala na oko 35 odsto. I da će MOL-u kao većinskom vlasniku pripasti sve ono što danas pripada Rusima, uključujući i pančevačku Petrohemiju.

Podsetimo, posle gotovo dve decenije tranzicionog tumaranja i nekoliko odbijanja vlasnika NIS-a da preuzme Petrohemiju, to se na kraju desilo. Ugovorom o strateškoj saradnji iz 2021. NIS je postao vlasnik 90 odsto kapitala Petrohemije. Srbija je zadržala 10 odsto udela. Obećanje novog vlasnika bila je i investicija u izgradnju novog postrojenja, a NIS je tada obelodanio da je njegova nova strategija da ulaže u petrohemijski kompleks.

Istraživali smo šta bi mogla da bude sudbina Petrohemije i da li ADNOC zapravo želi ovaj deo biznisa.

Šta će MOL-u Petrohemija

Ako analiziramo izjave koje su prethodnih dana davali srpski predsednik Aleksandar Vučić i mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto, nameće se još jedna dilema. Naime, Sijarto je izjavljivao da MOL nesumnjivo želi Rafineriju u Pančevu, dok je Vučić kazao da oni to zapravo nisu hteli. I da je njegova zasluga što je to na kraju postalo deo kupoprodajnog ugovora.

Ako ćemo verovati Vučiću, ali i pojedinim stručnjacima koji od samog početka tvrde da MOL-u nije neophodna još jedna rafinerija za preradu sirove nafte u regionu, logično je zapitati šta će mu tek Petrohemija. Koju nije prethodno želeo ni Gasprom. I koja decenijama predstavlja omču oko vrata. I državi i svim potencijalnim vlasnicima.

Ipak, za sada nema indicija da MOL neće hteti da u paketu kupi i Petrohemiju. Očigledno je da će on u prvoj ruci uzeti sve što sada pripada NIS-u. Šta će biti nakon toga, to niko ne saopštava precizno. Ako će država uzeti pet odsto akcija od MOL-a, to onda znači da je poslovna odluka mađarske kompanije da bude vlasnik minimalnog većinskog paketa, dakle 51 odsto akcija. Preostalo će prodati državi.

Ali, kada se u ovu igru ubaci i ADNOC kojeg „glavna glumica“ Đedović Handanović uporno pominje, to može da znači da će Arapi kupiti ili deo akcija koje MOL dobije od malih akcionara kada objavi ponudu o preuzimanju ili pak da će sklopiti takav ugovor sa Arapima da bude manjinski akcionar ali sa pravom upravljanja. I to je moguća opcija, mada manje verovatna, tvrde stručnjaci.

I dalje, međutim, ostaje pitanje šta će MOL-u Petrohemija. Pogotovo što i dalje ostaje obaveza investicije u novu fabriku koju su Rusi najavili.

Moguća uloga ADNOC-a

Moguće je, mada ne i izvesno, da ADNOC zapravo ulazi u ovaj biznis sa namerom da upravlja Petrohemijom. Jer, za razliku od Gasproma ili MOL-a, Arapi u poslednje vreme investiraju upravo u petrohemijski biznis.

Kako je objavljeno marta prošle godine, ADNOC i autrijski OMV u kojem ADNOC ima četvrtinu akcija, spojili su svoj petrohemijski biznis i stvorili kompaniju vrednu 60 milijardi dolara. Kako je objavljeno, taj spojeni entitet nazvan Borouge Group International, biće četvrta najveća kompanija za proizvodnju poliolefina, objavio je tada Rojters.

Rojtersu je tom prilikom Alfred Štern, izvršni direktor OMV-a izjavio da se „ovim spajanjem dovodi globalna hemijska grupa u Austriju“.

Ako se zna da je ADNOC u ekspanziji, da širi svoj petrohemijski biznis i ugovara različite poslove sa vodećim svetskim naftnim kompanijama, nije isključeno da će i u Srbiji biti baziran upravo u ovom delu NIS-ovog portfolija.

Hronični gubitaš

Sagovornici Forbes Srbija kažu da se ovo ne može isključiti, ali da je malo verovatno da neko trči da uzme Petrohemiju. Ovaj hronični gubitaš sa kojim država godinama nije znala šta da radi, zahteva velika ulaganja da bi mogao da posluje uspešno. Sa druge strane, izvesno je da bi MOL rado prodao Petrohemiju, samo kad bi bilo zainteresovanih kupaca.

Podsetimo, kako je Forbes Srbija već pisao, Petrohemija je u 2024. godini imala kumulativni gubitak od 52,5 milijardi dinara. Vrednost poslovne imovine bila je 30,6 milijardi, a kapitala 22,76 milijardi dinara.

Neto gubitak je više nego prepolovljen, umesto 18,3 milijarde dinara iznosio je tek 7,6 milijardi u 2023, ali ovo preduzeće je hronično već u minusu. Ako se izuzmu godine kovida i rekordno visokih cena energenata.

Ništa drugačije nije bilo ni u prvoj polovini 2025. Prema kvartalnom izveštaju NIS grupe za prvu polovinu 2025. gubitak Petrohemije bio je 4,7 milijardi dinara.

„U prvih šest meseci pokazatelj EBITDA je negativan i iznosi -4,1 milijardi dinara. To je slabiji rezultat u poređenju sa istim ovim periodom 2024. Neto rezultat je isto lošiji u odnosu na uporedni period prethodne godine. Za investicije je u prvoj polovini godine izdvojeno 0,5 milijardi dinara, što je 19 odsto manje nego u prva dva kvartala 2024“, naveo je tada NIS.

U pokušaju da objasne ulogu ADNOC-a u kupoprodaji NIS-a, domaći i regionalni mediji pozivaju se i na činjenicu da, nalik Viktoru Orbanu, i emir Bin Zajed ima bliske odnose u Moskvi i Vašingtonu. I osvedočeni je „prijatelj Srbije“, još od vremena Beograd na vodi i upitnog poslovnog poduhvata sa Er Srbijom.