ISTRAŽUJEMO Zašto je nikad izgrađena okretnica autobusa na Dorćolu predmet međunarodne arbitraže

Zemljište u Dunavskoj 17-19 i Dunavskoj 23, u beogradskom naselju Dorćol trenutno je predmet spora koji dve inostrane kompanije i jedan strani državljanin vode protiv države Srbije pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu. Naime, Coropi holdings limited i Kalemegdan investmenst limited, firme registrovane na Kipru, kao i Erin B. Broško, kanađanski državljanin koji ima firmu registrovanu u Srbiji tužili su pred međunarodnom arbitražom našu zemlju tvrdeći da im je Grad Beograd oteo zemljište na pomenutim adresama.

U tužbi se navodi da zahtevaju odštetu od 30 miliona evra. Razlog je odluka Srbije „da koristi zemljište vredno 38,2 miliona evra koje je u vlasništvu podnosioca tužbe i to za izgradnju okretnice za autobuse“. Takođe, Srbija odbija da isplati bilo kakvu naknadu ovim kompanijama.

Podnosioci tužbe ustvari su vlasnici preduzeća Obnova AD u blokadi. Prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti, 69,9 odsto akcija ovog preduzeća pripada domaćoj firmi Kalemegdan investment doo. I ova firma je u neprekidnoj blokadi više od četiri godine, a njen jedini vlasnik je kiparska kompanija Kalemegdan Investments Limited. Iza nje, pak, stoji kanađanin Vilijam Arčibald Rand.

Privatizacioni repovi

U zahtevu za arbitražu stoji da je Coropi holdings limited zapravo od aprila 2012. godine stvarni vlasnik akcija Obnove. Formalno pravno, akcije pripadaju pomenutoj srpskoj firmi Kalemegdan investment doo. Takođe, treći tužilac Erin B. Broško je preko svoje firme Maple Leaf investment doo Beograd vlasnik 10 odsto akcija Obnove.

Pozivajući se na Sporazum Srbije i Crne Gore sa Kiprom o uzajamnom podsticanju i zaštiti investicija iz 2005, kao i na isti sporazum između Srbije i Kanade iz 2015. tužioci su, smatrajući da im je investicija ugrožena, pred pomenutim sudom marta 2023. podneli tužbu zahtevajući naknadu od 30 miliona evra.

Oni tvrde da Preduzeće za prikupljanje, preradu i promet sekundarnih sirovina Obnova AD decenijama ima trajno pravo korišćenja zemljišta na pomenutim adresama.

„Obnova je izgradila nekoliko objekata na obe lokacije, a ti objekti postali su vlasništvo Obnove nakon njene privatizacije 2003. Kasnije, 2009. je Obnova stekla pravo da svoje pravo korišćenja zemljišta prevede u pravo vlasništva“, kaže se u pomenutom zahtevu. Oni dalje kažu da je vrednost zemljišta to što je u blizini Luke Beograd i Dunava. Takođe, namenjeno je za komecijalnu i stambenu upotrebu prema Generalnom urbanističkom planu Beograda.

Rokada grada?

“Zemljište Obnove je takođe bilo predviđeno za komercijalnu i stambenu upotrebu prema Generalnom urbanističkom planu Grada Beograda iz 2016”.

Sa druge strane, u decembru 2013. Srbija je odlučila da koristi imovinu Obnove za izgradnju okretnice autobusa i tu je odluku sprovela kroz Plan detaljne regulacije.

“Opština Stari grad odmah je lišila Obnovu bilo kakve mogućnosti da realizuje vrednost svojih prostorija kroz komercijalnu transakciju jer zemljište više nije moglo biti razvijano”, navodi se u tužbenom zahtevu i dodaje da je Obnova ovim sprečena i da svoje pravo korišćenja konverzijom prevede u pravo vlasništva.

„Zapanjujuće je da je Grad Beograd odredio prostorije Obnove za okretnicu autobusa, iako je posedovao mnogo veći zemljišni posed. Taj posed je specifično namenjen saobraćajnoj infrastrukturi, doslovno preko puta prostorija Obnove. Da stvar bude još gora, grad je zatim prenamenio svoje zemljište u stambenu upotrebu. Tako je Grad Beograd proizvoljno odabrao prostorije Obnove za izgradnju saobraćajne infrastrukture, iako su one bile namenjene komercijalnoj i stambenoj upotrebi, dok je svoje zemljište namenjeno saobraćajnoj infrastrukturi pretvorio u veoma vredno zemljište za stambenu izgradnju“, stoji u njihovom zahtevu.

Prekoputa zemljišta Obnove nalazi se Pogon Dorćol GSP-a Beograd odnosno depo za trolejbuse i tramvaje. Inače, prema podacima RGZ-a, na dve parcele u Dunavskoj 19 kao vlasnik objekata i zemljišta upisan je samo Grad Beograd. S druge strane, upisane su i dve zabeležbe, o zabrani otuđenja i opterećenje nepokrenosti, kao i o sporu pred sudom.

Odbijen zahtev za naknadu

Tužitelji tvrde da prema našim zakonima ono što je urađeno zahteva isplatu naknade, u skladu sa dogovorom dve strane. Ako do dogovora ne dođe, onda bi sud doneo odluku o naknadi „u iznosu jednakom fer tržišnoj vrednosti eksproprisanog zemljišta“.

Beograd to, međutim, nije uradio nego je odbio zahtev Obnove za naknadu.

“Odbijanje isplate naknade nije prekršilo samo srpski zakon, već i dva međunarodna sporazuma o zaštiti investicija koji štite trojicu podnosilaca zahteva u ovom arbitražnom postupku”, kaže se u tužbenom zahtevu pred arbitražom u Vašingtonu.

Prema podacima o ovom slučaju koji se mogu naći na sajtu Međunarodnog centra za rešavanje investicionih sporova, arbitražno veće je oformljeno. Poslednja pravna radnja bila je decembra 2024. kada su utvrđeni detalji za organizaciju rasprave.

Direktor Kalemegdan investment doo Beograd je Igor Markićević, koji je ujedno i generalni direktor preduzeća Obnova.

Još jedan spor sa istim akterima

Ime Vilijama Arčibalda Randa, stvarnog vlasnika pomenutog preduzeća Kalemegdan Investment pominje se i u drugoj tužbi protiv Srbije pred istom arbitražom. Reč je o slučaju Rand Investments LTD i drugi. Osim ove firme tužbu je podnelo i četvoro kanadskih državljana iz porodice Rand. Uključujući i samog Vilijema, kao i kiparska firma Sembi iz koje stoji, takođe, Vilijem Arčibald Rand.

Predmet ove tužbe je, takođe, kako tvrde, nezakonita eksproprijacija zemljišta. Nju su tužitelji stekli privatizacijom poljoprivrednog preduzeća BD Agro iz Dobanovaca. Danas je ova firma deo holdinga MK, pošto je jedna od Kostićevih firmi kupila iz stečaja 2016. godine.

Pre toga, država je sa pomenutim Kanađanina, odnosno njihovim firmama raskinula ugovor o privatizaciji. Oni tvrde, nezakonito.

„Podnosioci zahteva za arbitražu bili su stvarni vlasnici 75,87 odsto akcija BD Agro do njihovog nezakonitog oduzimanja od strane Srbije oktobra 2015“. Oni tvrde da je BD Agro kada im je oduzet bio jedna od najmodernijih mlečnih farmi na Balkanu, ali i vlasnik stotina hektara i obradivog, ali i građevinskog zemljišta u Dobanovcima.

Vrednost spora

„Neto vrednost eksproprisanog stvarnog vlasničkog interesa podnosilaca zahteva u BD Agro, koju će oni potraživati u ovoj arbitraži, iznosi najmanje 67 miliona evra”, stoji u zahtevu za arbitražu.

Kažu da je Vlada Srbije 2005. preko ministra ekonomije Predraga Bubala kontaktirala Randa. „Ohrabrila“ ga je da učestvuje u privatizaciji ove firme. Predmet prodaje bilo je 70 odsto društvenog kapitala, dok je preostalih 30 odsto akcija bilo u vlasništvu malih akcionara, uglavnom radnika BD Agro.

“Gospodin Rand je odlučio da preko Đure Obradovića, kanadsko-sprskog biznismena učestvuje u aukciji… Gospoda Rand i Obradović su se dogovorili da Obradović bude nominalni vlasnik, dok bi gospodin Rand bio stvarni vlasnik preduzeća. Brojni državni zvaničnici, kako na nivou Ministarstva ekonomije, tako i na lokalnom nivou, bili su upoznati sa tim aranžmanom. I nisu izrazili nikakve primedbe”, piše u tužbenom zahtevu.

Prema ugovoru o privatizaciji, Obradović je trebalo da plati kupoprodajnu cenu od 5,5 miliona evra, u šest rata tokom narednih pet godina. I da investira dodatnih oko dva miliona evra u ovo preduzeće.

„Ugovor o privatizaciji je takođe sadržao određene odredbe koje su ograničavale sposobnost BD Agra da raspolaže i daje u zalog svoju osnovnu imovinu dok se kupoprodajna cena u potpunosti ne isplati“.

Problem sa zemljištem

Bivši vlasnici tvrde da je do kraja 2010. isplaćen gotovo ceo iznos. Te da je poslednja rata trebalo da bude uplaćena Agenciji početkom 2011.

„Početkom marta 2011. Obradović je od Agencije za privatizaciju primio pisano obaveštenje u kojem se navode navodne povrede Ugovora o privatizaciji. Agencija za privatizaciju je, bez konkretnih detalja, tvrdila da je BD Agro založio deo svog zemljišta kao obezbeđenje za kredit ili kredite od Agrobanke i da su pozajmljena sredstva, u celini ili delimično, korišćena u korist trećih lica, a ne BD Agra”.

Oni tvrde da je BD Agro imao pravo da pozajmljuje novac trećim licima, odnosno da su nakon što je Agencija za privatizaciju primila poslednju ratu, prestala da postoje i ta, po Agenciji, neophodna ograničenja.

Podsetimo, Agencija je septembra 2015. odlučila da raskine ugovor o privatizaciji.

„Jedino navodno opravdanje za odluku o raskidu bilo je to što BD Agro nije otklonio navodnu povredu ograničenja o stavljanju hipoteke na zemljište BD Agra”, kaže se u tužbi.

Raskid ugovora

Oni tvrde da je raskid ugovora nezakonit iz više razloga.

„Ugovor o privatizaciji nije mogao biti raskinut jer je bio u potpunosti ispunjen četiri i po godine ranije. Ugovor o privatizaciji nije predviđao raskid u slučaju povrede ograničenja o stavljanju hipoteke. I BD Agro je već otklonio navodnu povredu jer osporavana prava na hipoteke više nisu postojala, s obzirom na to da su osigurani krediti svi bili otplaćeni ili refinansirani”.

Tužitelji se, kao i u prethodnoj tužbi, pozivaju na sporazume Srbije sa Kanadom i Kiprom o promociji i zaštiti investicija, tvrdeći da je izvršena direktna eksproprijacija i kršenje ovih sporazuma.

Inače, zbog navodnih malverzacija sa zemljištem, Obradović i Ljubiša Jovanović, nekadašnji pomoćnik ministra privrede Predraga Bubala, tada u svojstvu odgovornog lica firme BD Agro, privođeni su 2015. pod optužbom za zloupotrebu službenog položaja. Bili su optuženi da su zamenili poljoprivredno zemljište BD Agro sa državom, a da je to zemljište prethodno već vraćeno bivšim vlasnicima, čime je država oštećena za nešto manje od milijardu dinara. Uhapšeni su bili i ljudi iz Uprave za poljoprivredno zemljište. Prema podacima Transparensija, postupak se završio oslobađajućom presudom.