ISTRAŽUJEMO Zašto stranci osnivaju ogranke u Srbiji: Puno prava, malo odgovornosti

Kineska firma PowerChina, jedna od vodećih kompanija u građevinarstvu u Srbiji, oslobođena je odgovornosti za angažovanje kineskih radnika na gradilištu Nacionalnog stadiona u Surčinu, objavio je svojevremeno CINS. Nadležna Inspekcija rada utvrdila je prethodno da četvorica zatečenih radnika nisu imala radne dozvole. Shodno tome podnela je prekršajne prijave. Sud je, međutim, utvrdio da odgovornost pomenute kompanije koja je poslodavac radnicima ne postoji.

Ali ne zato što su radnici imali adekvatna dokumenta i radne dozvole, već zato što njihovo poslodavac nije pravno lice. Pojednostavljeno, PowerChina International group je ogranak kineske kompanije osnovan u Srbiji. I kao takav nema status pravnog lica, pa samim tim ne može odgovarati. U presudi se kaže da se protiv ogranka ne može voditi prekršajni postupak, jer je pregledom registra APR-a utvrđeno da PowerChina ima sedište u Kini. I da se postupak može voditi isključivo protiv te firme, ali ne i njenog ogranka.

Drugim rečima, PowerChina ogranak Beograd ima sva prava koja proističu iz Zakona o privrednim društvima i može da posluje na teritoriji Srbije jednako kao i pravna lica. Može i da sa zaposlenima sklapa ugovor o radu, ali nema pravnu odgovornost. Jer je odgovornost isključivo na matičnoj firmi, odnosno pravnom licu. U ovom slučaju to je kompanija istog imena u Kini.

Dodatno, gotovo sva kineska preduzeća, ali ne samo kineska, koja posluju u građevinarstvu, dominantno u Srbiji imaju registrovane ogranke. Odnosno firme koje nemaju status pravnog lica. Ogranke imaju i domaća pravna lica, ali između njih postoje znatne razlike upravo zbog sedišta matične firme.

Forbes Srbija istaživao je zašto se osnivaju ogranci. Šta to donosi privrednicima? Koje su razlike u pravnom, a koje u poreskom tretmanu? Šta kaže zakon, a šta praksa?

Sudska praksa i srpska stvarnost

Prema domaćem zakonodavstvu osnivanje ogranka pravnog lica, bilo da je ono domaće i strano, je dozvoljeno. U Zakonu o privrednim društvima stoji da je „ogranak privrednog društva izdvojeni deo privrednog društva na teritoriji Srbije preko koga se obavlja delatnost u skladu sa zakonom. Ogranak nema svojstvo pravnog lica, a u pravnog prometu istupa u ime i za račun privrednog društva. Privredno društvo neograničeno odgovara za obaveze prema trećim licima koje nastanu u poslovanju ogranka“.

Pravnici sa kojima smo razgovarali pojašnjavaju da ogranak nekog pravnog lica zato i ne podleže prekršajnoj ili krivičnoj odgovornosti. Otuda i sudovi presuđuju kao u ovom slučaju sa PowerChina.

„Ogranak u pravnom smislu ima sva prava da obavlja delatnost kao i da zapošljava radnika kao da jeste pravno lice. Ali odgovornost nije na njemu nego na pravnom licu. Kada je reč o domaćoj kompaniji, odnosno njenom ogranku, onda je nešto čistija situacija, jer je matična kompanija u Srbiji i odgovorna je pred domaćim sudovima“, objašnjava advokat Petar Plavšić.

I dok je za prekršajne ili krivične postupke sudska praksa takva da se ogranci oslobode odgovornosti, u radno-pravnom odnosu situacija nije identična.

Radno pravo i odgovornost ogranka

Naime, prema jednoj presudi Vrhovnog kasacionog suda iz 2021. ovaj sud poništio je oslobađajuću presudu nižih sudskih instanci protiv ogranka jednog stranog pravnog lica. Naime, radnik zaposlenog u ogranku strane firme tužio je taj ogranak za nezakonit otkaz.

Pošto su ovaj ogranak nižestepeni sudovi, u parničnom postupku, oslobodili odgovornosti upravo zato što nema status pravnog lica, Vrhovni kasacioni sud presudio je drugačije. On je, dakle, utvrdio da odgovornost ogranka u ovom slučaju postoji, odnosno da je zaposlenom ogranak poslodavac i slučaj vratio na ponovno suđenje.

Mario Reljanović, stručnjak za radno pravo, kaže za Forbes Srbija da u praksi većina ogranaka stranih kompanija poštuje domaće radno zakonodavstvo. On objašnjava da ti ogranci uredno sklapaju sa zaposlenima ugovore o radu, odnosno isplaćuju zarade, kao i pripadajuće poreze. Najčešće isplaćuju i zakonske otpremnine kada dođe do prestanka potrebe za radnicima.

„Kada imate savesnog poslodavca onda u praksi stvari funkcionišu. Ali kada dođe do problema, onda se uočavaju zakonske manjkavosti. Ukoliko ne isplaćuje zarade ili ne isplati otpreminu nego zatvori ogranak i ode iz Srbije, radnici moraju da tuže pravno lice, tojest matičnu kompaniju koja nije u Srbiji“.

Reljanović objašnjava da je ista praksa i sa sudovima. Prvostepeni sudovi uglavnom oslobađaju ogranke prekršajne odgovornosti. Očigledno postoji neka zakonska nedorečenost u propisu koji to uređuje.

I Petar Plavšić napominje da između prava koja imaju ogranci i odgovornosti postoji disbalans. I kada govorimo o pokušajima zloupotrebe taj disbalans dolazi do izražaja.

Nije pravno lice, ali jeste rezident

Iako ogranci nemaju status pravnog lica, oni jesu po zakonima Srbije poreski rezidenti. Drugim rečima, poreske obaveze su im identične onima koja imaju pravna lica registrovana u Srbiji. U obavezi su da vode knjige, da primenjuju računovodstvena pravila, da budu u sistemu PDV-a, da plaćaju sve druge poreze.

Ekspert za poreze Milica Bisić, iz revizorske kuće KPMG, kaže za Forbes Srbija da suštinski nema razlike kada govorimo o poreskim obavezama pravnih lica i ogranaka.

„U pogledu poreza na potrošnju, kao i poreza na dohodak, ogranak ima jednake obaveze kao i domaće pravno lice. Isto je i kod poreza na dobit, uz određena ograničenja. Troškovi kamata i autorskih naknada se ne priznaju za potrebe oporezivanja. Zajam ogranku može dati samo centrala, što se smatra finansiranjem u okviru istog pravnog lica, pa se stoga eventualna kamata ne priznaje kao trošak“, objašnjava Bisić.

Ona kaže da ogranci nemaju posebne poreske olakšice, niti druge poreske pogodnosti u odnosu na pravna lica.

Kada govorimo o ograncima domaćih kompanija, odnosno domaćih pravnih lica, ona nisu poreski rezidenti. Ne postoji dobit ogranka domaćeg pravnog lica, već samo matične firme. Za razliku od njih, ogranak stranog pravnog lica sačinjava finansijski izveštaj. I iskazuje dobit ili gubitak baš kao da je pravno lice. Domaća pravna lica osnivaju ogranke zbog lakših administativnih procedura osnivanja i gašenja, ali ona nemaju ni matični broj ni PIB.

Kineski putari dominantno posluju preko ogranka

Milica Bisić kaže da razlog zašto kineske ili bilo koje druge strane kompanije koje imaju gradilišta u Srbiji osnivaju ogranak je poslovno razumljiv.

„Prema pravilima međunarodnog oporezivanja smatra se da strano privredno društvo koje obavlja delatnost u nekoj zemlji, u ovom slučaju u Srbiji, ima stalnu poslovnu jedinicu koja na dobit ostvarenu iz delatnosti u Srbiji treba da plati porez u Srbiji. U najvećem broju slučajeva, kompanijama se ne isplati da za jednokratan posao osnuju posebno pravno lice. Nisu im potrebne za obavljanje tog posla sve funkcije koje ima pravno lice već samo one potrebne da se posao izvrši“, objašnjava Milica Bisić.

Finansijski stručnjaci, međutim, ukazuju na činjenicu da poslovanje preko ogranka u praksi ipak omogućava težu kontrolu protoka novca između ogranka i matice. Drugim rečima, teže je utvrditi da li je došlo do nekog poreskog prestupa, odnosno da li se na taj način pokušava, između ostalog, smanjiti poreske obaveze u Srbiji.

Pritom, zbog pravila o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, pošto je pravno lice poreski rezident jedne zemlje, a ogranak druge, postoje mogućnosti da se poreske obaveze umanje.

Advokat Petar Plavšić potvrđuje da je tokove novca i plaćanja između matičnog preduzeća u jednoj zemlji i njegovog ogranka u inostranstvu mnogo teže pratiti i utvrditi da li postoje prestupi.

„Ukoliko neko želi da zloupotrebi ovaj model registracije, mogućnosti da to učini su veće i u poreskom i u pravnom smislu. Jer ima sve beneficije pravnog lica, ali nema i sve odgovornosti pravnog lica. Zapravo, zakon kaže da je sva odgovornost za njegove obaveze zapravo na pravnim licima koja su taj ogranak osnovala“, zaključuje Plavšić.