ISTRAŽUJEMO Zbog čega firme za ketering na aerodromu neprestano menjaju vlasnike i njihove udele

Istražujući poslovanje privrede relativno lako se može naići na, najblaže rečeno, čudne primere u privrednim registrima. Najpre smo otkrili slučaj kada su dve firme međusobno vlasnici jedna drugoj, a o čemu je Forbes Srbija nedavno pisao, a sada i primer da je firma vlasnik sama sebi, tojest da 95 odsto udela pripada njoj samoj.

Iako pod određenim uslovima nisu protivzakonite, glavni problem je u tome što se ovakve vlasničke konstrukcije lako mogu zloupotrebiti u cilju izigravanja poverilaca i odgovornosti vlasnika. I možda se baš zato i pojavljuju, što sugeriše da je Zakonu o privrednim društvima verovatno potreban „remont“.

Iako taj propis dozvoljava da firma sama sebi bude vlasnik do određenog dela, odnosno propisuje mogućnost naknadnog sticanja sopstvenog udela, u njemu se jasno i precizno definiše pod kojim uslovima i u kojim situacijama neka firma može to da uradi. I u kom roku.

Međutim, u najnovijem primeru, nije iz javno dostupnih dokumenata jasno na osnovu čega je konkretno preduzeće steklo sopstvene akcije, ali se, s druge strane, jasno vidi da je u višegodišnjoj blokadi, da je prečesto poslednjih godina menjalo vlasnika i vlasničke udele, te da bi razlog za ovo mogla biti neka nova pravna gimnastika kako bi se izbeglo plaćanje dugova i obaveza.

Aerodromski ukusi

Najava Er Srbije s jeseni prošle godine da će pod svoje okrilje vratiti ketering, nošenje prtljaga i popravku aviona još nije realizovana, ali zato preduzeće Aerodrom ketering prima sestrinske firme u svoje jato. Prema Nacrtu ugovora o statusnoj promeni koji je potpisan u drugoj polovini februara ove godine, ovom preduzeću pripaja se firma KHASB Food production and services, njena sestrinska firma.

Do ove promene odnosno formalnog spajanja još nije došlo, pošto su i jedno i drugo i dalje aktivna pravna lica, iako bi posle spajanja KHASB trebalo da prestane da postoji, i to bez sprovođenja likvidacije. Kada se pogledaju njihove finansijske performanse, ni jednom ni drugom ne cvetaju ruže.

Aerodrom ketering je u 2022. poslovao pozitivno, odnosno ostvario oko 15.000 evra dobiti i ima dobru bonitetnu ocenu kuće u čije smo podatke imali uvid.

Istovremeno, KHASB Food production and services je praktično već „mrtva“ firma. U neprestanoj je blokadi već 650 dana, odnosno od 29. juna 2022. i to zbog duga od 10,2 miliona dinara.

U pomenutom Nacrtu pominje se da KHASB prenosi u Aerodrom ketering imovinu koju čine potraživanja od oko 10 miliona dinara, ali i obaveze koje su devet puta veće, odnosno 91 milion dinara.

Inače, ovo preduzeće specifično je i zbog činjenice da je svega dve nedelje pre Nacrta ugovora o spajanju promenilo vlasničku strukturu, pa je iz vlasništva izašla firma KHASB DMCC registrovana u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a umesto nje vlasnik 95 odsto udela postalo je samo ovo preduzeće, stičući na taj način sopstveni udeo.

Drugim rečima, kupilo je samo sebe tako da KHASB Food production ima 95 odsto udela u KHASB Food production.

Vlasnik preostalih pet odsto udela je Abahusein Fad Abdulrahman A iz Saudijske Arabije.

Forbes Srbija istraživao je šta se dešava sa preduzećem, tačnije preduzećima koja poslužuju hranu na beogradskom aerodromu, a koja su bila poprište privrednih skandala poslednjih godina. Radnici Aerodrom keteringa su, podsetimo, pre dve godine otkrili kako im poslodavac više od godinu dana nije uplaćivao doprinose za penzijsko i zdravstveno zbog čega su odlučili da štrajkuju.

Poslodavac je, međutim, radnike u međuvremenu premeštao iz jednog u drugo svoje preduzeće, da bi ih onda u nekom trenutku i proglasio tehnološkim viškom i otpustio dovodeći na njihova mesta radnike iz Egipta i drugih zemalja. Zbog ovog slučaja vode se i sudski sporovi.

Ni više firmi ni lošijih rezultata

Aerodrom ketering doo osnovan je 2005. godine, kada je ovo preduzeće izdvojeno iz Aerodroma Beograd.

Iste godine su vlasnička prava preneta Vladi Srbije, tj. državi koja je 70 odsto kapitala ovog preduzeća preko Agencije za privatizaciju prodala tri godine kasnije.

Među dokumentima dostupnim na sajtu Agencije za privredne registre nemoguće je precizno utvrditi kada je i na koji način ova firma od 2008. do danas menjala vlasničku strukturu, ali od 2016. u njoj se pojavljuju Arapi kao vlasnici. Samo u toku 2019. godine ovo preduzeće ima 11 promena registrovanih u APR-u, od kojih se najveći broj odnosi na promene vlasničkih udela, uglavnom među istim vlasnicima.

Prema trenutnim podacima, vlasnici Aerodrom keteringa su HDB group L.L.C. iz Ujedinjenih Arpaskih Emirata i to 51 odsto i Abahusein Fad Abdulrahman A iz Saudijske Arabije koji je vlasnik 49 odsto udela.

Podsetimo, isti čovek je i manjinski vlasnik firme KHASB Food production and services koja bi uskoro trebalo da se pripoji Aerodrom keteringu, prenoseći na nju i imovinu, ali i gotovo 10 puta veće obaveze, što će neminovno pogoršati i ovako nepovoljne finansijske performanse preduzeća.

Izuzev ove dve, u rukama praktično istih ljudi, mada ne uvek i identičnih vlasničkih odnosa su i Aerodrom ketering G doo, koji je u procesu likvidacije od januara ove godine. Firma je osnovana 2019. a vlasnici su 95 odsto KHASB DMCC, dok 5 odsto drži Abahusein Fad Abdulrahman A.

Iste vlasničke strukture je preduzeće Airport services group, osnovano 2021. godine. I ovo preduzeće je u blokadi više od 600 dana.

Do februara ove godine isti čovek bio je i jedini vlasnik firme Airport Food production, osnovane 2022. godine. Firma se bavi, takođe, keteringom, a njen sadašnji vlasnik je Egipćanin Ahmed Faruk Hasan Goma. Njih dvojica su, međutim, u partnerskim odnosima pošto je Goma i direktor, odnosno zakonski zastupnik u nekim od firmi više puta pomenutog Saudijca.

Za razliku od Airport Food production-a, firma Airport logistics doo je u višegodišnjoj blokadi zbog duga od 63,6 miliona dinara. Prema javno dostupnim podacima, ona ima i poreski dug u iznosu od 67 miliona. Osnovana je 2018. godine i njena vlasnička struktura identična je onoj u preduzeću Aerodrom ketering G – dakle KHASB DMCC ima 95 odsto udela, a Abahusein ostalih 5.

Airport logistics ujedno je i jedini vlasnik firme Airport cargo and services koja je osnovana 2022. godine i od juna prošle godine je u postupku likvidacije. Njeni direktori pre otpočinjanja ovog procesa bili su Goma i Abahusein.

Čemu služe silne firme?

Gotovo sve ove firme registrovane su za usluge keteringa, a ona glavna, Aerodrom ketering poslednjih godina priprema hranu za beogradski aerodrom i kompanija je od koje Er Srbija nabavlja usluge keteringa.

Razlog zbog čega su njeni vlasnici poslednjih godina osnivali toliki broj preduzeća jasan je iz štrajkova radnika tokom 2022. i 2023. godine. Radnici su svedočili da ih je poslodavac stalno prebacivao iz firme u firmu, pošto u prethodnoj napravi dugove i zapadne u blokadu, on osnuje novo i prebaci radnike u tu firmu.

Takođe, zbog neuplaćivanja doprinosa oni su 2022. godine otpočeli štrajk, da bi godinu kasnije poslodavac odlučio da ih preko noći otpusti kao tehnološki višak, odnosno da ih zamene radnici iz Egipta kako bi izbegao sindikalno organizovanje i pobune. Inspektorat za rad je većinu ovih radnika vratio na posao, a i danas su u toku sudski procesi po tužbama radnika koji su tužili poslodavca zbog dugova za doprinose i zarade.

Među sudskim procesima koji se vode, postoji i tužba Er Srbije za 9 miliona dinara, ali u ovoj kompaniji nisu odgovorili na pitanja Forbes Srbija o kakvoj tužbi je reč. Takođe, nismo dobili odgovore ni da li će i kada Er Srbija sprovesti u delo plan povratka keteringa, nošenja kofera i popravki aviona u svoje okrilje pošto se ustanovilo da ima poteškoća sa angažovanjem firmi koje za nju obavljaju ove poslove.

Inače, prema dostupnim podacima postoji i firma Er Srbija ketering koja je aktivno pravno lice, ali očigledno služi samo kao ljuštura. Razlog zbog kojeg se ne gasi, tvrdili su predstavnici sindikata i radnika nekadašnjeg Jat keteringa su licence specifične za ovu vrstu posla, a koje ova firma poseduje, dok ih Aerodrom ketering nema.

---

Kako firma postaje sama sebi vlasnik

Kao što je već pomenuto, firma KHASB Food production and services je poslednja dva meseca vlasnik 95 odsto same sebe odnosno sopstvenog udela. To, inače, prema Zakonu o privrednim društvima nije sporno, ali zakon propisuje situacije u kojima doo može posedovati sopstveni udeo. Takođe, nije dozvoljeno da firma bude jedini vlasnik svog udela, odnosno ona u tom slučaju mora imati barem još jednog člana.

„Sopstveni udeo ne može se steći prilikom osnivanja društva, već isključivo naknadno, otkupom udela od članova, isključenjem članova u skladu sa zakonom ili u slučaju statusnih promena, naprimer ako se društvo pripoji drugom društvu koje poseduje deo udela u prvom društvu”, objašnjava za Forbes Srbija Damjan Despotović, advokat iz advokatske kancelarije DNVG Attorneys.

Bez obzira na to što zakon ne zabranjuje sticanje sopstvenog udela, ovo nije uobičajena praksa i ne koristi se često. Naš sagovornik dodaje i da se ne događa ciljano, odnosno sa namerom, nego pre svega, kao posledica sticaja nekih okolnosti.

„Sopstveni udeo ne daje pravo na učešće u odlučivanju i dobiti u društvu, i predviđeno je da ga društvo mora otuđiti u roku od tri godine, inače dolazi do njegovog poništavanja, što praktično znači smanjenje osnovnog kapitala društva. Nije mi poznato da se sopstveni udeli formiraju sa nekim ciljem, već kao posledica istupanja ili isključenja članova ili statusnih promena. Kao što je objašnjeno, ovo je privremena situacija koja nije predviđena da postoji trajno, već samo dok društvo ne otuđi ili ne poništi sopstveni udeo u okviru zakonskog roka”, objašnjava Despotović.

Pošto nema pravo na odlučivanje, a ni na dobit, u ovakim slučajevima, firmom upravljaju ostali članovi društva, a njima pripada i dobit preduzeća, ukoliko je ima. U ovom konkretnom slučaju, pomenuti manjinski vlasnik, sa udelom od samo pet odsto je zapravo suštinski vlasnik preduzeća.

U konkretnom slučaju KHASB-a, iz dostupne dokumentacije nije jasno na osnovu kojeg zakonom propisanog uslova je firma stekla sopstvene akcije, odnosno šta je prethodilo ovoj promeni vlasničkog udela pošto je udeo od 95 odsto pre ove promene posedovalo matično preduzeće KHASB DMCC registrovan u Ujedinjenim Arpaskim Emitatima.

Prema rečima finansijskog konsultanta kojeg je Forbes Srbija pitao šta bi mogli biti motivi ove vlasničke bravure, on upozorava na činjenicu da je KHASB veliki dužnik, sa višegodišnjom blokadom računa i obavezama koje vrede gotovo 10 puta više od imovine.

Pošto je pomenuto preduzeće trenutno u procesu spajanja sa firmom Aerodrom ketering naš sagovornik objašnjava da zakon u ovom smislu štiti poverioce „time što propisuje da obaveze društva koje se pripaja prelaze na sticaoca, odnosno na Aerodrom ketering u ovom konkretnom slučaju“.

“Stoga, pripajanje samo po sebi ne bi trebalo da negativno utiče na položaj poverilaca, ali će oni svakako morati da ponovo pokreću postupke naplate protiv novog dužnika”, kaže ovaj izvor Forbes Srbija.